On je predvideo da dijalog Beograda i Prištine više "neće biti isti", jer sa Aljbinom Kurtijem, kao premijerom, "retorika neće biti ista", niti će "javnost biti u poziciji da ne zna o čemu se pregovaralo". Seferi je rekao da će Kurti uneti dinamiku u proces, jer je osoba koja uvek u "školu dođe pripremljen, sa urađenim domaćim zadatkom".
Govoreći o Kurtijevoj najavi da će preispitati sve sporazume iz Brisela, on je napomenuo da se "ne može krenuti od nule", iako su u protekle dve godine "interpretacije uništile dijalog, kao i incidenti, vikend ratovi i tenzije". Prema njegovom stavu, sve što je dogovoreno "trebalo bi da bude obuhvaćeno jednim sporazumom, jer ne mogu Srbi i Albanci da prave 10 sporazuma, već jedan".
On bi podrazumevao da će se od tog trenutka, narednih 10 godina raditi na procesu normalizacije, objasnio je Seferi, koji misli da bi se morao napraviti "fond za normalizaciju, od više milijardi donacija i novca iz inostranstva". Potrebno je i "jedno međunarodno telo sa zadatkom da nadzire implementaciju normalizacije", dodao je on i podsetio da je na Balkanu "najveći gubitnik bio uvek onaj koji je napuštao pregovore, a da je u prošlosti to uvek bila Srbija".
"Taj koji sada odbije pregovore, osetiće posledice", predočio je Seferi, osvrćući se na razlike između Kurtija i izaslanika predsednika SAD Ričarda Grenela o odsustvu investicija na tzv. Kosovu. On smatra da je Kurti "u pravu kada je reč o korupciji kao problemu za investitore", ali "Zapad smatra da i tzv. Kosovo i Srbija moraju prvo da ostvare pomak, neki nivo u odnosima, da sednu da se dogovore". U protivnom, ništa neće biti ni od evropskih integracija, mada one danas deluju manje "kao šargarepa" nego ranije, ocenio je Seferi i poručio da bi "međunarodna zajednica trebalo prvo da napravi partnerstvo sa građanima regiona".
"To je propustila da uradi, "izabravši samo stabilnost, što je i dovelo do problema", ukazao je on i procenio da će u budućim pregovorima Beograda i Prištine sve biti besmisleno bez lupanja međunarodne zajednice šakom o sto.
On podseća da su "Albanci i Srbi uglavnom izneli stavove o nezavisnosti, odnosno razgraničenju", ali zapaža "novitet" u srpskoj politici u odnosu na tvrd stav da je Kosovo Srbija.
"Predsednik Aleksandar Vučić danas postavlja pitanje zašto Srbi ne mogu da idu u Đakovicu ili Kačanik, obrazložio je Seferi i konstatovao da "Kosovo ima kontrolu nad većinom teritorije, čak delimično i na severu, gde može da napravi problem". Na drugoj strani, Srbija ne priznaje tzv. Kosovo, a to priznanje je važno zbog prijema u UN, koje se neće dogoditi sve dok Srbija ne odluči i "ne zamoli Moskvu i Peking da prihvate takav stav".
On je uveren da će Srbija na kraju "to morati da uradi, ali ne pre nego što ne dobije nešto zauzvrat". To bi za Srbiju bio "deo teritorije", rekao je Seferi, misleći na razraničenje, ali međunarodna zajednica "mora jasno da kaže da li je to dobro za Balkan ili nije, jer do sada stav međunarodne zajednice o tom pitanju nije bio jasan". On predviđa da će u narednom periodu Beograd i Priština imati posete i američkih, i nemačkih, i francuskih i zvaničnika Evropske unije, koji će kao temu prvo da vrate dijalog. Konkretizovaće stvari, da bi onda počelo da se priča o samom rešenju, "a ne o stvarima oko rešenja, o čemu se do sada pričalo", rekao je Seferi, koji prognozira da će sporazum možda i biti potpisan u Beloj kući, "jer deluje da bi Trampu tako nešto godilo".
Osvrćući se na političku situaciju na Kosovu, on je ocenio da Kurtijevi stavovi deluju tvrdo, jer još nije preuzeo vlast, pa sa "praktično još ponaša kao opozicija". Seferi, međutim, očekuje da će Kurti i kao premijer biti otvoren u nastupima, ali i da je "važno kakva će biti podela resora i koje će nove ljude dovesti u vladu".
