NJegov interviju za Blic prenosimo u celosti.

Hajde da krenemo sa najnovijim informacijama. U novu godinu ušli ste sa pretnjama upućenim vama i porodici.

- Dobijam ih već nekoliko godina. Najveći broj je iz Hrvatske, ali i od Albanaca. Iz Hrvatske se uglavnom potpisuju sa "Ante". To je deo života vezan za posao na koji sam navikao. Pretnje ne remete mene i posao koji radim, ali podrazumevaju da treba malo više pažnje na bezbednosnim aspektima ljudi oko mene. Time se ne bavim, uglavnom mi i ne daju da pogledam pretnju koja je upućena, to sve ide ka policiji i BIA. Ali, ako neko misli da će time da me zaplaši, da neću da radim svoj posao, prevario se... Sve što sam govorio bilo je vezano za državu i nacionalne interese i nikad protiv Hrvata i Albanaca. Pretnje su reakcija i uglavnom se odnose na moje stavove kada govorim o hrvatskoj reviziji istorije i veličanju ustaškog pokreta, koji je bukvalno deo folklora sada u Hrvatskoj. Kada je reč o pretnjama Albanaca, one su vezane za povlačenja priznanja. Međutim, oni su otišli toliko daleko da su pretili i jednom ministru države koja je povukla priznanje.

Albanski premijer Edi Rama najavljuje da će posle Kosova biti izbrisane granice i sa Makedonijom, Crnom Gorom i Grčkom. Očekujete li da neko iz EU reaguje na najavu stvaranja "velike Albanije"?

- Ukoliko se pažljivo pratili šta albanski premijer govori, jasno je da on uvek preti "velikom Albanijom" kada se uspore evropske integracije Tirane. To je princip "ako nas nećete, mi ćemo da pravimo veliku Albaniju". Međutim, to je zapravo jasan pokazatelj koliko je pogrešna politika tolerisanja takvih postupaka Albanaca jer u suštini oni i stvaraju "veliku Albaniju". Takvim porukama o brisanju granica Rama ne govori o stvaranju uslova za slobodno kretanja roba, kapitala, a za šta su zemlje u regionu i potpisale razne sporazume. Na terenu imamo trenutno takav primer da kosovski Albanci ruše Cefta sporazum podizanjem taksi prema Srbiji, a sa druge strane se najavljuje brisanje granice sa Kosovom. Sve to izlazi iz okvira koji za Evropu ne bi smeo da bude prihvatljiv. Tirana i Priština već zajedno prave diplomatska predstavnišva u svetu i ta ideologija "velike Albanije" je već prisutna. Potvrđuje se sve ono na šta smo upozoravali poslednjih godina - da ne može albanski narod da ima dve države i da će živeti u jednoj i sve je paravan za pravljenje "velike Albanije". Međutim, kako su godinama bili miljenici međunarodne zajednice, sada im se toleriše. Zato sam se ljutio na Austrijance zbog modela "može Kosovo u Interpol, ali im ne daju viznu liberalizaciju". Pa šta je to? Najblaže rečeno - dvostruki aršini.

Kako ovakve izjave i namere utiču na dijalog Beograda i Prištine?

- Dijalog je sada u blokadi i za to je isključivo odgovorna Priština koja je svojim potezima i dovela do zaustavljanja pregovora. To nije slučajno, jer oni sve vreme blokiraju dijalog jer ne žele kompromis. To potvrđuju i Ramine izjave, koje su najčistija ilustracija da je velikoalbanski koncept živ. Cilj dijaloga im nije kompromis već da se prizna celo Kosovo, a to je za nas neprihvatljivo. Svi njihovi potezi su protivni dijalogu, tako i sada neće da ukinu takse. Kako da pregovaramo!?

Ima najava novog formata kosovskog dijaloga. Šta to zapravo znači?

- Mnoge zemlje su nezadovoljne brzinom dijaloga. Ima želja, primera radi, Albanaca da se Amerika direktno uključi, međutim, zvanično mi je potvrđeno da to nije opcija. Istine radi, uvek su američki predstavnici bili prisutni tokom dijaloga nejavno i pre svega da nateraju kosovske Albance da prihvate dogovore. Za sada nema konkretnih ideja o menjanju formata, ali ako bude takvih zahteva da se format širi, mi ćemo tražiti da i Rusija bude direktno uključena, a Moskva je bila zainteresovana i ranije. Ukoliko dođe do dogovora, tražićemo da se overi u Savetu bezbednosti, a to znači da i velike sile budu garant sporazuma.

Da li se u 2019. može očekivati konačni status - sporazum oko Kosova?

