Tokom prethodnih nedelja često su se mogle čuti kritike, pa i saveti da opozicija treba da preuzme kontrolu nad protestima i da se ozbiljnije uključi u samu organizaciju. Dok je onaj nepolitički, glumački deo insistirao na tome da su protesti građanski i da su prerasli stranke, s druge strane jačaju pritisci da se političari i partije uključe, pa i da se političari na nekoj od protestnih šetnji obrate okupljenim građanima. Opozicioni sastanak će, kako saznajemo, biti održan sutra u maloj sali opštine Stari grad u 11 časova.

NJemu će, prema nezvaničnim informacijama, prisustvovati ne samo lideri članica SZS, već svi oni pripadnici opozicione političke scene koji su se u oktobru prošle godine okupili kako bi izrazili zajednički stav o promeni izbornih uslova i slobodi medija. Osim članica SZS, tom sastanku prisustvovali su i predstavnici Dostaje bilo, Živkovićeve Nove stranke, Demokratske stranke Srbije, kao i Pokreta slobodnih građana i Tadićeve Socijaldemokratske stranke.

U međuvremenu, spekulacije o prirodi i sudbini subotnjih protesta se nastavljaju. Glumac Branislav Trifunović, jedan od istaknutih govornika na građanskim protestima, izjavio je juče za N1 da nema ništa protiv da političari iz opozicije dolaze na proteste.

- Vidim da se nameću, da postoji ogroman pritisak raznoraznih na malo nižim nivoima stranaka gde se trude da nas ubace u taj njihov narativ gde su oni vrlo potrebni i vrlo sposobni - kaže Trifunović. Govoreći o svom komentaru da bi svaki opozicioni političar bio izviždan na protestima, Trifunović kaže da je "možda malo preterao".

- Verujem da bi se nekima to i desilo. Pozivam ih već mesecima, godinama, dajte nešto, dajte bilo šta ovim ljudima, možda je to to. U proteklih sedam godina je li neko iz opozicije izašao sa nečim konkretnim, je li se neko suprotstavio ovom ludilu na bilo koji način. Bilo je pokušaja, ali šta se suštinski desilo - pita Trifunović.

On ističe da bi, da je na njihovom mestu, išao od kuće do kuće u selima, gradovima, "a ne da sedim u Starom gradu i pričam o ugroženosti medija i koliko nam je teško".

- Moraju da imaju neki papir koji su svi potpisali i obavezali da urade ovo i ovo. Ko se seća 30 tačaka Saveza za Srbiju i pri tome to zvuči kao daj da se skupimo oko nečega - kaže on.

Prema njegovim rečima, da bi se sistem slomio moraju da se pojave ljudi koji će uticati da se vlast koja dođe u nekom trenutku kontroliše.

- Da me stranke ubede da nisu tu zbog fotelja ili ličnih potreba, već da bi ova zemlja počela da biva normalna. Da se ne borimo za političare već za neku bolju zemlju - kaže Trifunović.

Prema njegovim rečima, protest su mnogima dobar način da politički prežive.

- Nas koji smo u organizaciji stranke ne zanimaju. Jedini problem ovih protesta je što su uspeli. Najveći uspeh je što su ljudi shvatili da nisu sami i da mogu da govore, i da taj strah nestaje. I sad postoji milion pritisaka, mora neka stranka da preuzme, a zašto mora neka stranka da preuzme? - upitao je Trifunović.

Ipak, da je došlo vreme da se protesti politički uobliče smatra i Bojan Klačar, direktor Cesida.

- To su, uostalom, na poslednjem okupljanju tražili od opozicije i organizatori protesta. To bi bio prirodan sled događaja u kontekstu širenja protesta. Taj proces sigurno neće biti lak pošto se radi o prilično heterogenoj grupi. I zato bi bilo bolje da to učine van medija koliko god taj proces da traje - kaže Klačar.

Profesori da rade na zajedničkoj politici

Javna podrška protestima "1 od 5 miliona" profesora sa Filozofskog fakulteta i Fakulteta političkih nauka imaće veći značaj ako se potpisnici tih peticija aktivno uključe u formiranje zajedničke političke agende, smatraju analitičari.

Politički analitičar Boban Stojanović smatra da je uticaj peticija definitivno značajan.

- Prva podrška protestima sa Filozofskog fakulteta izazvala je veliku reakciju javnosti. Akademski radnici imaju svakako ugled u društvu i mogu uticati na mnoge da se priključe protestima. I organizatori protesta bi mogli ovu podršku da iskoriste kao dodatni impuls tako što će neko od potpisnika peticije i govoriti na okupljanjima. Profesori bi imali šta da kažu, mogli bi i teorijski i praktično da argumentuju svoje stavove - ističe Stojanović.

Kako kaže, peticija je značajna i kao ohrabrenje akademskoj zajednici.

- Radi se o zaposlenima na državnim univerzitetima, što pokazuje da su morali da se oslobode straha pre nego što su se odlučili na taj korak - podvlači Stojanović.

Bojan Klačar iz Cesida tvrdi da je podrška protestima sa dva fakulteta zasad više simbolička nego akciona.

- Svakako da podrška profesora pod imenom i prezimom i na tako direktan način daje dodatnu svežinu protestima. Sa ovakvom podrškom u prethodnom periodu se nismo susretali jer su intelektualci uglavnom sami izlazili u javnost i izražavali svoje mišljenje - naglašava Klačar i dodaje da se značaj ovakve podrške vidi i na primeru Aleksandra Vučića koji je, kako kaže, i pored velikog broja birača sakupio potpise u "apelu 600". Profesori koji su pružili podršku protestima trebalo bi aktivno da se uključe i u definisanje njihovog sadržaja, smatra sagovornik.

Pročitajte OVDE kojih je to sedam organizacija pristupilo Savezu za Srbiju.

Izvor: Blic