GOSPODINE ministre, stanje je redovno. Dežurni par aviona u sistemu zaštite vazdušnog prostora spreman je za izvršenje zadataka.
Oštro vojnički, u stavu mirno, uprkos oštrom vetru i ljutom mrazu, pilot "miga 29" major Nikola Mihailović predao je na aerodromu Batajnica raport ministru odbrane Aleksandru Vulinu. U senci moćnih letelica iste reči izgovara i njegov kolega kapetan Siniša Anakiev. NJih dvojica, zajedno sa tehničkim osobljem vreme između dva praznika provode na dežurstvu u svojoj eskadrili. NJihovu 204. avijacijsku brigadu VS u predbožićnim danima posetio je ministar odbrane, proverio spremnost ratne avijacije, ali i razgovarao sa ljudima o profesionalnim problemima i izazovima.
Ovakvi obilasci za Aleksandra Vulina nisu neuobičajeni. Za godinu i po dana ubeležio je više od 300 poseta jedinicama, ustanovama i vojnim manevrima.
Slično je i na spoljnom planu - samo tokom 2018. imao je oko 60 ministarskih sastanaka. Sa druge strane stola sedeli su generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu, šefovi ovog resora Kine, Francuske, Velike Britanije...
- U proseku četiri puta nedeljno srećem se sa pripadnicima vojske. Sa njima svakodnevno i otvoreno razgovaram. Mnogo više pričamo o problemima nego što se hvalimo. Volim i da sa vojskom odem na marš. Posle pet ili šest časova hoda nestanu stege hijerarhije i kruti odnos nadređenih i podređenih. Radno vreme provodim i u jedinicama, ne samo sa generalima. Jer, iste probleme vojnik, oficir ili general često različito vide - kaže Vulin.
Na jednom od "terena" sa njim i razgovaramo. Na zaleđenoj batajničkoj pisti dva "miga 29" su u punoj pripravnosti. Ispod krila proviruju rakete. Ovi avioni nedavno su stigli iz Rusije, a posle sklapanja i prilagođavanja dobili su raspored u naoružanju Vojske Srbije.
- Vrhunski avioni. "Mig 29" i dalje je gotovo bez premca u lovačkoj avijaciji. Taj osećaj snage i brzine je neponovljiv. Ovo je kadilak među avionima - odgovara pilot Mihailović na ministrovo pitanje kako je zadovoljan novom letelicom.
Dok obilazimo avione na aerodromskoj stajanci Vulin rezimira staru godinu i najavljuje projekte koji sistem odbrane očekuju u 2019. A njih nije malo, posebno u Ratnom vazduhoplovstvu. Očekuje se isporuka "Erbasovih" helikoptera H145M, ruskih "letećih kočija" Mi-35…
- Veoma su važni hangari koje podižemo za nove helikoptere. Preskupa je to tehnika da bi kisnula na otvorenom. "Erbasovi" helikopteri najsavremenije su letelice u svojoj kategoriji u svetu. Naši ljudi dobro su savladali obuku, uhvatili tehnološki priključak. To su borbeni helikopteri, a dva smo opremili za traganje i spasavanje - objašnjava ministar.
Na pitanje šta je bilo najteže u pregovorima i isporuci "migova 29" iz Rusije, odgovara:
- Borbeni avion nije automobil koji se u salonu plati i odveze. Bilo je tu mnogo razloga za zebnju - da li ćemo moći da odgorimo na zahteve remonta, kakva će biti saradnja sa ruskim kolegama, pa do nebrojenih birokratskih i carinskih procedura. "Mig 29" je oružje, uvek postoji rizik da neka zemlja iz ko zna kojih razloga zaustavi transport preko svoje teritorije. Sve je, srećom i zaslugom i ruske strane, ali i naših inžinjera, majstora, pripadnika sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane i Komande RV i Pvo, Generalštaba, uspešno urađeno.
