Nikolaj Aleksandrovič Muhin je akademik, član Ruske akademije umetnosti, glavni rukovodilac oslikavanja najveće pravoslavne svetinje na Balkanu, Hrama Svetog Save na Vračaru.
Za vreme Putinovog boravka u Hramu Svetog Save videlo se da je raspoložen. Šta vam je rekao, kakav je utisak na njega ostavio mozaik?
- Predsednik Putin je bio vidno zadovoljan. Svideo mu se naš rad. Rekao mi je da neće biti problema sa finansiranjem za završetak uređenja hrama. On je lično dao nalog da se obezbedi finansiranje završnog dela radova na unutrašnjosti Hrama. Sada je bitno da finansiranje bude permanentno, dakle, da nema čekanja na novac, kako se ne bi zaustavljao posao. U tom smislu, poseta predsednika Putina je stigla u pravo vreme. A, što se tiče veličanstvenog dočeka pred Hramom, svi znaju da je Putin izuzetno popularan u Srbiji i ljudi su sa zadovoljstvom došli da ga vide i pozdrave.
Koliko sada vaših ljudi radi na Hramu i možete li, ako bude trebalo, da povećate broj saradnika?
- Moja brigada koja radi u Hramu Svetog Save ima oko 200 ljudi. Bude li potrebe, mogu je pojačati sa još pedesetak. Najbitnije je da na vreme stiže novac za radove, kako bi se mogao platiti materijal, jer bez njega ne možemo da ostvarimo cilj, da sve bude gotovo do kraja ove godine. Jednostavnije rečeno, da bi se povećao broj ljudi, mora im se obezbediti dovoljno materijala za rad, a to sve treba da se na vreme plati. Ilustracije radi, za pravljenje mozaika na kupoli potrošeno je 40 tona raznobojnog stakla. Kupola je površine 1.248 kvadratnih metara a oltar je oko 3.600 metara. Dakle, potrebno nam je tri puta više materijala.
Hoćete li uspeti da završite sve planirano?
- Posla ima dosta, ali postoji dobro raspoloženje i želja svih nas da obavimo sve što treba na najbolji mogući način, kako bi praznovanje jubileja Srpske pravoslavne crkve bilo na najvišem nivou. Dobro je da je već plaćen materijal za pravljenje mozaika oltara, tako da možemo da održimo tempo radova.
Patrijarh Irinej i predsednici Putin i Vučić simbolično su stavili komadiće mozaika i potpisali se flomasterom. Hoće li se ti potpisi sačuvati za istoriju?
- Taj eskiz će biti u muzeju Hrama Svetog Save. Uveren sam da će se i potpisi sačuvati kao svedočanstvo građenja ovog velelepnog hrama.
Kada ste prvi put došli u Srbiju?
- Bilo je to davno. U Beogradu sam prvi put bio 1994. godine sa patrijarhom Aleksijem. Sećam se da smo avionom stigli do Budimpešte, a zatim autobusom do Beograda. Za Srbe je to bilo teško vreme, jer se sa Zapada pravio veliki pritisak. Sećam se kako smo obilazili Hram Svetog Save.
Kako se osećate u Beogradu, gde provodite dosta vremena zbog posla na hramu? Jeste li stekli prijatelje?
- U Beogradu, i inače u Srbiji, osećam se kao kod kuće. Stekao sam prijatelje i kod vas mi je kao u mom Jaroslavlju. Srbi su vrlo komunikativan narod, dobrodušni su i otvoreni. U mnogo čemu smo mi vrlo slični, zato smo i dva tako bliska naroda.
Jesu li vam sin i ćerka bili ovde u poseti?
- Naravno da su bili. Obilazili su Srbiju i Crnu Goru. Jako im se sviđa vaša zemlja. I drugi ljudi iz Rusije se ovde dobro osećaju, jer ih svuda primaju kao svoje. Sličan je jezik, lako se komunicira. Bilo gde da dođete, dočekuju vas kao svoje.
Rekli ste da vam je drago što će baš Srbi imati takav prelepi mozaik. Ali ste dodali da bi voleli da i u Rusiji radite sličan. Hoće li vam se i ta želja ostvariti?
- Prva želja mi se ostvarila i zaista sam srećan što će Hram Svetog Save po mnogo čemu biti unikatan. Ne može se sa njim uporediti nijedan na svetu. Sada sam koncentrisan da u Beogradu dovedem posao do kraja i da sve bude na najvišem nivou. Bog je hteo da takav mozaik bude upravo u Srbiji. Vi ste kao narod to zaslužili. U Rusiji se, zasada, ne gradi tako veliki hram koji bi mogao da se uredi lepim mozaikom. Možda će ga jednog dana i biti. Ali, srećan sam što učestvujem u velikom srpskom projektu i verujem da će ljudi koji budu dolazili u Hram biti zadovoljni kako je on uređen.
Dok su vas gledali preko ruske TV kako pokazujete Putinu Hram, stizale su vam mnogobrojne poruke od zemljaka?
- Moji zemljaci iz Jaroslavlja su ponosni što ja sa saradnicima radim na tako velikom projektu za koji se interesuje i ruski predsednik. Simpatije Rusa prema Srbima imaju davne korene i dugovečne su.
Nazivaju ga novim Rubljovom
Svetsku afirmaciju Nikolaj Muhin je stekao radeći više od dve godine na freskama u Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi. Za to je dobio i priznanje Ruske pravoslavne crkve - Orden Sergija Radonjiškog. Muhin je uređivao pravoslavne hramove u Nijagati u Japanu, u SAD u državi Ohajo, na Malti, itd. Muhin je rođen 13. juna 1955. u Kostromi, gradu na Volgi, sa mnogobrojnim drevnim crkvama. Inače, Kostroma spada u one gradove koje u Rusiji zovu "zlatni prsten" jer okružuju Moskvu. On je danas jedan od najpoznatijih freskopisaca i ikonopisaca. NJegovi poklonici ga nazivaju novim Rubljovom.
Amerikanci dugo čuvali jednu tajnu od Srba. Pogledajte OVDE.
Izvor: Večernje novosti
