Dr Čedomir Čupić, čuveni profesor FPN-a, sada u penziji ali još aktivan na fakultetu, takođe je jedan od potpisnika podrške. Kaže da su profesori, logikom samog poziva, dužni da svoj intelektualni angažman ne vezuju samo za pozitivna znanja koja daju studentima nego da ta znanja, kad zatreba, demonstriraju pred samim društvom.

- Drugim rečima, svaki profesor mora da vodi računa o dve moći - o moći znanja i moći savesti, odnosno da iza svega onoga što govori stoji i njegovo delo i život. Stručnjak bez savesti je monstrum. I upravo ovde je progovorila profesionalna savest i ovo je odgovor kako se brani poziv kada je jedno društvo ugroženo i kada se njegovi demokratski temelji, institucije i zakoni urušavaju i ne poštuju. Profesori su dužni da reaguju i to ne tako da budu za ili protiv neke političke stranke, već da opomenu sve učesnike u političkom životu da nešto nije u redu i podrže građane koji su stavili do znanja da su ugroženi. Nisu ovi ljudi izašli tek tako, velika je muka ljude naterala na ulice. Osim toga, ne može profesor studentima da govori, primera radi, o vladavini zakona i prava a da ignoriše ono što se dešava u najneposrednijoj okolini, a posebno ako se u toj okolini pokazuje da se narušava vladavina prava. Time profesori pokazuju da stoje iza onoga što govore.

Do sada kao da je nedostajalo hrabrosti i izjašnjavanje po ovom pitanju je mahom bio individualni čin. Znači li ovo da je sada dogorelo do nokata?

- Kada god su krizne situacije, oni koji to najbolje vide i imaju visok osećaj odgovornosti prvi progovore. Kada se njima pridruže i ostali, onda znači da nešto nije u redu. U demokratskim porecima demokratija se održava upravo preko kritike, kontrole i nadzora. Bilo koja vlast lako može da sklizne i da se otuđi, ali ako imate dobre institucije i kontrolne mehanizme i elitu znanja koja opominje kada neko nešto krši a za to ne odgovara, ona je dužna da to što pre obeleži. Što pre to uradi, onda je to preventivno delovanje. Kada se upusti, onda je to gašenje požara. Nažalost, mi nismo preventivno delovali i smatram da su elite znanja koje su najodgovornije za jedno društvo zakazale. Ne možemo mi da okrivljujemo obične ljude, na nama je odgovornost. Mi ne smemo iz komfora ili iz raznih pogodnosti koje dobijamo da budemo sluge i poslušnici koji svoju platu treba da pravdaju ćutanjem.

Imate li pretpostavku kako će vlast reagovati na ovo profesorsko oglašavanje?

- Mislim da je ovo velika opomena za ovu vlast koja više ne zaslužuje da se održava jer su vrhovi te vlasti otišli predaleko, naročito jedan čovek koji je preuzeo sve ono što je vezano i za izvršnu i za upravljačku i za zakonodavnu vlast. On je sada krenuo i na pravosudni sistem, izašao je iz okvira svojih zakonskih ovlašćenja, a to je težak prekršaj. To je teško delo i institucije bi trebalo da reaguju. Videli smo da i Tramp, koji važi za najmoćnijeg čoveka planete, ne sme da uzurpira, niti prekoračuje ovlašćenja. Kada je doneo uredbu o zabrani ulaska u SAD ljudi iz određenih zemlja, to mu je zaustavio regionalni sudija. Ovde imamo čoveka koji je sve preuzeo u svoje ruke - Vladu je pretvorio u svoj servis, Skupštinu u apologetsko telo koje potvrđuje njegove odluke - i niko ga zbog toga ne sankcioniše. Vučić da ima imalo svesti, da ne govorim savesti, sam bi podneo ostavku.

Može li se očekivati neka vrsta odmazde vlasti zbog davanja podrške protestantima?

- Ako krenu u odmazdu, a to je jedan oblik nasilja, završiće na isti način. Ja ne preporučujem nasilje. Onaj koji posegne za nasiljem završava na nasilan način. Ja im preporučujem da se povuku u svoje privatne živote a predsednik republike da ode sa tog mesta dostojanstveno kako bi sutra mogao slobodno da se šeta Kalemegdanom. Usput, trebalo bi doneti zakon po kome čovek koji je jednom bio predsednik države ne bi trebalo da ima nijednu drugu političku funkciju upravo kako bi se održavao dignitet institucije predsednika.

Kako vi gledate na ove građanske proteste, čini se da su zahtevima spram vlasti, ali i spram opozicije pokrenuli pitanje promene celog partokratskog sistema?

