Piše: Jelena Vujanović, Info služba “Dveri”
Minimalni atributi države su teritorija – koju nam uzimaju,stanovništvo- koje nam odlazi i nezavisna vlast – koju očigledno nemamo. Šta to mi onda tačno rušimo? Kakvu državu?
Države, čak i sa ovim atributima, mogu biti jake i slabe. Po prof. Stojiljkoviću jake države su one koje građanima isporučuju sledeća javna dobra:
1. Potpunu kontrolu nad vlastitom teritorijom
2. Zaštitu od političkog nasilja i kriminala
3. Garantovanje političkih i građanskih sloboda
4. Kreiranje ambijenta pogodnog za ekonomski prosperitet
5. Vladavinu prava
6. Nezavisno sudstvo
7. Kvalitetne javne usluge
Sa druge strane, slabe države su „opterećene autoritarnom vlašću, nemaju potpunu kontrolu nad centrima moći, birokratija im je politički profilisana i opterećena korupcijom, društvo dekomponovano duž različitih rascepa“ , a građani nemaju poverenja u institucije.
Gde ovde prepoznajemo Srbiju – državu koja se Briselskim sporazumom protivzakonito odrekla i ono malo kontrole koje je imala nad jednim delom svoje teritorije, državu u kojoj prebiju jednog od lidera opozicije, a onda njegove napadače puste iz pritvora, državu u kojoj novinarima pale kuće i prete im, u kojoj državna sekretarka MUP-a koordinira policiju na lokalnim izborima i državu u kojoj ima novca za skupu novogodišnju rasvetu, a nema za naknade porodiljama? Prepoznajemo li je u slabim ili jakim državama?
I konačno : ko je od Srbije napravio slabu državu – demonstranti ili vlast?
Što se mene tiče, ja želim da vidim Srbiju kao jaku državu i baš zato sam subotom u 18 na Platou. Zbog Srbije, a ne protiv nje.
Šta je istoričar Šarić poručio Vučiću zbog zalaganja za razgraničenje pročitajte OVDE.
