Johan Gutenberg (1400 – 1468), pronalazač štamparske mašina sa pokretnim slovima, svoj trogodišnji rad je posvetio štampanju najznačajnije i najčitanije knjige, Biblije. Ova knjiga nije samo interesantna po tome što je prva u svetu štampana na ovaj način, već što je štampao čovek za čiji se izum još i danas ne zna kako je precizno funkcionisao. Svaki detalj ovakvog štampanja do danas je ostao neotkriven u potpunosti.
Gutenbergova Biblija predstavlja izuzetan poduhvat u istoriji štampane knjige. Za nju se vezuju mnogi opisi: prva štampana knjiga, najskuplja knjiga sveta, najčitanija knjiga srednjeg veka. Svi ovi podaci ukazuju na samo jedno – Gutenbergova Biblija će ostati zapamćena još mnogo vekova zbog svih svojih karakteristika i zanimljivosti.
Od 180 primeraka koliko je proizvedeno, 135 je bilo na papiru i 35 na pergamentu. Većina ovih Biblija sadržala je oko 1200 stranica. Za proizvodnju jedne Biblije na pergamentu, stručnjaci procenjuju da je bilo potrebno 170 telećih koža.
Važnost ove knjige se sastoji u tome da pored toga što je štampana tehnikom pokretnih slova, sadržala je i ručni rad (iluminacije) što je čini unikatnom. Gutenbergova Biblija je štampana na latinskom jeziku, bazirana na tzv. vulgati, odnosno službenom latinskom prevodu Svetog Pisma sa hebrejskog i grčkog jezika.
Do danas je preživelo samo 49 primeraka ove knjige. Otprilike polovina ovih svezaka nije potpuno. Među nepotpunim sveskama obično postoji samo jedan tom ili čak samo par sačuvanih stranica. Što se tiče Biblije na pergamentu, 2003. godine je postojalo 11 sačuvanih primeraka.
Tokom Drugog svetskog rata, Crvena Armija je iz Berlina zaplenila dve ove Biblije i odnela u SSSR. Pre tridesetak godina otkriveno je da se ta dva primerka nalaze u bibliotekama u Moskvi. Nemačka vlada je nekoliko puta pokušala da agituje da se ta dva zaplenjena primerka vrate. Ovaj pokušaj je bio bezuspešan zato što je 2009. godine agent ruske vlade ukrao jednu od opljačkanih Biblija i pokušao da je proda na crnom tržištu za čak milion i po dolara. Ovaj agent je uhapšen, a ruska vlada je ponovo prisvojila knjigu.
Gutenbergova Biblija, kao najskuplja i najstarija knjiga, bila je često predmet krađe. Postoji slučaj iz 1969. kada je čovek po imenu Vido Aras pokušao da ukrade ove knjige iz jedne biblioteke na Harvardu. Dva sveska koje je uzeo, težili su čak 45 kg i to mu je otežalo beg iz biblioteke, te je uhvaćen. Pošto je, s tolikom težinom, pao u begu, kradljivac je slomio nogu a svesci su vraćeni u biblioteku sa minimalnim oštećenjima.
Poslednja prodaja kompletne Gutenbergove Biblije održana je 1978. godine i knjiga je prodata za čak 2,2 miliona dolara. Isti taj primerak je 1987. godine prodat na aukciji za 5,4 miliona dolara.
Stručnjaci procenjuju da bi danas jedna kompletna Gutenbergova Biblija mogla biti prodata za čak 35 miliona dolara.
Najviše ovih Biblija poseduje Nemačka (14 tj. 12 u zemlji i 2 koju su zaplenili Rusi). SAD poseduje 10 primeraka, Ujedinjeno Kraljevstvo 8 primeraka, a Španija i Vatikan po dva primerka, dok Austrija, Švajcarska i Portugalija poseduju po jedan primerak ovog kapitalnog dela.
Koja zemlja toči gorivo u ukrajinske tenkove, saznajte OVDE.
Izvor: Sedmica