- Sumnjam. Namera je bila da se pregovori okončaju do kraja mandata Frederike Mogerini, a to je poslednja trećina godine. Posle svega ovoga što se dogodilo i blokade pregovora sumnjam da je to moguće i gotovo je izvesno da ona i neće biti ubuduće pregovarač. Više je razloga zašto će teško biti pregovori okončani do kraja godine. Albanci ne odustaju od toga da je dogovor samo ako mi priznamo nezavisnost. S druge strane, veliki je uspeh što smo vratili temu na suštinsko rešenje, a ne samo tehnička pitanja. Sada svi oni kojima je nezavisnost bila neupitna otvaraju prostor - kako Amerikanci kažu - kreativnom rešenju koje bi uvažilo stavove i jednih i drugih. Takođe, kada je reč o završetku pregovora, da budemo realni - u godini kada se bira novi Evropski parlament, nova Evropska komisija pa i novi visoki predstavnik za spoljnu politiku koji direktno učestvuje u dijalogu ne možemo očekivati da će dijalog biti u punoj snazi. Srbija želi rešenje problema i da se proces nastavi. Zato pozdravljamo spremnost SAD da bude domaćin ceremonije potpisivanja sporazuma, a što se nas tiče, u to treba da budu uključene i druge uticajne države, kao što su Rusija i Kina, kako bi garancije za primenu sporazuma bile potpune. Ali prvo je potrebno postići dogovor, a on je veoma daleko.

Deo javnosti ne smatra da je uspeh povlačenje priznanja. Šta to u diplomatskom smislu zapravo znači?

- Kosovski Albanci više nemaju većinu i cilj nam je da više od polovine članica UN ne priznaje Kosovo, odnosno da se njihov broj sa 116 spusti na manje od 90. Mi smo blizu tog cilja. Sada smo pokrenuli akciju i angažovani smo na preispitivanju liste onih koji su navođeni da su priznali nezavisnost. Uspeli smo da je 12 država povuče, a ima još desetak zemlja koje kažu da nisu priznale, a na listi su Prištine od onih 116 za koje tvrde da su priznali. Taj broj nije tačan. Navodili su da ne govorim istinu, ali evo sada se pokazalo ko je bio u pravu. Mi ćemo nastaviti sa tim procesom. A taj deo javnosti koji podrugljivo komentariše verovatno smatra da je uspeh bio onda kada su priznanja kosovske nezavisnosti pljuštala sa svih strana sveta. Žao mi je ako smo ih razočarali i prekinuli taj talas i sada ga okrećemo u suprotnom smeru. Imali su upravo ti političari priliku da brane nacionalne interese, ali nisu imali petlju da to rade. Kada je Madagaskar priznao Kosovo u Parizu, oni su to proslavili vatrometom. A sada kada je Madagaskar povukao priznanje pojedini kažu "zašto je to bitno". Na kraju, da vam kažem iskreno, čak me i ne interesuje šta pričaju, radim svoj posao i to je dobro za poziciju Srbije. Ali im svima poručujem da treba da imaju poštovanje prema državama koje su povukle priznanje, jer im to nije bilo nimalo lako.

Kako ste izdejstvovali povlačnje priznanja?

- To znači veliku posvećenost. To znači da sa tim državnicima i funkcionerima mora da se razgovara, pregovara, da se ide tamo, da oni dolaze ovde. Razgovori nisu samo oko Kosova već generalno obnove prijateljskih i strateških odnosa. Te države su priznale Kosovo pre desetak godina, a da ih niko više nije pozvao iz Prištine. Sada ih zovu. Naši argumenti su do te mere jaki da je 12 članica UN do sada preinačilo svoju odluku, što se u međunarodnim odnosima zaista retko dešava. Ne želim da otkrivam planove, ali idemo ka još desetak povlačenja priznanja. Mogu pojedini da misle da je lako ići, putovati... Evo vam samo jedan primer, dok sam se nadmudrivao u jednoj od država, hoće-neće da povuku, izmerio sam šećer, bio je na 20.

Da li se odustalo od razgraničenja kao rešenja za Kosovo?

- Nije se odustalo, ali nije ni razrađivano. Na stolu je, ali se o tom modelu ne razgovara. Mi ne odustajemo ni od jedne ideje koja ima potencijal da dovede do kompromisa.

Predsednik Vučić najavio je mogućnost vanrednih izbora. Šta vi o tome mislite?

- Ni SPS ni ja lično nismo pristalice vanrednih izbora, i to predsednik Vučić zna. Naša Vlada ima jaku podršku u parlamentu, sprovodimo politiku na kojoj smo osvojili ogromno poverenje građana i nema razloga da remetimo tu stabilnost. Ali odluka je na predsedniku Vučiću i SNS-u, kao većinskom partneru, ako ipak odluče da idemo na izbore, mi smo tu - spremni i organizovani, kao i uvek. Imamo sa čim pred građane, možemo da budemo samo ponosni na to i da bez rizika tražimo novi mandat. Meni je samo čudno što opozicija, svi oni koji nisu na vlasti, nekako zaćute na pomen vanrednih izbora. Ili ne žele da osvoje vlast, ili su duboko svesni da na izborima nemaju šta da traže.

