Piše: Đorđe P. Mamula
Dok je srpsko stanovništvo u poslednja dva veka sa Balkana odlazilo na rad i školovanje u Zapadnu Evropu i SAD, vlast i Patrijaršija u Beogradu su bili zainteresovani za dobre odnose sa Ruskom pravoslavnom crkvom i Kremljom.
Odnosi SPC i Moskovske patrijaršije su poslednjih dvadeset godina u usponu, a posebno je velika pomoć dobijena za završne radove na Svetosavskom hramu koji se i dalje odvijaju. Taj period se uklopio sa dolaskom Vladimira Vladimirovića Putina na čelo Rusije.
SPC je povlačila harmonične poteze sa sestrinskom Moskovskom patrijaršijom što se osećalo kroz rad obeju crkava, a posebno kroz posete i gostovanja. Poseta ruskog ministra spoljnih poslova Ivanova SRJ i razgovori šestog oktobra 2000. godine, pokazali su i da je Putinova Rusija tihi, ali vrlo važan deo petog oktobra.
SPC je dobila i podršku Vaseljenskog patrijarha u zaštiti delovanja u Crnoj Gori, što je izgleda bilo i ozbiljno očekivanje Vašingtona, obzirom da Evropu doživljava kao svoje dvorište. Sve do ruskih granica. Uzgred i Vatikan je naglasio da želi dobre odnose sa Ruskom
Federacijom.
Stoga, proslava Osam vekova autokefalnosti u prvoj nedelji oktobra ove godine je prošla bez svečarskog tona koji ta godišnjica zaslužuje, kao i dodela Ordena Svetog Save. Tradicija tog Ordena je duga. Orden je odavno dobio Nikola Tesla, Karl Malden, a nastavila se ili obnovila
kasnije, posle Drugog svetskog rata. Dobili su ga sa polja kulture Dejan Medaković, Matija Bećković, Emir Kusturica, Radoš LJušić..., iz sfere biznisa Miroslav Mišković, Bogoljub Karić, Dragan Marković Palma, Milka Forcan, Draško Petrović..., sportisti Novak Đoković,
Vlade Divac, Dejan Bodiroga..., političari Aleksandar Konuzin, Nenad Bogdanović, Siniša Mali i Milorad Dodik, koji već ima svetosavski orden.
Naše vreme dalo je svoj pečat javnom i privatnom životu. Svet je danas mnogo manje protkan religioznošću. Školovanjem se ljudi više uče sumnji, pa je i život pojedinca i porodice mnogo manje pod uticajem vere, jer se život manje posmatra kroz religiozna učenja. Vera se više izražava kroz rituale, a sve manje kroz polemike sa temeama iz religije. Uočljiva je tendencija da se smanji uticaj crkava na javni život, bez obzira na ugled koji crkve imaju.
To se osetilo i u Centru Sava 8. oktobra ove godine. Akademik Matija Bećković i profesor Milo Lompar otkazali su učešće na pomenutoj svečanosti. Većina vladika bojkotovala je svečanu akademiju i dodelu ordena, a 14 arhijereja traži vanredno zasedanje Arhijerejskog sabora.
Profesor Dragiša Bojović je rekao da je proslava 800 godina autokefalnosti SPC ispod značaja velikog jubileja kako po organizaciji tako i po duhovnim i javnim dometima. Ovo se posebno videlo prilikom glavne proslave u manastiru Žiča, koja je prošla bez praznične atmosfere.
Kriza društva pritiska i crkvu. Majsko zasedanje Arijerejskog sabora bilo je prožeto i dijalozima nekih vladika i Aleksandra Vučića, Predsednika Republike i imalo je odjek do ovog oktobra.
Smatram da je SPC trebalo da ima jedinstven stav o ordenu za sve kandidate, kakav god bio. I da jedinstveno nastupi. Takođe, SPC je trebalo da bolje izabere trenutak za saopštavanje svog stava. O svečanosti proslave 800 godina samostalnosti da ne govorim.
Ko je Đorđe Mamula?
Đorđe Mamula rođen je 1951. godine. Diplomirao je na Pravnom fakultetu i bavi se advokaturom.
Kao član Demokratske stranke Srbije, bio je odbornik je u skupštini Beograda i narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije u sazivima od 2001. do 2004., od 2004. do 2007. i od 2007. do 2008. godine. Mamula će u narednom periodu redovno pisati za Pravdu.
Pročitajte OVDE kako “Mali Tramp” ucenjuje Srbiju.
Izvor: Pravda
