“Verujem da će doći do istorijskog kompromisa između dva velika naroda, albanskog i srpskog. Ali ne verujem da će to biti stvar bliske budućnosti. Mi ne znamo da li ćemo doživeti još šest meseci, a još je teže prognozirati sporazum. Kako treba da izgleda taj sporazum pokazaće vreme”, rekao je on.
Dragutin Matanović je izneo je, na marginama Međunarodnog bezbednosnog foruma u Beogradu, ocenu da je slučaj navodno otrovanih glasačkih listića Srpske liste na kosovskim izborima provokacija albanske strane.
“Kao i paljenje knjiga ili zabrana partija i slobodnog govora, sve to podseća na jedno doba za koje mislim da smo davno prevazišli“, naveo je Matanović.
Volfgang Petrič, moderator na ovoj konferenciji i bivši specijalni izaslanik Evropske unije za tzv. Kosovo, rekao je da još ne može reći da li će dve strane uskoro razgovarati o statusu tzv. Kosova.
“Samo par dana nakon kosovskih izbora, kada je još prisutno puno emocija, nije pravo vreme za procenu. Uveren sam i nadam se da Priština shvata potrebu nastavka dijaloga. Dobra je ideja da se proceni situacija na obe strane i da se to ozbiljno uzme u obzir. Jer vreme ističe, vidimo to od 2013. godine, od tada je mnogo godina prošlo, umesto da se stvarno napreduje“, naveo je Petrič.
Na pitanje kada bi moglo doći do sporazuma Beograda i Prištine i kakvo bi moglo biti konačno rešenje, Petrič je rekao.
“Ne znam najbolje rešenje ali znam da je važno ozbiljno razgovarati o tome, prihvatiti stavove jedne i druge strane u pregovorima i videti šta će proizaći. Mislim da nije dobra ideja isključiti ijednu od opcija pre nego što se sedne i razgovara o svakoj opciji koja je na stolu. Korekcija granica može se dogoditi samo ako se obe strane slože oko toga ali naglašavam da niko ne može sugerisati rezultat koji bi trebalo da proistekne iz dogovora“, rekao je Volfgang Petrič.
Aleksej Gromiko, predsedavajući Grupe za međunarodne odnose partije Jedinstvena Rusija, inače unuk dugogodišnjeg ministra spoljnih poslova i predsednika SSSR-a Andreja Gromika, rekao je da se čini da je Briselski sporazum baza koju bi trebalo koristiti za rešenje srpsko-kosovskog problema.
“Mislim da taj proces ne bi trebalo da bude bojno polje za političke igrače nego nešto što bi najpre trebalo gledati sa ljudskog aspekta. Rešenje može biti veoma blizu ako se radi na njemu, ne samo u saradnji sa Evropskom unijom već i sa Rusijom i drugim bitnim faktorima na međunarodnoj sceni. U suprotnom, može ostati zamrznuti konflikt koji će trajati generacijama“, naveo je Gromiko.
Armin-Paul Hampel, poslanik u Bundestagu Nemačke, ocenio je da je u najboljem interesu Beograda i Prištine da razgovaraju.
“Bolje je da vi između sebe da razgovarate, nego da drugi razgovaraju o vama. A to se upravo sada događa. Amerika šalje specijalne izaslanike za Kosovo, kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron su uključeni, svi oni diskutuju o Srbiji i tzv. Kosovu. Ali na kraju samo Priština i Beograd mogu doneti konačni sporazum, ne Moskva, Vašington ili Evropska unija“, zaključio je Hampel.
Beogradski strateški dijalog, peti po redu, pod nazivom “Evropska bezbednost na raskršću multilateralizma i unilatelarizma” održava se u Klubu poslanika gde stručnjaci iz evropskih zemalja razgovaraju o savremenim međunarodnim odnosima.
Pročitajte OVDE zašto je Priština povukla zahtev za prijem u Interpol.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
