Branislav Trifunović nedavno je bio "glavni junak" predstave u režiji srpskih tabloida - na naslovnim stranama pojavilo se da je na sceni  pocepao srpsku zastavu, što se nije dogodilo. Kao posledica toga, jedan čovek je protiv njega podneo tužbu, vođen naslovima lažnih vesti, a da predstavu nije ni gledao.

Trifunović kaže da je bio u dilemi šta da radi i da se osećao neprijatno što mora da se brani, jer ne samo što nije cepao tu zastavu, mora da objašnjava šta je njegov posao i šta je umetnička sloboda, koja je zakonom zajamčena.

Na pitanje kako je doživeo ceo slučaj, kaže da počinje da doživljava ozbiljan bes. "Onda kad krenu da vam stižu preteće poruke i ovakve i onakve, onda dobijete još veću dozu besa. Ja sam tvrdoglavi jarac koji na to neće reagovati, ja reagujem tako što im šaljem poljupce, volim ih sve... Oni nekako misle da će tim pretnjama da će da seku glave, noge, da zatru seme itd, da će mene da ućute. Mislim da se tako ne radi, bar ne sa mnom. I mislim da su oni navikli da tako rade, jer je jednostavno ljude lako uplašiti".

Trifunović kaže da on nije pretnja zastavi i da sve ovo radi zato što voli ovu zemlju, iz nepoznatog razloga. On dodaje da svaki čovek koji živi u ovoj državi mora da se zapita u ovom trenutku - zašto ja živim u ovoj zemlji. "Očigledno da postoji nešto u nama svima koji ovoliko pričamo, a to je neka želja da bude dobro. Samim tim, ja mislim da je to poštovanje i ljubav prema ovoj zemlji", istakao je glumac.

Kada se sve desilo, izjavio je "moja zastava je čista i neisprljana, a njihova je lopovska i oni su ubice". Na pitanje ko su oni, Trifunović kaže da su to ljudi koje gledamo na televizijama, koji su na vlasti, kojima su ruke u dubokom kriminalu svake vrste, koji su povezani sa nekim ljudima, sa ubistvima, sa dilerima, sa navijačkim grupama, koji prave haos u ovom gradu i zemlji, koji prete, obmanjuju, lažu. "To su ti ljudi, i to nije moja zemlja. To nisu moji predstavnici, to nisu moji političari, to nije moj predsednik, to nije moja predsednica vladi, zato što su oni ogrezli u kriminalu jer sarađuju sa kriminalcima", naveo je.

Upitan da li je apsurdno da se stvari sa scene stavljaju u realan kontekst, Trifunović kaže da to nije apsurd, jer "oni su vrlo dobro znali da je to besmisleno". Tabloidi pričaju svoje, i to je "demokratija" u Srbiji, dodao je.

Na pitanje da li je ovo situacija u kojoj bi njegove kolege trebalo da dignu glas, kaže - apsolutno, ali se to ne dešava. Na pitanje zašto je to izostalo, rekao je da mu se nekoliko ljudi javilo, ali da je revoltiran ne nečinjenjem prema njemu, jer je, kako kaže, navikao da se ljudi sklone od njega kad je gusto...  "To je odgovor zašto živimo u svenu ovome, jer ovo nije bilo pitanje da li je neko slagao da sam ja uradio nešto ili nisam, ovo je pitanje bilo zabranjivanja svake umetničke misli i slobode i kritike kao takve. Na to gotovo da niko nije reagovao. Moram da se ogradim od nečega, a to je pismo dramskih umetnika u kom se spominje da se zaustavi linč i da se prekine sa lažima bez obzira na političko opredeljenje, šta god to značilo, nigde ne spominjući da, u stvari, se krši moja sloboda koja mi je zakonom zagarantovana, ne meni nego svakom od nas ko se bavi ovim poslom", naglasio je.

Kaže da bi on u znak protesta prekinuo predstave i o tome govorio. Podsetio je na to da su devedesetih glumci izlazili na ulice i protiv opsade Sarajeva, i protiv bombardovanja Dubrovnika, protiv rata, i to svi, podvlačeći da nije bilo problema da neko ne izađe. Mislim da smo upali u neki podanički mentalitet, kaže Trifunović koji smatra da je to razlog zašto nam se svima ovo dešava, ističući da nismo solidarni.

