Podsetimo da Kina tada nije imala razvijene nuklearne snage, barem ne u meri kakve su imale jedine dve svetske nuklearne velesile. Nema ih ni danas i neće ni pregovarati o tom pitanju.
Ali, izlaskom iz Ugovora INF, Tramp u nepovoljnu situaciju nije stavio Sjedinjene Države, koje bi mogle da budu meta ruskih projektila samo ako govorimo o teritoriji Aljaske, već Evropu. Najavljuje se raspoređivanje novih strateških snaga, a lanseri takozvanog „protivraketnog štita“ se u vrlo karatkom vremenu mogu preinačiti u ofanzivno oružje za napad na Rusiju.
Sada, nakon svega što je učinjeno i posledičnog ruskog povlačenja iz ugovora u kojem je Moskva ostala jedini potpisnik, NATO stručnjaci računaju koliko bi ljudi izginulo u prvih nekoliko sati nuklearnog Armagedona između ruske i američke armade.
Posebni simulator je pokazao da bi rat između SAD-a i Rusije, dve nuklearne sile, u samo nekoliko sati uzrokovao smrt 34 miliona ljudi.
Svetski rat je vrlo zabrinjavajuća pretnja, a njegova mogućnost se u međunarodnoj zajednici razmatra ovih dana, nakon što je američki predsednik Donald Tramp u avgustu definitivno i neopozivo povukao svoju zemlju iz Ugovora INF, pod izgovorom da ga Rusija nije poštovala. Ove optužbe je Moskva odbacila i vojnim atašeima akreditovanim u ruskom glavnom gradu pokazala sporni projektil, dok su generali strateških nuklearnih snaga održali veliku konferenciju za goste i novinare i objavili podatke za koje su smatrali da nisu vojna tajna.
Uzajamnim činom, ruske vlasti su takođe objavile da odustaju od Ugovora INF potpisanog 1987. godine između SAD-a i izumrlog Sovjetskog Saveza, što je bio prvi sporazum između dve supersile o uklanjanju čitave kategorije nuklearnog oružja, odnosno svih raketa lansiranih s kopna dometa između 500 i 5.500 km.
Nekoliko dana nakon američkog povlačenja, Pentagon je saopštio da će početi da razvija rakete srednjeg dometa s konvencionalnim bojevim glavama koje zabranjuje Ugovor INF. Od tada mnogi stručnjaci upozoravaju da će ove mere, koje su preduzele Bela kuća i Kremlj, stvoriti novu situaciju koja će jako podsećati na doba Hladnog rata.
Suočena sa ovim scenariom, grupa stručnjaka za nuklearnu bezbednost i oružje sa Univerziteta Prinston u Sjedinjenim Državama je napravila simulacijski program za proučavanje mogućih posledica nuklearne katastrofe u slučaju da ove dve sile budu išle ruku pod ruku s konfrontacijom.
Studija ne služi samo za analizu posledica razaranja koja će za sobom ostaviti nuklearni sukob između Sjedinjenih Država i Rusije, nego ima za cilj i da upozori i spreči da se to ostvari, stoji u izveštaju Univerziteta nedavno objavljenog u medijima.
Prvi projektil kreće iz Rusije
U tom kontekstu, autori istraživanja kažu da je njihova motivacija da skrenu pažnju na “potencijalno katastrofalne posledice trenutnih planova nuklearnog rata SAD-a i Rusije”, budući da je, dodaju, simulacija nazvana “Plan A”, prema kojoj prvi projektil kreće iz ruske regije Kalinjingrad i pogađa područje na poljsko-nemačkoj granici, izračunala da će za nekoliko sati biti 34 miliona mrtvih i više od 57 miliona ranjenih.
Zamišljeni rat, kog pokazuje video, započinje pokušajem Rusije da spreči pomak Sjedinjenih Država i članica NATO pakta prema svojoj zapadnoj granici.
Da bi to učinili, Rusi lansiraju “upozoravajuću” nuklearnu raketu na granicu Nemačke, Poljske i Češke. S tim napadom sukob brzo eskalira, a ostatak simulatora prikazuje američki i NATO odgovor na agresiju.
Rusija šalje avione sa ukupno 300 nuklearnih bojevih glava i ispaljuje rakete kratkog dometa protiv NATO baza i trupa u Evropu. U međuvremenu, NATO pakt reaguje avionima koji lete na Rusiju, napunjeni sa 180 nuklearnih bojevih glava.
Simulirana akademska vežba u videu sugeriše da bi za samo tri sata već bilo više od 2,6 miliona žrtava. Pre uništavanja Evrope, Sjedinjene Države započinju napad sa 600 nuklearnih bojevih glava koje lansiraju sa svoje teritorije i s podmornica na Rusiju.
Moskva odgovara raketama koje ispaljuje iz podzemnih objekata, kamiona i podmornica, a ta razmena traje oko 45 minuta i ostavlja još 3,4 miliona žrtava.
U ovom trenutku, cilj svakog od njih je sprečavanje neprijatelja da se oporavi, tako da svaka strana koristi napad na 30 najgušće naseljenih gradova.
Za svako bombardovanje se koristi između pet i 10 nuklearnih bojevih glava, u zavisnoti od veličine grada. Takvi raketni napadi uzrokovali bi devastaciju u nekoliko sati, što je rezultiralo 85,3 miliona žrtava u 45 minuta.
Tako bi za manje od pet sati bilo 91,5 miliona žrtava. To uključuje 34,1 miliona neposrednih smrti i 57,4 miliona povređenih.
Te se brojke, upozoravaju istraživači, “značajno povećavaju” ako se uzmu u obzir dugotrajne smrti uzrokovane radioaktivnim otpadom u vazduhu.
Naučnici iz Prinstona naglašavaju da se rezultati dobijeni algoritamskim proračunima temelje na informacijama o američkom nuklearnom oružju i onom ruskom koja je trenutno razmešteno, kao i protivraketni štitovi i mogući vojni ciljevi svakog oružja.
Stručnjaci su takođe procenili redosled kojim će rat eskalirati, prolazeći od taktičkog sukoba, koji onda postaje strateški, sve do napada na gradove koji ih pretvaraju u prah i pepeo.
Ah, da?! Primetili ste da su gradovi koji će se „pretvoriti u prah i pepeo“ isključivo evropski. Nema uništenih američkih gradova, iako je Vladimir Putin jasno rekao da u slučaju napada na Rusiju mete neće biti samo vojni objekti iz kojih se pokreću napadi, nego i ključni komandni centri kao što je Pentagon.
U svakom slučaju, Evropa je sigurna žrtva, čak i u video igri naučnika sa Univerziteta Prinston, koji nakon ove simulacije nisu napravili drugu, za slučaj da prvi projektil ne bude lansiran iz Rusije, već iz neke od zemalja NATO pakta. Verovatno američki „stručnjaci“ drže da je takav scenario nemoguć, pre svega zbog poznate pacifističke klime koja vlada u hodnicima Pentagona i sedištu NATO pakta u Briselu.
Kako je izgledalo lansiranje rakete dometa 11.000 kilometara pogledajte OVDE.
Izvor: logicno.com
