U telefonskom pozivu sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom pre početka turske operacije protiv kurdskih boraca, doskorašnjih saveznika SAD, ruski lider Vladimir Putin, saveznik sirijskog predsednika Bašara al Asada, jasno je rekao da se nada da će turska invazija biti ograničena u vremenu i obimu, rekli su izvori.
- Što se pre završi ova konfliktna situacija, bolje je za sve. Zaista se nadam da naši turski partneri čine sve kako bi izbegli čak i slučajni sukob na terenu sa snagama sirijske vlade, a još više sa ruskim vojnicima - rekao je Andrej Klimov, stariji poslanik i saradnik Putina u ruskom Senatu.
Delikatno balansiranje
Za Rusiju trenutna situacija zahteva delikatno balansiranje. Ona se obavezala da će upotrebiti svoje vazdušne snage kako bi pomogla Asadu da povrati svu teritoriju koju je izgubio u osmogodišnjem ratu u Siriji i više puta naglašavala važnost teritorijalnog integriteta zemlje.
Ali Rusija takođe sarađuje sa Turskom i Iranom na traženju mirnog rešenja za koje se nada da će na kraju preoblikovati sirijski ustav i pokazati da Rusija, koja je često pokretala ratove, može da isto tako dovede do mira.
Kritičari kažu da su napori Moskve lažni, usmereni na stvaranje lažnog političkog rešenja za ponovnu legitimizaciju Asada i privlačenje sredstava Evropske unije i zalivskih zemalja za obnovu Sirije.
Za Moskvu, postizanje mira u Siriji bi nadmašilo vojnu intervenciju 2015. u toj zemlji, koja je Rusiji dala novi uticaj na Bliskom istoku i koji želi da gradi dalje, posebno u vreme kada se čini da se Vašington distancira od regiona.
Predsednik SAD Donald Tramp povukao je američke trupe sa puta turskoj ofanzivi početkom ove nedelje. Na taj način SAD su svoj dojučerašnje saveznike Kurde u borbi protiv ISIS ostavili na cedilu.
Ankara označava sirijsku kurdsku miliciju YPG kao teroriste zbog veza s militantima vrše pobune u Turskoj.
Iako činjenica da se Vašington sve više povlači iz Sirije, ide naruku Rusiji i ostavlja je kao glavnog delioca moći, turska operacija u toj zemlji bi mogla i da zakomplikuje situaciju i za Moskvu.
Naime, ako bi vojna operacija Izvor mira, kako su je nazvali Turci, potrajala predugo ili postala previše haotična, to može da uznemiri diplomatske napore Kremlja.
Putinov savetnik Jurij Ušakov rekao je u četvrtak da je, iako Moskva saoseća sa bezbednosnim problemima Ankare, Putin rekao Erdoganu da njegove snage treba pažljivo da se kreću.
- Smatramo da je važno da sve strane pokažu suzdržanost i pažljivo odmere svoje praktične korake kako ne bi oštetili mere preduzete za postizanje političkog rešenja - rekao je Ušakov.
On je ukazao na to da je za 29. oktobar zakazan prvi naredni sastanak sirijskog ustavnog odbora, koji podržava Moskva, rekavši da je to nešto što ne bi trebalo ničim da se poremeti.
Takođe, rekao je da i da bi bilo neprihvatljivo za Moskvu ako bi civili stradali u turskoj ofanzivi.
Nema dileme ko će biti posrednik
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov jasno je u četvrtak dao do znanja da se Moskva već pozicionira u ulozi posrednika u rešavanju najnovijeg zaokreta u dugom, zategnutom sukobu u Siriji.
To bi moglo podrazumevati posredničke pregovore između Ankare i Damaska, koji želi da se isteraju turske snage, kao i između Damaska i Kurda, koji žele odeređenu autonomiju unutar Sirije, a Asad do sada nije pokazao spremnost da im to i da.
Lavrov je rekao novinarima da će Moskva pokušati i jedno i drugo, primetivši navodno oduševljenje ruskim uslugama i sa sirijske i sa kurdske strane.
- Da vidimo šta možemo da uradimo - rekao je Lavrov.
Matje Buleg iz Četam hausa u Londonu, rekao je da je Rusija u Siriji trenutno "jedini igrač koji može istovremeno sa svima da govori".
Za Putina bi ovo bila značajna geopolitička pobeda.
- Ako uspe da popravi ovo smatraće se da je to velika politička pobeda - rekao je Andrej Kortunov, šef Ruskog saveta za međunarodne odnose, istraživačkog centra bliskom ruskom Ministarstvu spoljnih poslova.
- Putin bi mogao da tvrdi da Amerikanci to nisu uspeli da reše, ali mi smo to uspeli, što podrazumeva da je naš pristup sukobu efikasniji od naših geopolitičkih protivnika - rekao je on.
Ako Turska ograniči svoje aktivnosti na bezbednosnoj zoni na 30 milja unutar Sirije i izvrši brzu operaciju, Rusija će je verovatno tolerisati, rekao je Vladimir Frolov, bivši ruski viši diplomata.
S obzirom na raspoređivanje ruskih naprednih sistema protivvazdušne odbrane u Siriji i tamošnje vazdušne baze, ona ima tehničku sposobnost da zaustavi bilo koji turski napredak ako želi, rekao je.
- Ako Erdogan bude hteo da ide dalje u Siriju ... Moskva će to pokušati da blokira tako što će rasporediti ruske posmatračke položaje uz pokriće iz vazduha. Rusija kontroliše nebo u Siriji, a Turska sada leti svojim avionima na zadovoljstvo Moskve - rekao je on.
Zašto je Putinu važna Sirija
Sirija je inače vrlo važna za ruske strateške interese u tom delu sveta. Na sirijskoj teritoriji nalaze se jedine ruske pomorske baze u okruženju u Latakiji i Tartusu.
Viševekovna težnja Rusije da konačno dobije izlaz na tzv. topla mora konačano je ostvarena nakon što je Bašar al-Asad, u zamenu za vojni savez i zaštitu, Moskvi ustupio mediteranske baze Tartus i Latakiju.
Takođe, prodaja ruskog naoružanja vrtoglavo je porasla nakon što je Putin dao znak za ulazak u sirijski rat, te je jasno da "suhoji", "S-400", "BUK-ovi" i ostalo oružje ruske proizvodnje još dugo neće napustiti tlo Sirije. A i zašto bi, kada je to idealan test-poligon.
Pored toga, treba imati u vidu da je još u aprilu 2016, nedugo nakon što je ušla u sirijski rat, Rusija već potpisala gotovo milijardu dolara u infrastrukturnim i drugim ugovorima. U novembru 2016. godine, Damask je obećao da će u dodeli ugovora Moskva imati prioritet, pisao je RT. Nekoliko energetskih firmi povezanih sa Kremljem već je počelo da posluje u oblasti nafte, gasa i rudarstva u područjima koja su očišćena od Islamske države.
Pročitajte OVDE
Izvor: Rojters/Informer