Ministrova lista prioriteta za ovu godinu glasi ovako: zaokruživanje nabavke za Ratno vazduhoplovstvo, opremanje Kopnene vojske, infrastrukturni projekti i stalna tema - unapređenje materijalnog položaja pripadnika vojske.
- Ove godine sledi povećanje plate za devet odsto. Prošle godine 10 odsto, i u relativnom i u apsolutnom iznosu, i u evrima ovo su najviše plate koje je VS imala ikada dosad i sve uz inflaciju koja ne dostiže dva odsto. Piloti će dobiti i posebne beneficije, redovni oporavak, bonove za snabdevanje, kao i bolje uslove za rešavanje stambenog pitanja. Tako smo uradili i sa pripadnicima specijalne brigade, izviđačima u sve četiri brigade i bataljonima vojne policije. Pripadnici vojske moraju da osećaju da se o njima i njihovim porodicama vodi briga. Teško je boriti se sa tržištem rada sada kada je Srbija sve uspešnija i kada nezaposlenost opada a moćne kompanije na našem tržištu traže obrazovane i vredne kadrove, ali možemo, međutim, da im omogućimo da dođu do povoljnog stana, da leče sebe i svoje porodice, da po povoljnim uslovima koriste vojna odmarališta. Hoćemo i da im pomognemo da preko stipendija koje nam doniraju privatne visoke škole pomognemo da školuju decu, da njima i njihovim porodicama obezbedimo najbolju negu i lečenje, pa i omogućimo mirnu starost - navodi Vulin.
Iako bi se to možda očekivalo, oficiri i vojnici ministru se ne žale najviše na male plate. Kako čujemo i na Batajnici, najveći problem je - preopterećenost ljudstva.
Dok u hangaru rade na zameni svećica i podmazivanju motora "lasta", bez pardona to ministru saopštavaju podoficiri zaduženi za održavanje letelica.
- Radujemo se novim avionima i helikopterima. Ali trebaju nam i novi ljudi - gotovo u jedan glas kažu zastavnici i vodnici Dragan Mirilo, Dušan Balaban, Miloš Stanković…
Ovaj problem jedna je od posledica nedovoljne popune jedinica, ukidanja srednjih stručnih vojnih škola, zapuštanja vojnog obrazovanja, izostanka stipendija i kao posledice sveukupnog višegodišnjeg nemara i neodgovornosti tadašnjeg vojnog vrha. Vulin zato kaže da je Ministarstvo odbrane povuklo niz poteza da se to promeni.
- Školujemo kadar koji će stići da od sada zapaposlenih stručnjaka preuzme iskustvo i transfer znanja. Uvodimo pogodnosti za vojno školovanje. To je posebno važno u avijaciji, ali i u PVO. Očekujemo i bolji odziv profesionalnih vojnika. Nije lako ubediti ljude da dođu da rade u vojsci. Da nose čizme, oružje, odazivaju se na svaki poziv države. Pilotu ili inženjeru oduvek je bilo isplativije u civilstvu nego u vojsci. Ranije smo imali sistem u kome je oficir ili podoficir, bez drugih briga, počinjao svoju karijeru i završavao je. Ovaj koncept je planski uništen, jer je sa njim trebalo uništiti i vojsku.
Da i "bogati plaču" Vulin dokazuje primerom moćnog nemačkog Bundesvera, koji je zbog manjka ljudstva raspisao konkurs za prijem u vojnu službu građana iz država EU. Vojska koja broji 170.000 ljudi isti problem rešava pravljenjem evropske "legije stranaca". Plata vojnika je tamo bruto 2.000 evra, a potpukovnika oko 5.000 evra, i ne mogu da obezbede popunu već traže ljude u svim evropskim zemljama.
