Piše: Miša Vacić
Neprijatelji Republike Srpske morali su da nađu novi povod za napad na najzapadniju trenutno postojeću srpsku državu (pošto je ranije postojala još zapadnija Republika Srpska Krajina, sve do zločinačkog etničkog čišćenja u agresiji znanoj “Oluja”). Jasno je da je i sama Republika Srbija za mnoge zle umove na zapadu sama po sebi prevelika, te joj zato protivno međunarodnom pravu, podržavajući terorizam i trgovce ljudskim organima i otimaju srce – Kosovo i Metohiju.
No, ni to im nije dovoljno, spremaju svetski dušebrižnici oličeni u zapadnim liberalnim elitama nove frontove u Srbiji: Rašku oblast, Vojvodinu... Pošto su zapadnjački poslušnici uspeli da “južnu Srbiju ili Vardarsku Srbiju” danas znanu kao BJRM, i staru “Srpsku Spartu” Crnu Goru učine antisrpskim državama, u kojima srbofobični režimi se udružuju sa vlastima u
Zagrebu i privremenim organima u Prištini u koaliciju protiv Srbije.
Ostaje im dakle još trn u oku, bastion srpstva Republika Srpska koja u nametnutom građanskom ratu stvorena, krvlju branitelja ognjišta natopljena, životima svojih sinova odbranjena, od
očeva svojih junaka Radovana Karadžića i slavnog generala Ratka Mladića stvorena, kao takva im već skoro tri decenije prkosi.
Šta da urade zapadni moćnici, ovaj zlotvori, a da uspeju da podele srpski narod zapadno od srpske reke Drine, šta da urade da poljuljaju, a možda i sebi želju ostvare da unište Republiku Srpsku. Razne eksperimente su probali, preko visokih predstavnika oduzimali ingerencije stečene Dejtonom, od vojske Republike Srpske koja je i stvorila tu srpsku državu, preko menjanja grba i himne Republike Srpske, slanja u Hag velikog broja zaslužnih stvaratelja Republike, menjanja imena gradova u Republici Srpskoj sa prefiksom Srpski, poput Srpskog Sarajeva i mnogih drugih srpskih gradova.
Ništa im nije dalo rezultat ni najmanje da ugroze opstanak srpskog bastiona, ništa do poslednjeg eksperimenta prepoznatog po šifrovanom imenu: “Pravda za Davida”. Tragičnu smrt mladog dečka i nesposobnost radnika MUP-a RS da rasvetle njegovo ubistvo, ambasade zapadnih sila su iskoristile da pokrenu lavinu protesta i građanskog nezadovoljstva koje je koncima iz tih ambasada usmeravano na urušavanje temelja Republike Srpske i pokretanje novih bratoubilačkih sukoba.
Narod umesto da zahteva smenu nesposobnih istražitelja pri odeljenju za ubistva u Banjalučkom centru bezbednosti, zahtevaju smenu Dodika, Željke i ratnog junaka pukovnika Lukača. I ako je u više navrata i sami Dodik, Željka i Lukač rekli da im je prioritet da se reši istraga o strašnom ubistvu i time okonča svaka špekulacija oko te tragedije.
Dodik i Lukač to moraju pod hitno rešiti, ne zbog pritisaka sa protesta koje predvode svi antisrpski elementi, već jer to zaslužuje žrtva, da se zna istina o njenom stradanju. Da se kazne počinitelji i da se pokaže da je Republika Srpska efikasna i funkcionalna država u kojoj srpska policija štiti svakog stanovnika republike i da će počinioci zločina uvek biti kažnjeni. Da se zapadu oduzme karta kojom pobunjuje deo obmanutog naroda protiv sopstvene otadžbine i da u miru nastavi da se osnažena još jednom pobedom povezuje sve jače sa Srbijom.
Možda tako da već za 30 godina postojanja može da obeleži i svoje puno međunarodno priznanje kao nezavisna srpska država – Republika Srpska.
Izvor: Pravda, Alo
