Da li ste čuli priču o Isi Boletiniju?
To vam je ovaj lik što su mu juče Haradinaj, Veselji i kompanija odavali poštu i bukete mu na grob donosili. Kažu, prošlo je 103 godine od njegove smrti. A bio je velika istorijska figura, zvezda vodilja za sve Albance, neko ko ih je zadužio za vek vekova i, uzdišu, neka mu je večna slava.
Dakle, ko je taj Boletini (ili Boljetini)?
Zvanična, albanska, istorija ga doživljava kao albanskog nacionalistu i gerilskog borca protiv Otomanskog carstva, koji se u tadašnjem Kosovskom vilajetu borio za nezavisnost Kosova. Dakle, kao heroja i preteču albanske borbe za državu Kosovo. Kao golobradi mladić, rođen u selu Boljetinu, opština Zvečan, latio se oružja i pridružio Prizrenskoj ligi (Liga za odbranu prava albanskog naroda poznata kao Albanska liga ili Prizrenska liga, je bila albanska politička organizacija osnovana 10. juna 1878. godine u Prizrenu, u tadašnjem Kosovskom vilajetu Otomanskog carstva. Cilj Lige je bio borba za albansku autonomiju i ujedinjenje svih Albanaca u jedan veliki albanski vilajet), kada je učestvovao u oružanim sukobima protiv turske vojske.
Međutim, ubrzo je shvatio da je to totalno bezveze i neprofitabilno, pa je napravio dil sa sultanom i izgradio moćno uporište u blizini današnje Kosovske Mitrovice, odakle je sa svojom bandom plenio imovinu drugih muslimana u kraju i predvodio strašne zločine nad lokalnim Srbima: palio im je kuće, silovao žene, ubijao decu. Bio je strah i trepet na teritoriji koju je pokrivao.
Čuvena je njegova izjava, koju Albanci i danas rado citiraju kao vrhunsku mudrost:
“Kada dođe proleće, mi ćemo da obrađujemo kosovske ravnice sa kostima Srba, jer mi Albanci smo previše patili da bi zaboravili”.
Dokazavši se kao ozbiljan i dinamičan krvolok, nagrađen je premeštajem u Istanbul, gde je četiri godine (1902–06) služio u gardi koja je obezbeđivala sultansku palatu. Vratio se kući sa oficirskim činom i postao komandant lokalne milicije, nastavljajući sa starim zločinima, ovog puta oficijelno. Godine 1909, zajedno sa drugim albanskim liderima, pobunio se protiv poreza koji su Turci uveli drugim muslimanima. To je bio početak njegovog sukoba sa Otomanskom imperijom.
Zatim je preuzeo važnu ulogu u pobuni protiv Otomanske vladavine 1910. godine, dok je u Prvom balkanskom ratu (1912) pregovarao sa obe strane, a zatim se borio protiv crnogorske i srpske vojske na Kosovu. Učestvovao je u usvajanju deklaracije o albanskoj nezavisnosti u Vljoru 1912, da bi nakon toga bio britanski "diplomatski agent", kao i telohranitelj Princa Vilijema od Albanije tokom 1914. godine.
Ubijen je u pucnjavi u Podgorici u januaru 1916, kažu, pod sumnjivim okolnostima. Postoje razne verzije vezane za njegovu pogibiju...
Jedna kaže da je Boletini ozbiljno oboleo dok je branio Skutari, a kako ga Crnogorci ne bi preuzeli, tražio je zaštitu u francuskom konzulatu na Cetinju. Uhapšen je u hotelu "Cetinje" i odmah prebačen u Nikšić, zatim u Podgoricu. Prilikom ulaska austrougarske vojske i haosa u Podgorici, crnogorska žandarmerija ubila je 23. januara 1916. godine Boletinija, njegova dva sina, dva unuka, zeta, nećaka i dva verna druga, na mostu preko reke Morače.
Smatralo se da je otišao u susret austrougarskoj vojsci.
Prema albanskim novinama, jedinica crnogorske žandarmerije koja je ubila Boletinija bila je pod komandom Sava Lazarevića. Istoričar Bogumil Hrabak spomenuo je da se njegova smrt dogodila "u panici koju je izazvao svojim pretnjama da će preuzeti grad". Izvesni Oven Pirson tvrdi da je 24. januara 1916. godine Boletini ubijen dok je bio "praktično zatvorenik" u Podgorici, nakon što je spor izazvan od strane Crnogoraca doveo do borbi u gradu. Uspeo je da ubije osam vojnika pre nego što je likvidiran!
Iako dokazani krvnik srpskog, pa i muslimanskog naroda, brutalni terorista i hladnokrvni likvidator, Isa Boletini je heroj Albanaca sa Kosova, a mnogima od trenutnih političkih lidera je i idol. O tome svedoči i objava Ramuša Haradinaja na Fejsbuku povodom jučerašnjeg obeležavanja godišnjice Boletinijeve smrti.
- Isa Boletini se identifikovao sa sudbinom domovine. NJegovo "Dobro sam kad je Albanija u redu" i danas bi trebalo da nas vodi u potrazi za našim pravima. Ako tražimo najviše patriotske vrednosti u našoj nacionalnoj istoriji, nalazimo ih u figuri Ise Boletinija. Svojim životom ostavio nam je poruku da domovina nije otuđena i ne sme se njome trgovati. Svedok toga je i njegov večni dom u Boljetinu. Isina slika je čak i sada primer za sve što je nacionalni i državni interes. Nek' mu je večna slava! - napisao je Haradinaj.
Šešelj smiruje tenzije u Kerčkom moreuzu. Pogledajte OVDE šta je uradio.
Izvor: espreso. rs
