Na početku veka, svet je bio ideološki rastavljen, sa dve Nemačke, dve Koreje i nekoliko Kina. Ideologija je spajala, ali i razjedinjavala zemlje, kao što se desilo i sa Sovjetskom Rusijom i Jugoslavijom.
Po Hantigntonu, globalna politika se rekonfiguriše po kulturološkoj liniji, i s toga se zemlje sa sličnom kulturom i politikom ujedinjuju, i suprotno, drugačije kulture su i biće uvek na ivici konflikta.
On citira odlomak iz knjige Majkla Dibdina “Mrtva laguna”:
“Ne može da postoji pravi prijatelj bez pravog neprijatelja. Ukoliko ne mrzimo ono što nismo, ne možemo da volimo ono što jesmo.”
Objašnjenje pronalazi u ponašanju Bosanaca 1994. godine, kada je par hiljada njih marširalo kroz Sarajevo noseći, ne zastave NATO, Ujedinjenih nacija ili Amerike, već Turske i Saudijske Arabije. Time su Bosanci pokazali svetu sa kime se identifikuju i ko su im istinski, a ko ne tako pravi prijatelji.
Hantigton objašnjava i da je Amerika podržala Bosnu samo zato što su u modelu Bosne videli ono za šta se zalažu u tom trenutku, multikulturalizam, ne mareći za stav Srba i Hrvata. Bilo je bitno jedino pokazati svetu da njihova politika "može uspešno da funkcioniše".
Liberalizam i multikulturalizam - utopija koja je propala
Sa druge strane, Frensis Fokujama, još jedan priznati politikolog današnjice koji je prošle godine gostovao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, priznaje da projekat "liberalnog sveta" propada, kao i kulturalizam. Fukujamino najpoznatije delo sa početka 90-ih, "Kraj istorije" se upravo bazira na tome da će liberalni svet pokoriti nedemokratsko društvo.
On danas prepoznaje da u ljudskoj prirodi postoje elementi koji se bore međusobno, i da ljudi često pre slobode ili ideje razmišljaju o sigurnosti i bezbednosti.
Ipak, Fukujama nacionalizam vidi kao dobru stvar, što nije ni čudno s obzirom da dolazi iz Amerike, i po njegovom mišljenju predstavlja set vrednosti koji može da ujedini ljude. Fukujamin doživljaj nacionalizma je mnogo drugačiji, s obzirom da je Amerikanac azijskog porekla, nego doživljaj nacionalizma bilo gde u Pravoslavnom i Islamskom svetu gde je nacionalizam duboko inspirisan istorijom, religijom i kulturom.
Jedan od poznatijih politikologa sa Bliskog Istoka koji takođe sugeriše da će se sledeći veliki konflikt neminovno desiti između, Zapada sa jedne, i Islamskog sveta ujedinjen sa Pravoslavnim hrišćanima je Šeik Imran Nazar Hosein.
Pre par godina je gostovao u Beogradu na Pravnom fakultetu, i njegovo predavanje možete pogledati ovde:
Američko nasilno nametanje vrednosti dovodi do jačanja nacionalizma, a primetno je i da islamski svet postaje koherentniji. Ne dovoljno da bi pokušao ozbiljnije da se odupre, ali svakako ne stagnira. Nije sada realno, zbog duboke podele, očekivati neki značajniji politički sistem na čijem čelu bi bile izabrane vođe, ali nije nemoguće da se usaglase i sarađuju u okviru sistema nalik Evropskoj Uniji u budućnosti.
Bitno je pomenuti i da je Turska na Zapadu okarakterisana često kao "most" među kulturama, što nije u potpunosti istina pogotovu znajući istorijsko osvajanje pola arapskog sveta, kao i Turske nacionalne interese koji su samo trenutno podređeni Zapadnoj sferi.
Međutim, zbog očiglednih promena i približavanju Rusiji, specijalno u međusobno vojno-tehničkoj saradnji, nije nemoguće da se Turska odrekne frustrirajuće i ponižavajuće uloge prosjaka za članstvo u EU i da postane glavni Islamski zagovornik i antagonista Zapada.
Turska je jedinstvena po tome što ima jake istorijske veze sa muslimanima na Balkanu, Bliskom Istoku, Severnoj Africi kao i Centralnoj Aziji. S tim na umu, nije isključivo da upravo Turska sa jedne strane, a Rusija sa druge, postanu predvodnici "slobodnog sveta" u slučaju otvorenog konflikta sa Zapadom.
Govor američkog predsednika Donalda Trampa u UN
Pre par dana je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija među govornicima izašao na "scenu" Donald Tramp i, po običaju, zaprepastio svojim govorom svet.
- "Slobodni svet" mora prigrliti nacionalne temelje, a ne da ima nameru da ih zameni ili izbriše. Gledajući svuda, i po ovoj veličanstvenoj planeti, istina se jasno vidi. Ako želite slobodu, ponosite se svojom zemljom! Ako želite demokratiju, držite se svog suvereniteta. Ako želite mir, volite svoju naciju! - bio je deo govora Donalda Trampa.
Ironično, Trampov govor je prvi (američki) predsednički, još od Ruzveltovih "četiri slobode koje ljudi u svetu moraju imati", koji na direktan način priznaje lošu stranu globalizma i potrebu za očuvanjem nacionalnog identiteta i suvereniteta kao jedini način da se očuva mir.
I dok se širom sveta optimistično raspravlja o ovom delu govora kao znaku nadolazećih promena u američkoj politici, ne sagledava se šira slika koju je američki predsednik poslao obraćajući se pre svega iranskoj i severnokorejskoj delegaciji, a to je - ako želi mir, "slobodni svet" mora da se "prilagođava" američkim interesima.
Šta ujedinjuje pravoslavce i muslimane
Ne postoje puno dela koja se bave pojavom identiteta i kulture kao dominantnog faktora u političkim odnosima.
Hantington je u svom elaboratu koji je kasnije produbio i pretvorio u knjigu objasnio ovu pojavu kao novi pravac koji će obeležiti novo doba.
Kulturološki, muslimani i pravoslavci su tradicionalisti. Imaju fundamentalnu građu koja proizlazi iz nacionalnog identiteta i istorije, ali i dele iste vrednosti po pitanju mnogih stvari, počev od odnosa u porodici, vaspitanju, poštovanju, religiji.
S obzirom da po Hantingtonu religija neće biti primat "novog doba", već kultura, kao i stanje na Bliskom Istoku koje sve češće Rusiju doživljava kao "spasioca", teze ovog američkog politikologa se čine kao sve izvesnija realnost ukoliko Amerika ne promeni svoju spoljnu politiku i ne prestane sa represijom nad "slobodnim svetom".
Putin i Asad učvrstili veze i poslali zajedničku poruku Americi! Više o tome saznajte OVDE.
Izvor: Mediji
