Mnogi strahuju da dejstva Ankare mogu da doprinesu obnavljanju „Islamske države“ (ID), kao i da zauvek kod svih zemalja Bliskog istoka učvrste reputaciju SAD kao „nepouzdanog saveznika“, navodi list.
Evropa je, bez obzira na svoje negodovanje, tokom poslednjih godina izgubila svoje pozicije u Siriji, zbog čega će, smatra „Gardijan“, turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana najviše brinuti reakcija Rusije i Irana, koji imaju neposredni vojni kontingent u zoni sukoba.
Prema mišljenju lista, odgovor Moskve i Teherana može suštinski da odredi dugoročnu budućnost sirijskog građanskog rata, koji traje već osam godina.
„Gardijan“ tvrdi da Rusija i Iran neprestano pokušavaju da iskoriste „haos koji provocira Trampova impulsivnost“ — ruski predsednik Vladimir Putin teži da učvrsti uticaj svoje zemlje u regionu Bliskog istoka i neće propustiti priliku da obrati pažnju na američku izdaju Kurda. „Kada je sve loše, SAD vas neće podržati... Zapamti, Rijade“.
Moskva, ipak, želi da okonča građanski rat u Siriji. Prema mišljenju „Gardijana“, velika je verovatnoća da će bez SAD na horizontu Putin uspeti da zaključi sopstveni „dogovor veka“ — s Erdoganom, Damaskom i Kurdima.
Od samog početka ruske vojne operacije u Siriji 2015. godine Moskva je, kako navodi „Gardijan“, pokušavala neprimetno da preuzme od Zapada političku inicijativu za rešavanje sirijskog sukoba. Na inicijativu Kremlja pokrenut je „astanski format“ koji su prihvatile Ujedinjene nacije, a u okviru tog formata pregovarali su Iran, Turska i Sirija. To je rezultiralo formiranjem sirijskog ustavnog komiteta, čiji je zadatak izrada novog ustava i priprema za izbore.
Specijalni izaslanik za Siriju Hejer Pedersen je rekao da je to „prvi realni politički sporazum“ Damaska i opozicije, koji podrazumeva saglasnost svih ostalih posrednika. Komitet će činiti 150 ljudi, koji predstavljaju Vladu Bašara el Asada, opoziciju i sirijsku javnost. Prvo zasedanje biće održano u sedištu UN u Ženevi 30. oktobra.
Ipak, nisu sve kurdske snage predstavljene u tom komitetu. Na primer, Asad nije želeo da o sudbini zemlje odlučuju predstavnici Radničke partije Kurdistana, koja je povezana s Odredima narodne samoodbrane. Damask ih vidi kao pretnju teritorijalnom jedinstvu Sirije.
„Gardijan“ naglašava da je komitet Putinova inicijativa i da se ruskom predsedniku očigledno ne dopada da sukob na severoistoku Sirije onemogući ostvarivanje te ideje. Da bi se to izbeglo, ruski lider bi mogao da iskoristi tursku invaziju kao način da se pomire Kurdi i Damask, navodi britanski list.
Poznato je da je ruski lider razgovarao telefonom s Erdoganom i da ga je pozvao da „pažljivo odmeri situaciju, da ne bi naneo štetu zajedničkim naporima da se reši sirijska kriza“. Putin ne želi da kvari odnose s Erdoganom i Ankarom, koju Moskva, kako tvrdi „Gardijan“, pokušava da izvede iz „orbite NATO-a“ i kojoj je, bez obzira na negodovanje Severnoatlantske alijanse, prodala svoje PVO sisteme.
U vezi sa sirijskim pitanjem i Turskom, Putin predlaže da se obnovi dejstvo Adanskog sporazuma, potpisanog 1998. godine. Prema uslovima tog dokumenta, Damask priznaje zabrinutost Turske zbog Radničke partije Kurdistana, ali se Ankara ne meša u unutrašnje poslove Sirije, u zamenu za garancije bezbednosti od sirijske Vlade. Takođe, pitanje sirijskih izbeglica u Turskoj ne treba da se rešava njihovim proterivanjem, nego okončanjem građanskog rata.
„Gardijan“ smatra da rešavanje krize svakako zahteva sporazum Kurda, Sirijaca i Turaka.
„Ako Putin uspe da postigne zaključivanje takvog sporazuma, to će zaista biti posao veka. Ako ne, onda će on makar doći do sporazuma sa Trampom u tome da Bliski istok donosi samo ’pesak i smrt‘“, zaključuje list.
O predmetu koji je srušio sve podmetačine vatikana o istoriji Srba pogledajte OVDE.
