Prema podacima Svetske meteorološke organizacije (WMO), 20 najtoplijih godina u istoriji merenja zabeleženo je u protekle 22 godine, a 2018. četvrta je najtoplija nakon 2016., 2015. i 2017. godine. Ove godine očekuje se dodatno otopljenje koje potiče El Ninjo.
- El Ninjo je prirodna klimatska varijacija do koje dolazi izmenom energije između okeana i atmosfere na području Tihog okeana. Ogleda se kao povećanje temperature površine okeana koje onda deluje na atmosferu. Verovatno je da će ovo učiniti 2019. godinu topliju od 2018. na globalnom nivou. Istovremeno će se efekti El Ninja osetiti lokalno u poljoprivrednim i ribolovnim aktivnostima na obalama Tihog okeana - pojasnio je dr. Ivan Gitler, klimatolog. Iako su relativno manjeg intenziteta, oni mogu pridoneti varijabilnosti u količini padavina i na našim područjima - naglasio je.
U svakom slučaju, čovečanstvo će se 2019. godine suočiti s nizom ekstremnih vremenskih događaja, kojih nije falilo ni u proteklih 12 meseci. Godina pred nama svakako je važna za provođenje Pariskog klimatskog sporazuma, najsveobuhvatnijeg međunarodnog dogovora u borbi protiv globalnog zagrevanja. Sporazum, koji je donesen u Parizu 2015. godine, postavio je kao cilj da se preduzmu sve raspoložive mere kako bi se nivo porasta globalne temperature do kraja 21. veka zadržala ispod dva stepena, s tim da treba težiti porastu od 1,5 stepena. No, u oktorbu ove godine Međuvladin panel za klimatske promene objavio je izveštaj u kojem upozorava da ćemo porast temperature od 1,5 stepeni tokom 21. veka izbeći ako tokom 12 godina emisije ugljen dioksida smanjimo za 45 posto u odnosu na 2010. godinu. Na nedavnoj UN-ovoj klimatskoj konferenciji u poljskom gradu Katovicama donet je tzv. Rul Buk, priručnik za korišćenje Pariskog sporazuma u realnosti kako bi se taj važni međunarodni sporazum mogao početi sprovoditi u praksi.
“Uputstvo za upotrebu” Pariskog sporazuma na 156 strana pripremane su tri godine, a dovršene su tokom 14 dana i noći teških pregovora u Katovicama. One određuju načine praćenja delovanja pojedinih zemalja, pri čemu je zemljama u razvoju ostavljena mogućnost fleksibilnijeg pristupa. Neke države i grupe za zaštitu okoline kritikovale su konačni tekst jer nije dovoljno ambiciozan u smanjenju emisije gasova kako bi se dovoljno ograničilo rast temperatura.
Naučnici su krajem ove godine sa zabrinutošću konstatovali da je, nakon tri godine stagnacije, emisija ugljenik dioksida 2017. i 2018. porasla, što je posledica rastućih privrednih i infrastrukturnih aktivnosti u nekim zemljama, na primer Indiji i Kini. Ipak, ima zemalja koje beleže privredni rast, ali ne povećavaju emisije. Kako bismo zauzdali opasne klimatske promene, privredni razvoj bez rasta emisija gasova mora da postane globalni trend.
- Zapravo moramo da vidimo bitne pomake na nedeljnom nivou. U ovom trenutku nisu regulisani svi procesi koji će upravljati Pariskim sporazumom. Moja stručna pozadina je geofizika, tj. klimatologija, pa mi je svet tzv. klimatske diplomatije i pravnih procesa vezanih za ublažavanje i prilagođenje ponekad nejasan, kaže klimatolog.
Naše emisije ugljenik dioksida, najvažnijeg gasa "staklene bašte", na nivou su od gotovo 40 milijardi tona na godišnjem nivou, i to s trendom porasta! - upozorio je Gitler. - Moramo da vidimo jasno smanjenje ovih iznosa već u 2019. godini. To će biti glavna mera uspešnosti zajedničkog rešavanja problema klimatskih promena.
Neki nemački mediji su objavili da je ruska hipersonična raketa „Avangard“, sa bojevom glavom koja može da leti i 27 puta brže od zvuka izazvala paniku u Sjedinjenim Državama. Pročitajte OVDE sve o tome.
Izvor: Jutarnji. hr
