Optužbe koje je izrekao tadašnji šef misije OEBS-a na Kosovu i Metohiji Vilijam Voker, da su vladine snage u Račku počinile masakr nad nedužnim civilima, bile su presudne za odluku NATO pakta da SRJ bude bombardovana dva meseca kasnije.
Taj događaj – iako nikad nije utvrđeno da se radi o masakru nad civilima – označio je prekretnicu u odnosima međunarodne zajednice Srbije i Kosova.
Zapadni zvaničnici i štampa prihvatili su Vokerovu verziju kao jedinu i zvaničnu.
Uporna objašnjenja Srbije da su u Račku, u borbi ubijeni naoružani teroristi, koji su noću preobučeni u civilnu odeću, gotovo niko nije želeo da čuje.
Svi izveštaji srpske strane govorili su da su u Račku poginuli albanski teroristi, ali na zapadu je taj događaj kvalifikovan kao zločin nad civilima, koji je poslužio kao izgovor za bombardovanje.
„Slučaj Račak” isfabrikovan je u vreme kada su pregovori u Rambujeu zapali u krizu, jer vlasti u Beogradu nisu pristale na zavođenje jedne vrste protektorata zapadne vojne alijanse nad celom zemljom, javlja Tanjug.
Cilj je bio da se obezbedi razumevanje svetske javnosti, a još neodlučne zapadne vlade pridobiju za agresiju na Jugoslaviju, koja je počela 24. marta bez odluke Saveta bezbednosti UN.
Nasuprot tome, tri ekipe forenzičara – jugoslovenska, beloruska i finska – utvrdile su da su na telima poginulih u selu Račak pronađene samo rane iz vatrenog oružja, i to iz daljine.
Na šakama 37 od 40 tela metodom parafinske rukavice otkrivene su barutne čestice, što je dokaz da su poginuli neposredno pre smrti rukovali vatrenim oružjem, odnosno da su učestvovali u borbi.
Posle iznošenja dokaza Slobodana Miloševica pred Haškim tribunalom da su u Račku vođene borbe protiv albanskih terorista i da su poginuli bili pripadnici ilegalne OVK, iz optužbe protiv generala Nebojše Pavkovića, Vladimira Lazarevića i ostalih, ovaj slučaj je izbrisan.
Istina o Račku ostala je skrivena od svetske javnosti pre svega zato što kompletan izveštaj ekspertskog tima Evropske unije, dostavljen njenom tadašnjem predsedništvu u Bonu, nikada nije javno objavljen.
Voker, koji će ove godine naputniti 84 godine svakog 15. januara je prisustvovao Akademiji povodom stradanja u Račku. Kosovske vlasti su mu pre dve godine podgle spomenik u memorijalnom kompleksu Račak.
Tadašnji američki predsednik Bil Klinton je nakon dešavanja iz januara 1999. godine govorio da svi treba da zapamte šta se dogodilo u Račku...
„Nevini ljudi, žene i deca odvedeni su iz svojih domova u jednu jarugu, prisiljeni da kleknu u prašinu i pokošeni paljbom.”,
Mediji su prošle godine preneli izjavu finske forenzičarske Helene Rante da joj je Voker „diktirao” kako treba da sačini izveštaj o obdukciji stradalih Albanaca u selu Račak na Kosovu, da mora da korisiti reč masakr... Voker je jedan od retkih međunarodnih zvaničnika koji se izjasnio i protiv osnivanja Specijalnog suda za ratne zločine.
U bombardovanju, koje je počelo 24. marta i trajalo 78 dana, stradalo je prema nekim podacima i tri hiljade građana SRJ, a teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.
Prema zvaničnoj verziji sadržanoj u izveštaju MUP-a i u zapisniku istražnog sudije o uvidaju, u Račku je došlo do sukoba naoružanih Albanaca sa srpskom policijom. Tom prilikom poginulo je četrdesetak Albanaca, koji uglavnom nisu bili u uniformi ali su svi imali toplu višeslojnu odeću, a veliki broj njih i istovetne vojničke čizme, te su većinom posedovali vatreno oružje, koje su tada i upotrebili.
Selo Račak je, inače, bilo okruženo rovovima, tu se nalazio jedan od štabova tzv. OVK, a na mestu događaja su pronađene i velike količine oružja i municije.
Prema rečima istražnog sudije Danice Marinković, koja je svojevremeno obavila uviđaj u Račku, tada je utvrđeno da nije bilo masakra i da poginuli nisu nedužni albanski civili, već pripadnici OVK, a o tome postoji obiman dokazni materijal sa fotografijama, uključujući i gomilu oružja koja je pronađena u selu.
Kako se sklanjaju dokazi o '’Žutoj kući'’, pogledajte OVDE.
Izvor: Politika