Direktan kontakt prvog čoveka Ministarstva odbrane sa oficirima i vojnicima dao je i niz praktičnih rezultata. Piloti su se jednom prilikom požalili da im ne odgovaraju beretke, već da njihovim zadacima bolje odgovara takozvano "pismo" kapa, kakve nose Rusi, Amerikanci, Francuzi…
Ukazali su i da su postojeći kombinezoni nepraktični i da bi mogli da budu bolji. Vojni gimnazijalci i kadeti na vojnoj akademiji su želeli raznovrsniju i obilniju hranu, bolje uslove za sport. Pešadinci su tražili da im se vrati beretka, koja bolje leži od maskirnog kačketa. Svi predlozi su usvojeni i sprovode se. Specijalci i "Kobre" su već dobili uniforme sašivene po njihovim zahtevima.
Vulin na terenu i sam nosi sličnu uniformu, zbog koje je u delu domaće javnosti često na meti kritika. Kaže da je oblači iz praktičnih razloga, ali i otkriva kako se njegova odeća našla u agendi briselskih razgovora Beograda i Prištine:
- Kada sam bio direktor Kancelarije za KiM moja odeća je puno smetala Albancima, jer ih je podsećala na srpsku vojsku. Srbima se sviđala, voleli su da je vide, posebno zastavu na rukavu. U Briselu je nekoliko puta otvarano pitanje mog oblačenja i uvek su Albanci insistirali da ništa što liči na državu Srbiju, a vojska to jeste, ne sme da bude viđeno. Kada sam rešavajući migrantsku krizu kao ministar rada nosio sličnu terensku odeću, napadali su me govoreći da nisam ministar odbrane pa da nosim uniformu i da to plaši migrante, sada kada jesam i za to me napadaju. Uniforme su nosili i Boris Tadić i Dragan Šutanovac, pa im to niko nije zamerao i sada mediji koji mene napadaju svesno odbijaju da objave njihove fotografije iz tog vremena ili da objasne zašto im to tada nije smetalo. Inače, po zakonu samo dvojica civila imaju pravo na nošenje vojne kamuflažne uniforme sa odgovarajućim znacima i prilikom obilaska jedinica, prisustvovanja vežbama i u zemlji i u inostranstvu - to su predsednik Republike kao vrhovni komandant i ministar odbrane.
Ističe da Vojska Srbije uživa veliko poštovanje u svetu. Krug naših prijatelja polako ali sigurno se širi.
- Najsrdačniji su sastanci sa Sergejem Šojguom. On nas dobro poznaje i iskreni je prijatelj naše zemlje i našeg naroda. Svoje simpatije prema Srbiji ne krije ni moj kolega iz Belorusije Andrej Aleksejevič Ravkov. Veng Fei, ministar odbrane Narodne Republike Kine, naš je iskren prijatelj i nikada ne propusti da kaže koliko poštuje vojsku i narod Srbije. Na Zapadu veoma nam je blizak Panos Kamenos, ministar odbrane Grčke, ministar odbrane Kipra takođe. Prijateljstvo na Istoku međutim ne sputava naše kontakte i saradnju i na Zapadu i obrnuto. Neki nas vole, neki nemaju emociju prema našem narodu i vojsci, ali svi poštuju Vojsku Srbije, posebno oni koji su je videli na delu. Dok je Aleksandar Vučić vrhovni komandant vojske i predsednik Srbije i dok sam ja ministar odbrane, Srbija će biti vojno neutralna. To je najteža pozicija, ali i najčasnija. Vučić kao niko pre njega ume da vodi tako hrabru politiku.
Aerodrom Batajnica i danas nosi ožiljke iz 1999. godine. Ove godine navršava se 20 godina od bombardovanja. Tim povodom svaki učesnik rata bez razlike da li je još aktivan ili je penzionisan biće odlikovan vojnom spomen-medaljom.
- Setićemo se svakog poginulog oficira, podoficira, vojnika. Vojska je imala dugi period samozaborava. Od 2012. godine prestali smo tako da se ponašamo kada je Vučić prvi put kao ministar odbrane izgovorio NATO agresija, do njega su govorili akcija, operacija. Govorimo istinu i nikome ne pretimo. Ali prošlost - ne smemo da zaboravimo.
O protestima opozicije saznajte OVDE.
Izvor: Večernje novosti
