Brisanje granica sa Kosovom očigledno je samo deo slagalice koja je na umu albanskom premijeru Ediju Rami, koji je u novogodišnjoj poruci svojim sunarodnicima rekao da je otvaranje granice sa Kosovom samo početak i da je u planu isti postupak kada su u pitanju Crna Gora, Makedonija i Grčka. Takva praksa, dodao je Rama, biće nastavljena sve do stupanja u EU. Rama je svoju izjavu ogradio evropskim vrednostima o slobodi kretanja, ističući da će ceo proces biti po kriterijumu Šengenskog sporazuma.
Da li je i koliko ta najava albanskog premijera ostvariva i hoće li EU reagovati, ako ništa drugo, ono zato što je Grčka članica Unije?
Politikolog Dragomir Anđelković kaže da se Edi Rama poigrava velikoalbanskom idejom, tako što je „pokriva“ evropskim principima.
„On priča o šengenskom modelu kontrole granica, odnosno o integraciji Albanije sa susednim zemljama gde žive Albanci na način koji bi mogao da prođe u Briselu, ili bi mogao da se brani kao evropski, a zapravo se iza toga krije velikoalbanska ideja.“
Anđelković napominje da je Rama svestan da u svojim namerama Grčku, koja je članica EU, ne može da ugrozi, jer je isuviše snažna, ali zato pričajući načelno da se to odnosi na sve susede, on samo prikriva svoje primarne aspiracije ka prostoru Crne Gore i Makedonije.
„Albanija je već započela integracije sa secesionističkom srpskom pokrajinom Kosovom i Metohijom, a sledeća faza su očigledno Makedonija i Crna Gora. Rami je svejedno da li će Nikšić biti tako povezan sa Dračom, ili da li će na isti način sa Albanijom biti povezani delovi Makedonije. NJemu je bitno da oni krajevi u tim državama u kojima su Albanci većina budu integrisani sa Albanijom i u sledećoj fazi anektirani“, veruje sagovornik.
Anđelković podseća da su te dve države, to jest njihove vlasti, zavisne od albanskog faktora, a veruje da će Crna Gora biti prva na udaru.
„Pre ili kasnije Albanci će nasrnuti na Crnu Goru, a ona neće moći sama da se odbrani, jer je posvađana sa svojim srpskim okruženjem i odsečena od svojih srpskih korena“, ocenjuje sagovornik.
Što se tiče Makedonije, cilj Albanca je da se ta država federalizuje, a sledeća faza je da u albanskim delovima Makedonije dođe do secesije. Anđelković podseća da su Albanci sa Prizrenskom ligom definisali svoj nacionalni program i od njega neće odustati bez obzira ko se nalazi na vlasti u bilo kojoj zemlji.
„Albanci imaju isti cilj — stvaranje ’velike Albanije‘ i sada se samo traže modaliteti kako da dođu do tog cilja. Oni su uporni u realizaciji svoje ekspanzionističke ideje“, naglašava Anđelković.
Sagovornik kaže da Rama pazi da se tako pozicionira u svojim izjavama kako bi izbio argumente svakome ko bi reko da se radi o ’velikoalbanskoj‘ ideji.
„Oni rade na ’velikoalbanskoj‘ ideji, ali ne otvoreno, već prikriveno, odnosno prikriveno rade tamo gde moraju, gde ne moraju, kao što je Kosovo, tu su direktni“, objašnjava Anđelković.
On smatra da Evropska unija na Ramine ideje neće reagovati iz dva razloga.
„Prvo, jer Albanci sve što rade, rade vešto, a drugo zato što za svoje namere imaju pokrovitelje unutra EU.“
Albanski premijer je, prema rečima sagovornika, ne samo lukav, već i pragmatičan političar, i vrlo dobro zna šta radi. Prema Anđelkovićevom mišljenju, ovo ne može da izazove bilo kakve sukobe, jer EU sada sukobi ne odgovaraju. S druge strane, sukobi odgovaraju Britancima jer izlaze iz EU. Anđelković naglašava da Britancima odgovara da na tlu Evrope besne sukobi kako bi mogli da „ostanu na sceni“. Isto tako, sukobi odgovaraju i Americi jer tako destabilizuju Stari kontinent. EU pak nema snage da se suprotstavi tome i da već danas počne da deluje jer vidi kuda stvari idu.
„Iz svega ovoga mi treba da izvučemo poruku, a to je da se sami moramo suprotstaviti svemu ovome, ali na racionalna način. Dakle, ne pričama, već adekvatnim kontramerama“, zaključuje Anđelković.
Kako je NATO hteo da uništi Srbiju 1999. pročitajte OVDE.
Izvor: rs.sputniknews. com
