Ivan Nikolić, urednik "Makroekonomske analize i trendovi", ističe, pre svega, stanje javnog duga. U začetku globalne recesije pre deceniju, Srbija se sve više zaduživala.
- Mi se sada ubrazano razdužujemo - ističe Ivan Nikolić. - Nagomilali smo devizne rezerve, koje iznose blizu deset milijardi evra. Pre deset godina imali smo oko tri, do 3,5 milijardi evra. Posle jedne televizijske emisije te 2008. godine i preporuke da se izvuku devizni ulozi, u jednom danu je povučeno izuzetno mnogo depozita. Današnja situacija nije ni nalik pređašnjoj. Mi ne možemo da sprečimo spoljni šok, ali i po strukturi privrede i po finansijskom stanju, u boljoj smo poziciji. I očekivanja su drugačija. Mi smo 2008. godine bili svesni da smo na staklenim nogama. Ako se kriza dogodi, mi ćemo je spremnije dočekati.
Da ima mesta oprezu govori situacija u najvećim evropskim ekonomijama. Italija još nije dostigla nivo iz 2010. godine, a Nemačka je tri meseca zaredom (septembar, oktobar i novembar) upisala pad industrijske proizvodnje. Na međugodišnjem nivou - 4,7 odsto. To se nije desilo od 2008. godine, a Nemačka nam je značajan spoljnotrgovinski partner.
- Razlika u odnosu na 2008. godinu je i to što danas ne očekujemo tako oštru krizu - smatra ekonomista Miladin Kovačević. - To je sada ciklično prilagođavanje. Mi bismo 2008. godine ušli u krizu i bez globalne recesije. Mi smo tada imali veliki spoljnotrgovinski deficit. Uvoz je bio i 24 odsto veći od izvoza. Može da se desi da zbog krize usporimo, ali ne bi trebalo da se suočimo sa nestabilnošću. Nova kriza bi se desila u uslovima novog amortizera. To je ekonomija Kine.
Centralne banke stroge
Američki FED, prema sadašnjim najavama, planira povećavanje kamata i zaoštrava monetarnu politiku, uprkos većoj nesigurnosti - napominje se u analizi MAT-a. - Istovremeno, Evropska centralna banka istrajava u realizaciji srednjoročnog prilagođavanja svoje monetarne politike u smeru veće restriktivnosti.
Pročitajte OVDE šta su to Turci odobrili a tiče se Srbije.
Izvor: Novosti. online