Kaže da je paradoks u Srbiji što su "ovi gladni, odnosno deo gladnih uz njih (vlast)". Gledajući penzije mojih roditelja, a znam kako žive ljudi oko njih u Jagodini, i ja još i putujem kroz Srbiju, ljudi iz Beograda generalno ne putuju po Srbiji i ne znaju šta se dešava, ali ljudi žive jako loše, dodao je. On je naveo da je paradoks na koji je zanemeo taj da je taj čovek koji je pretio da će mu izvaditi mozak za vreme protesta, čovek koji je bez posla, koji ima ženu i dete koji ne rade, najamni je radnik, sezonski, iz nekog sela u Vojvodini. On je gledao Pink i rešio je da sam ja problem, kazao je.

Ubeđen je da se priča o njemu pojavila da bi se uništila pretnja posle slike predstavnika Srpske liste Milana Radoičića i Gorana Rakića na jahti sa Bedžetom pacolijem. "A i ja sam uvek nekako pogodan i zašto od mene ne bismo pravili državnog neprijatelja i izdajnika, i zašto još jednom ne bismo poslali poruku da je pametnije da ćutite".

Tužio ga je Dejan Đurić koji nije ni gledao predstavu, a gledao je naslove u novinama. On je čovek koji je tužio Vokera, Aleksandra Vučića, učesnike Prajda. "Aleksandar Vučić je tužio 1999. Šredera i Blera, možda taj Đurić postane predsednik Srbije. Negde je smešno, negde užasno opasno", kaže Trifunović navodeći da je zanimljiva mreža "patriotskih organizacija" i to što je čovek iz udruženja Levijatan odmah objavio da ga je Đurić tužio. "Tu postoji neki dogovor, oni to ne znaju ni da sakriju".

Nada se, kako kaže, da će da se pojavi neki tužilac, neki čovek koji će ustati i reći - aman, bre, ljudi dosta više, učio sam neku školu, nešto sam radio. Polarizacija u društvu koja se pravi postaje jako opasna, govorio sam pre pet ili šest godina da se plašim se ovo može da se završi u nekom nasilju, kaže Trifunović. "Sad kad vidite šta se dešava, kolika je ta mržnja i koliko od ljudi prave neprijatelje, ja se neću iznenaditi ako me neko sačeka, ispred pozorišta ili bilo gde, da mi objasni nešto štanglom u glavu... Mislim da je situacija došla dotle".

O promociji knjige Vesića, protestima, Sergeju, bojkotu...

Komentarišući dešavanja posle promocije knjige Gorana Vesića, Trifunović podseća da Vesić piše odavno - da je pisao čak i manifest koji je nudio Draganu Đilasu. "Ima sklonost ka pisanju i drago mi je da je nastavio da radi u tom pravcu i voleo bih kad bi se bavio samo time".

Zanimljivo je, dodaje, što je Vesić poveo ozbiljno obezbeđenje na promociju. "Ja mislim da svaki put kad god se ukaže prilika da se javno iskaže bunt protiv tih ljudi, da treba biti tu. Ne treba vršiti agresiju, treba govoriti da su lopovi i stalno ih podsećati na to".

Govoreći o protestima, kaže da i dalje misli da je to način da se uzdrma ova vlast. "Nisu doneli konkretnu promenu, doneli su buđenje svesti, ali nisu ono što je trebalo da donesu. Iz te konfuzije koja je, sada sam siguran, ubačena od strane vlasti. Od te konfuzije - idemo na sto strana..."

Dodaje da su protesti izuzetno potrebni i da moraju da se nastave, a ponavlja da misli da su uništeni kad su se političari popeli na kamione, a da oni to nikada neće priznati. "Ali nisu uništeni dalje, očigledno da je taj bes naroda i koji je antivučićevski, koji je za normalnu i prijatnu državu, on je i dalje tamo, i ja im skidam kapu".

Upitan o političkom delovanju brata, Sergeja Trifunovića, kaže da ono što misli o tome - da govori samo njemu, ali da je sigurno da je on nesvakidašnja politička pojava i da ne može niko da ga kontroliše. On jeste nenavođeni projektil i ne znamo gde će da padne, ali on će izgurati to što misli da izgura, dodaje. "Ono što ja bar znam - neće ga niko kupiti".

Govoreći o bojkotu, kaže da je siguran da pod ovim uslovima ne treba izlaziti. Bojkot je put do izbora, kaže Trifunović koji navodi da mu se čini, s druge strane, da nije jasna ideja bojkota, i da neko mora da je razjasni. Treba i, po njegovom mišljenju, dati konkretne rokove za sve što treba da se ispuni i, kako ističe - bez ikakvih pregovora.

Pročitajte OVDE  sve detalje novog skandala.

Izvor: N1