Možda i previše, pa su agencije za posredovanje u zapošljavanju preplavili zainteresovani za brzi odlazak u Nemačku.

„LJudi su nas zvali i praktično mislili da već za koji dan mogu da krenu“, kažu iz agencije Naisa-Med iz Niša.

I Nikola Smiljanić, ekonomista koji živi u Hamburgu, jedan od autora bloga Nemački kutak , osmišljenog da pomogne ljudima sa Balkana koji žele da rade ili se školuju u Nemačkoj, kaže:

„Za usvajanje novog nemačkog zakona sam praktično čuo u balkanskim medijima, dok se u Nemačkoj isključivo pominje nacrt tog zakona koji još nije usvojen tako da su ljudi sa Balkana loše informisani.“

U moru lažnih i neproverenih vesti, morala je da interveniše i Ambasada Nemačke. Na sajtu je objavljena informacija sa tri najvažnije činjenice – da zakon ne stupa na snagu od početka 2019, da građani iz država koje nisu deo EU ne mogu pod istim uslovima da se zaposle u Nemačkoj, kao i da im je i dalje potrebna viza za rad u Nemačkoj.

Možda će vam nakon saveta stručnjaka sa kojima je BBC razgovarao biti jasnije – šta sve treba da znate o novom zakonu o radu u Nemačkoj.

1. Kad možete da odete – ne možete odmah

Ne možete.

Nemačka Vlada još nije usvojila zakon, već se radi tek o nacrtu zakona vladajuće koalicije koji treba da prođe kroz sve institucije Vlade kako bi bio potvrđen, a tek nakon određenog perioda stupa na snagu.

Iako se očekuje da će sve biti spremno za 1. januar 2020. godine – to i ne mora da se dogodi.

„Građanima nije dovoljno jasno predstavljena vest o novom zakonu“, kažu iz Nemačke ambasade za BBC na srpskom. „Samo se očekuje da će se to dogoditi do 2020. godine, da bi zakon i mogao da počne da se primenjuje. Ono što takođe ne znamo jeste – kako će on na kraju izgledati, ovo je samo predlog“.

Čak i ako zakon počne da se primenjuje od naredne godine – to ne znači da možete 1. januara 2020. da napunite kofer i zaputite se u Nemačku po novim uslovima.

„Čak i kada pronađete poslodavca, mogu da prođu meseci dok ne dobijete papire. Sve ide preko ambasade Nemačke ili konzulata“, kažu iz agencije Naisa-Med.

„Ako se ne smanji vreme čekanja u konzularnim odeljenjima ambasada u bivšim jugoslovenskim republikama, neće se mnogo olakšati proces odlaženja radnika u Nemačku“.

2. Ko sve može da ode

Nikola Smiljanić preselio se 2010. godine u Nemačku. Otišao je na studije, a zatim se i zaposlio. Prijatelj Filip Perišić, takođe Srbin koji živi i radi u Nemačkoj, pozvao ga je pre nekoliko godina i predložio mu da pokrenu blog.

„Sve više drugara sa Balkana nas je zvalo i pitalo kako smo otišli. Posle su nas zvali drugari od drugara i to je postalo masovno“, kaže Nikola za BBC.

„Nismo više mogli svima pojedinačno da odgovoramo i zato smo počeli da pišemo.

Mi ne savetujemo nego pokušavamo da pojasnimo propise, prenosimo informacije i da podelimo iskustva vezana za to šta smo mi prošli, ne želimo nikoga da guramo ni u jednom pravcu, već samo da pomognemo u prikupljanju informacija pri donošenju odluke.“

Za blog je do sada pisalo 15 akademaca sa prostora bivše Jugoslavije. Teme su raznolike – od toga kako otići na studije ili naći posao u Nemačkoj do svakodnevnih stvari – koja je banka najbolja i kako da pronađu stan.

Nikola objašnjava i ko će moći lakše da se preseli, ako se uvede novi zakon:

„Treba znati da ništa neće biti lako, ali može da postane lakše za ljude sa srednjom stručnom spremom. Onima sa fakultetom već je omogućeno da dođu i traže posao uz pomoć plave karte, iako se o tome ne piše mnogo.“

Trenutno je za ljude bez univerzitetske diplome moguće da dođu samo ako je njihovo zanimanje deficitarno. Za ostala zanimanja je potrebno da se prvo proveri da li neki radnik iz Nemačke ili neke druge EU zemlje može da preuzme taj posao, objašava Nikola.

„Lista deficitiranih zanimanja se ukida kada se i ako se uvede novi zakon, pa nemački i EU građani neće biti više povlašćeni.“

4. Koliko će se čekati na papire

Opet se treba vratiti – na šalter.

„Nije jasno koliko će trajati proces obrade papira ako se usvoji novi zakon, a od toga će baš mnogo sve zavisiti“, kažu iz agencije za posredovanje.

Nikola Smiljanić je dokumenta čekao samo dva meseca, ali davne 2010. godine:

„Svako ima drugačije iskustvo. Imam poznanika koji je pokušavao da spoji porodicu i za to mu je trebalo godinu i po dana. Problemi su brojni – od nedobijanje termina u ambasadi, do dokumentacije koju nije mogao da nabavi i slično. Nekad ljudi čekaju po četiri-pet meseci.“

Nova stragija Vlade Nemačke postavlja očekivanja da konzularna odeljenja ambasade dodeljuju termine najduže u roku od 14 radnih dana od podnošenja zahteva. Odluka o odobrenju vize trebalo bi da se donese u roku od tri nedelje nakon termina.

I u Nemačkoj se, kaže Nikola, vodi polemika koliko će ljudi raditi na ovim poslovima kada se usvoji zakon.

Ideja je da se napravi Centralno odeljenje za strance i sve digitalizuje jer, iako mnogim deluje čudno, svi papiri koje treba da šaljete za vizu – ne idu mejlom, već fizički za Nemačku.

5. Zakon koji će rešiti sve? – Ne

Ovaj zakon će vam samo omogućiti da potencijalno lakše odete u Nemačku, ali ova zemlja usvaja čitav set zakona koji treba i da vam olakšaju život – kada jednom odete.

„Trenutno, većina ljudi se samo interesuje kako da ode, a stvarni problemi zapravo nastaju kada se nađu u nekom nemačkom gradu sa koferima, bez ičega. Onda tek počinju da nas zovu“, kaže Vladimir Novak, konsultant agencije za posredovanje u zapošljavanju ljudi iz Srbije u Nemačkoj.

Do sada je u Nemačkoj za priznavanje papirologije bilo zaduženo skoro 1.500 institucija, a samo nekoliko njih je pod okriljem savezne republike. Većina pripada saveznim pokrajinama u kojima se nalaze, objašnjava Nikola Smiljanić i dodaje:

„To znači da svaka pokrajina ima različita pravila što može dovesti do konflikta ili produžavanja obrade slučajeva.“

Pročitajte OVDE šta je to alarmantno a tiče se većih gradova Srbije.

Izvor: BBC na srpskom