- Zahtevom za smenom predsednika republike koji krši Ustav i zakone ili zakone upotrebljava onako kako njemu odgovara građani su pokazali da su tačno videli šta im se dešava i šta će im se dešavati. Na delu imamo manifestaciju populističke diktature sa tiranskim karakteristikama, a to je pogubno po politički život i za građane. Prema tome, iz ovoga treba izvući pouku da nikada više ne treba dozvoliti bilo kojoj vlasti da ide izvan zakona.

Kako biste opisali ovo trenutno stanje u političkom životu Srbije? Kao da je zacementirana moć jedne stranke a obesmišljena snaga i uloga opozicije i to iz dva razloga: vlast je nadmoćna i uzurpirala je sve poluge da bi to ostala, ali i opozicionari su taoci sopstvenih grehova iz prošlosti?

- Demokratija ne može bez partijskog pluralizma. Mi sada imamo faktički jednopartijski sistem i vladajuća stranka se razmeće činjenicom da ima više članova nego što je imala komunistička partija u onom stvarnom jednopartijskom sistemu. To je tragedija političkog života. S druge strane, ta stranka i koalicija koju je napravila sve radi da potpuno uništi opoziciju čime ruši i politički život i demokratiju. Zato je i dobila ljude na ulicama. Opet, ljudi u opoziciji koji su pravili greške treba da shvate da više nikad neće dobiti šansu da ponovo vladaju. Nemam ništa protiv toga što se u ove proteste uključuju političke stranke, ali neka prvo između sebe izaberu najčasnije i nekompromitovane članove i neka ih istaknu. Oni stari eventualno mogu da pomognu savetima pa i da na osnovu svojih loših iskustava pomognu mladima da ne ponavljaju njihove greške.

Da li jedina opcija opozicije da bojkotuje predstojeće vanredne izbore u najavi?

- Na izbore se pod ovakvim uslovima ne ide. Između ostalog, potrebno je pod hitno da se izmene dva zakona i to bi bila prva pretpostavka za izbore. U okviru Zakona o vladi treba doneti stav po kome u trenutku kad se raspišu izbori svi članovi vlade moraju da napuste ta mesta i postanu najobičniji članovi svojih partija a da se formira tehnička vlada sa pomoćnicima i stručnjacima koja će obavljati najnužnije poslove. Ovim bi dojučerašnji ministri izgubili imunitet i mogućnost funkcionerske kampanje u kojoj bi u izborne svrhe koristili državne resurse. Takođe, predsednik države ne bi smeo da se pojavljuje na bilo kom predizbornom partijskom skupu, jer on je predsednik svih građana. A i kod predsedničkih izbora istog momenta kada se raspišu, predsednik treba da napusti funkciju koju preuzima predsednik skupštine, a on u kampanju ide kao svaki drugi kandidat. To bi bila ravnopravnost i svi bi imali iste startne pozicije.

Ukoliko opozicija bojkotuje izbore, možete li da pretpostavite kako će izgledati politička scena nakon tih izbora?

- Mogu. Imaćemo parlament sa 100 procenata podrške jednoj stranci ili koaliciji, dakle ono što imamo u zemljama diktatura i jednopartijskog sistema. Pitanje je da li će im građani to dozvoliti. U stvarnosti, kad se uzme ukupan broj birača i broj onih koji izlaze na izbore, ova vlast ima svega 24 odsto procenata građana koji su za nju, a predstavlja da je podržava više od pedeset odsto građana, što nije tačno.

Ne treba nova partija, nego novi ljudi

Da li je moguće da se napravi neka nova politička partija sa neistrošenim i nekompromitovanim ljudima?

- Nije potrebna nova partija, to je dug proces. Potrebno je da postojeće partije istaknu svoje najčasnije ljude. Naravno, ne treba potcenjivati i ni one koje su pravili greške, i oni mogu da pomognu partiji iz pozadine i tako pokazati kako nisu tu iz ličnog interesa već iz opšteg. Znate, mnogi od tih ljudi su satanizovani i zalepljene su im najpogrdnije etikete. Koliko je samo njih lično predsednik države nazvao lopovima. Zašto te lopove nisu procesuirali? Obaška, što on to ne sme da kaže. Može eventualno da kaže - prijavio sam lopove tužilaštvu ili da ga, kad god nazove nekog lopovom, kontaktira tužilac pa da ispriča šta zna o tom kriminalu o kome govori. Ovako se samo pravi cirkus i blate ljudi.

Pročitajte OVDE zašto Lazanski kaže da Srbija treba da ostane vojno neutralna. 

Izvor: Ranko Pivljanin/Blic