- Pravoslavni sabore, okupili smo se zbog velikog čoveka, izuzetnog lekara, psihologa, velikog filosofa, darovitog književnika i iznad svega velikog hrišćanina. Ma sa koje strane prišli, ovoj osobi prilazimo kao velikom čoveku, kojeg su krasile najplemenitije vrline i koji je umom i srcem ušao u sve tajne ovoga sveta i života. Bio je oličenje krotkosti i smirenosti. Čovek koji je poštovao i uvažavao svačije misli, a u svojim stavovima gajio argumente istine. Bio je uvažavan i popularan u svim društvenim slojevima, posebno je mladima na najjednostavniji način umeo da se približi i da psihološke i naučne istine učini dostupnim svima O njemu će se govoriti u našoj istoriji i kulturi. Bio je hrišćanin do srži svoga bića.. Nema manastira koji nije posetio i napisao njegovu istoriju – rekao je patrijarh na poslednjem ispraćaju Jerotića.
- U vremenu kada ga je bezbožna vlast progonila, voleo je svoju pravoslavnu veru i crkvu iznad svega. Čovek visokoučen i visokomoralan, čovek okrenut dobru i Bogu, što je zaista retko. Nije ostavio poroda, ali jeste brojna umna književna dela, koja će nastaviti njegovu prosvetiteljsku i hrišćansku misiju u našem i drugim narodima. Živeo je skromnim životom, gotovo monaškim. Sve je poklanjao i posvećivao prosveti naroda našeg. Takvog čoveka, takvu ličnost, takvog hrišćanina u ovom polubezbožnom vremenu, nažalost, ispraćamo iz svoje sredine. NJegovu misiju će nastaviti njegova dela, koja se sa pažnjom čitaju. I na kraju, da se setimo onoga što je rekao veliki NJegoš: "Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi". Zaista, zaista Vladeta Jerotić imao se rašta i roditi. Neka mu je slava .…
On je tom prilikom naveo i poslednje Jerotićeve reči, neposredno pred smrt. Nekoliko dana ranije Jerotića je u bolnici posetio mitropolit crnogorsko-primorski i poželeo mu brzo ozdravljenje.
-To sad nije važno. Sada je važno spasenje moje duše – odgovorio mu je Jerotić.
Akademik SANU profesor Predrag Piper takođe se u svom obraćanju sa tugom oprostio od čoveka ‘’čiji je glas svako lako prepoznavao, kojeg su ljudi rado slušali, njegove knjige čitali, na njegova predavanja hrlili, njegove misli citirali...".
- Danas u Srbiji nema čoveka kojem ime akademika Vladete Jerotića nije dobro poznato, u čiju kuću nije. Treba primiti njegovo veliko upozorenje da je najveća nesreća za ljude i za ovu planetu katkad potpuna, katkad delimična nesposobnost velikog broja ljudi da vole. Isto tako ne izgleda mi, kako je govorio Jerotić, nimalo preterana misao da se čitavo čovečanstvo i zemlja pod njim održavaju onim malobrojnim ljudima koji su u stanju da vole – istakao je Piper.
Izvor: Mediji