On tvrdi da Kurti ima "priličan broj neprijatelja u političkim strankama na Kosovu, jer do sada nije nikada bio na vlasti i bio je veoma oštar u kritikama i osporavanju dosadašnjih lidera".
Upitan da li će Kurtijevim izborom za premijera, tzv. Kosovo, a i region, dobiti još jednog populistu ili će on demokratizovati tzv. Kosovo, Seferi je odgovorio da je lider Samoopredeljenja "levičar, iako ima nacionalističke stavove". On, ipak, smatra da se to promenilo, imajući u vidu da su građani tzv. Kosova postali "imuniji na nacionalizam" i da ih više zanima borba protiv korupcije, mada "međunarodna zajednica ne gleda blagonaklono na takve teme".
Seferi ističe da je Kurti veoma obrazovan, načitan i informisan i da je tačno da su mu nastupi radikalniji nego što bi se očekivalo, ali kao "posthumnu refleksiju" vidi stavove koji se plasiraju u Srbiji da je on strašniji od Tačija i Haradinaja.
"Mislim da to ne treba da opterećuje ljude, jer je Kurti izabran pre svega zbog lokalnih problema na KiM", zbog čega su mladi i glasali za njega, rekao je Seferi.
Govoreći o odnosima Kurtija i Srpske liste, on je predvideo da će Ustavni sud morati da reaguje, ukoliko novi premijer odbije saradnju s njima. Seferi kaže da su "i Kurti i neke druge partije pokušali da utiču na ugled Srpske liste, pa su se setili da na KiM postoje i drugi Srbi, ali su takvim odnosom zapravo dopustili narastanje moći Srpske liste i sada je kasno da se to poništi".
"Na KiM je veoma važan dijalog između srpske zajednice i Albanaca, važna je komunikacija, ali su, na neki način, i Srbi i Albanci taoci političke situacije i služe kao objekat za potkusuravanje", tvrdi Seferi.
Odgovarajući na primedbu da Kurti igra na političkoj podeli među Srbima na Kosovu, Seferi uzvraća da "srpska zajednica nije jedinstvena", ali napominje da to ne bi trebalo zloupotrebljavati, "jer na Kosovu svi obični ljudi žive jednako loše".
"Bez opšteg političkog konsenzusa, mi ne možemo da se pomirimo i političari, umesto što dižu tenzije, moraju da pošalju jasnu poruku da ljudi treba da žive zajedno", istakao je Seferi. On tvrdi da "nisu svi na KiM za ideju ujedinjenja sa Albanijom i da je pitanje kako bi taj referedum prošao da se kojim slučajem raspiše", uveren da je ta ideja "više stvar emotivnog doživljaja, nego realnosti".
Upitan o trilaterali Srbije, Albanije i Severne Makedonije i formiranju "malog Šengena", on je primetio da je inicijativa još "na početku, ali da je ideja dobra i da bi uključivanjem Crne Gore, Bosne i tzv. Kosova moglo da se napravi nešto funkcionalno". Upozorio je, međutim, da bi trebalo imati u vidu i da "mnoge slične inicijative, od Igmanske, preko Berlinskog procesa, pa konačno i Cefte, ne funkcionišu".
Seferi je pre nekoliko dana predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, posle intervjua za TV Klan, poklonio srpsko-albanski rečnik sa posvetom: "Da se bolje razumemo u budućnosti, nego što smo se razumeli u prošlosti". Ističe da je Vučić "dobro" reagovao na poklon, kojim je želeo da pošalje "poruku razumevanja".
"Ja se zalažem za takvu budućnost, u kojoj ćemo se razumeti i nadam se da će ona jednom postati realnost", naglasio je Seferi.
Prema njegovoj oceni, krajnji je trenutak da se međusobno razumemo, "jer je ovo naš region, koji je manji od neke regije u Kanadi".
“Ako ne pomažemo jedni drugima, ne poštujemo međusobna prava, ali i ne reagujemo kada se komšijama nešto loše desi, ništa nećemo postići”, zaključio je Seferi.
Pročitajte OVDE sa kim se sastao Aljbin Kurti.
Izvor: Fonet