Kada je reč o vašem koalicionom partneru, Vučić je naveo da mu matematički SPS ne treba, ali da ste borbeni. Kako vi vidite ulogu SPS?

- Tu je Vučić pokazao da razume politiku, jer politika nije samo da se sabira broj poslanika i formira vlada nego da ciljevi budu zajednički. Naša koalicija je komplementarna sa tim ciljevima, pomaže jačanju i širenju tog bloka. Posle ovoliko godina mislim da je jasno da je odluka o ovoj koaliciji bila ispravna.

Da li je po vama SPS izgubio deo svog identiteta u vladajućoj koaliciji?

- Posle skoro sedam godina saveza sa SNS-om, mislim da je ovakvo pitanje suvišno. Mnogi sa strane su se brinuli za naše zdravlje, te da li ćemo se utopiti u SNS, da li ćemo se odreći svog programa, da li ćemo postati nekakav mali SNS... Ispostavilo se da su sve to bile gluposti i da je partnerstvo sa naprednjacima mnogo puta dobilo potvrdu i od članstva i od naših birača. SPS je druga stranka i koalicija po snazi u Srbiji.

Vi ste politički preživeli mnoge proteste opozicije pa i višemesečne šetnje. Kako vidite sadašnje proteste?

- Ne obraćam naročitu pažnju, jer vidim da nema nasilja, nisam čuo ni neke važne zahteve, niti ideje. Ponavljaju da Vučić treba da ode, a to je nerealno i neozbiljno od ljudi koji žele da se ozbiljno bave politikom. Ponekad me podsećaju na proteste "Okupirajmo Volstrit", ali na period kada su propali, pa su se nakon godinu dana učesnici okupljali kao na pikniku, sa decom u kolicima, da se prisete slavnih dana. Tako i današnje protestne šetnje u Beogradu imaju svrhu da se prisete nekih davnih dana, kada su svi bili mlađi i borbeniji.

Rekli ste da biste Putinu pevali Kaljinku. Šta biste pevali Trampu?

- Imam utisak da bi i on otpevao nešto. Možda bi bilo najbolje da nađemo neku slovenačku pesmu i otpevamo je zajedno.

Na Kongresu ste iznova izabrani. Rekli ste „izabrali ste me - sad me slušajte“. Po vašem mišljenju, ko bi mogao da bude najnestašniji u narednoj godini od partijskih funkcionera?

- Može da bude nestašnih, ali u periodu dok se razgovara i donose odluke sigurno neće biti mangupa koji neće poštovati odluke... Time što su mi jednoglasno dali još jedan mandat prihvatili su i moj uslov, tako da očekujem da će me slušati. Šalu na stranu, u SPS-u sede odgovorni i odrasli ljudi, koji se politikom ne bave iz hobija i u partiju ne dolaze kao u klub za ubijanje dokolice. Socijalisti su, svesni su svoje odgovornosti.

Erdogan mi svake godine šalje baklave

Šta vam je najveći uspeh u 2018?

- Niz povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije.

Najveći neuspeh?

- Što sam neodgovoran prema svom zdravlju.

Sa kim ste se najčešće čuli i bili u kontaktu od stranih zvaničnika?

- Sa ruskim šefom diplomatije Lavrovim.

Koga možete jednostavno da okrenete telefonom i čujete šta misli?

- Svakog ministra spoljnih poslova.

Sa kim imate tradiciju razmene poklona?

- Svi praktikuju razmenu poklona i to ide preko protokola, tako da ja većinu i ne vidim. Međutim, ima onih državnika i funkcionera koji posebno žele da poklon bude akt međusobnog poštovanja i prijateljstva i tada su to prisnije ceremonije. Uglavnom to nisu ‘zapadni političari’ jer oni ne razvijaju takve odnose. Primera radi, Erdogan mi svake godine šalje baklave. To je krenulo kad smo Vučić i ja bili u NJujorku u njihovoj misiji. Svi želimo da budemo deo sveta, pa je na stolu bio espreso... U šali sam rekao: "A gde je ovde turska kafa i baklava". To veče Erdogan mi je u hotel poslao baklave i od tada ih šalje svake godine.

Ima li nešto što vas iznenadi?

- Da, razni gestovi, ne samo pokloni. Kad sam bio u Vijetnamu odveo me ministar na ručak i orkestar je naučio da svira "Miljacku"... To su prijateljski gestovi i oni koji se pamte... Iskreno mislim da većina ima problem kako da uzvrati naše gostoprimstvo, jer kad odete na Zapad sve je protokolarno.

Šta biste promenili da možete?

- Promenio bih samo vreme... Da smo sve ovo radili deset godina ranije bilo bi nam mnogo bolje. Uveren sam da bi do sada problem Kosova bio rešen.

Uznemirujuća predviđanja britanskog vidovnjaka za 2019. godinu pročitajte OVDE.

Izvor: Blic