Bivši ambasador Velike Britanije u Srbiji, danas je, doduše ne prvi put, izneo zapanjujuće podatke o nekadašnjem šefu Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije, Jovici Stanišiću. Naime, on je pred ovim sudom kao svedok Stanišićeve odbrane sugerisao da je pouzdana informacija da je Stanišić bio "tajni agent Centralne obaveštajne agencije (CIA) Sjedinjenih Američkih Država", koju je objavio 2016. u svojoj knjizi "Razgovori s Miloševićem".

Upitan "šta je britanska vlada znala o Stanišiću", svedok je kazao da "ne želi da ulazi u to", budući da je uslov za njegovo svedočenje bio da ne bude pitan o "prikupljanju obaveštajnih podataka".

Govoreći o Stanišiću kao "zastrašujućem šefu tajne policije", on je rekao da je Stanišić "znao gde su tela zakopana", međutim, nije precizirao da li koristi stilsku figuru za tajnu u engleskom jeziku ili misli doslovno.

Svedočio je o Stanišićevoj moći, ali i bliskosti sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem posebno tokom 1995. tokom krize koju su izazvali bosanski Srbi uzimanjem pripadnika Unprofor za taoce.

Podela Kosova i "velika Albanija"

"Rešenje o Kosovu treba tražiti u nekoj vrsti podele, koja će obe strane ostaviti podjednako nezadovoljne", jedan je od Robertsovih stavova kada je reč o južnoj srpskoj pokrajini izrečen još 2007. godine.

- Kosovo treba da postane nezavisno, ali ne u okviru sadašnjih granica. U okviru pregovaračkog procesa, jedna od isključenih opcija (samonametnuta od strane međunarodne zajednice) je da Kosovo ne treba da bude podeljeno. Teško je razumeti intelektualnu potporu ove politike kada je stara Jugoslavija progresivno podeljena, i kada je predlog da se Kosovu da nezavisnost sama po sebi podela Srbije - smatra Roberts.

Roberts je govorio i o ujedinjenju Kosova sa Albanijom, rekavši da je kosovskim Albancima rečeno da im nije dozvoljeno da se u slučaju nezavisnosti ujedine sa Albanijom.

Milošević kao "piroman i vatrogasac"

O Slobodanu Miloševiću je, u svojoj knjizi "Razgovori s Miloševićem" pisao da se "do 1993. ponašao kao piroman, a potom kao vatrogasac". Nekadašnjeg predsednika Srbije je nazvao lukavim i inteligentnim čovekom koji "nije imao dugoročnu strategiju". Kako je pisao, Milošević je bio srdačan i šarmantan, ali je znao i da se "napije i da bude nasilan".

Naglasio je da je paradoks Miloševićevog režima bio taj što se srpski lider povukao iz javnog života sredinom 1990-ih, kada je Roberts došao u Jugoslaviju, i što ga je bilo teško videti ili čuti u javnosti.

Prema njegovom sudu, Miloševića je, kada je Srbija ušla u sukob zbog Kosova, sve više obuzimalo "sumračno" raspoloženje i činilo se da sebe vidi kao "novog kneza Lazara".

Nije štedeo ni Mila Đukanovića kome je predviđao "kraj političke karijere".

Karijerni diplomata

Ajvor Roberts je inače iz Liverpula, a školovao se na Sent Meri koledžu, kao i na Univerzitetu u Oksfordu, gde je i danas počasni saradnik. Diplomirao je i magistrirao na studijama modernih jezika, a još davne 1968. se pridružio Ministarstvu inostranih poslova i Komonvelta kao treći sekretar.

NJegova diplomatska biografija je veoma živopisna, jer je službovao gotovo u svim krajevima sveta: pohađao je studije arapskog jezika u Libanu, radio u Parizu, zatim u Luksemburgu, a pri Ministarstvu inostranih poslova bio je angažovan i u istočnoevropskom i sovjetskom odeljenju. Takođe, kroz svoju karijeru bavio se i Zapadnom Evropom, a kasnije i evropskim integracijama radeći na zajedničkoj poljoprivrednoj politici tadašnje Evropske zajednice.

Bio je i prvi sekretar Velike Britanije u Australiji, kratko vreme je radio i u tada novoj, nezavisnoj državi Vanuatu (bivši Novi Hebridi) kao politički savetnik u vreme pobune. Odatle se ponovo vraća u Australiju i, nakon te "ture" od nekoliko godina, vraća se u London, odnosno u Forin ofis.

Ni tu ne ostaje previše dugo, jer se početkom devedesetih seli u Madrid, a nakon toga i u Beograd, najpre kao otpravnik poslova i generalni konzul u Beogradu gde, nakon priznanja SRJ od strane Velike Britanije, postaje ambasador.

Tokom svog boravka u srpskoj prestonici vodio je pregovore u ime međunarodnih posrednika (Davida Ovena i Karla Bilta) sa jugoslovenskim vlastima i bosanskim Srbima. Beograd napušta krajem 1997. godine, nakon čega počinje da radi na oksfordskom koledžu, ali ne zadugo pošto odlazi u Irsku kao ambasador, gde provodi četiri godine (od 1999. do 2003. godine. Nakon te službe, poslednja mu je bila u Italiji, gde je do 2006. bio ambasador.

Pročitajte OVDE  kakav to istorijski kompromis pominje Vučićev savetnik.

Izvor: Blic