„Ovde se ne radi o tome da li su ove zemlje spremne da uđu u EU nego da li su ispunile uslove za početak pregovora. Neke zemlje članice smatraju da tih uslova nema. Ja mislim da je to istorijska greška“, kaže odlazeći predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.
Međutim, zbog direktnog veta francuskog predsednika Emanuela Makrona su sva ubeđivanja bila uzaludna.
„Poruka koju su Albanija i Severna Makedonija, ali i Srbija, Crna Gora, BiH i Kosovo dobili jeste da nisu dobrodošli – šta god da urade“, ocenjuje u razgovoru za Dojče Vele Aleksandra Štiglmajer iz Evropske inicijative za stabilnost.
Početka kraja širenja EU?
Nakon završetka sastanka lidera EU, put Balkana poslate su reči žaljenja, razumevanja i podrške. O nastaloj atmosferi govori i jedno novinarsko pitanje sa završne konferencije za medije: „Da li smo svedoci početka kraja širenja Evrope i koje će biti posledice toga?“
I dok je odlazeći predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, vidno uznemiren negativnim ishodom diskusije o proširenju, objašnjavao da je u pitanju samo „kratkoročna kriza, a ne i kraj proširenja“, odlazeći predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je odgovorio:
„Ako je ovo kraj proširenja, moraćemo da se suočimo sa oštrim kritikama jer smo ohrabrivali te zemlje, pomagali im, posećivali ih i davali javna obećanja. Ako želimo da nas poštuju, moramo da održimo obećanja“, rekao je Junker.
Verodostojnost EU je na Zapadnom Balkanu na „istorijskom minimumu“, kaže Aleksandra Štiglmajer: „Ovo je apsolutno najniža tačka na kojoj smo se našli u poslednjih 20 godina kada je u pitanju politika proširenja“, objašnjava ona za Dojče Vele.
Poznavaoci evropskih politika i balkanskih prilika podsećaju i na staro pravilo da i „od lošeg može gore“. „Proširenje nije mrtvo, ali će zahtevati više vremena i biti više frustracija nego što smo očekivali“, kaže za DW Florijan Biber, profesor Univerziteta u Gracu.
Nedavno je premijer Hrvatske Andrej Plenković izračunao da je Hrvatska, uz duže i teže pristupne razgovore od drugih zemlja članica, u EU ušla posle 2.096 dana pregovora. Za to vreme je Srbija otvorila tek polovinu od 35 pregovaračkih poglavlja.
U najboljem slučaju, Albaniji i Severnoj Makedoniji biće potrebno deset godina da pređu taj put.
Niste vi, mi smo
Biber smatra da je proširenje od „najuspešnije politike EU“ postalo „kolateralna šteta“ sukobljenih vizija budućnosti Unije. „Blokada Francuske govori da se ovde manje radi konkretno o zemljama kandidatima, a više o dubokoj skepsi prema proširenju.“
„Francuska je pokazala spremnost da drži ostatak EU, ali i zemlje van Unije, za taoce svoje političke agende. To nije novina, ali na ovako radikalan način svakako nije dobar signal za budućnost proširenja“, ocenjuje Biber.
Profesor iz Graca se pita „zašto bi sada Srbija ili Kosovo pristali na komplikovanu normalizaciju odnosa, zašto dalje reforme u regionu?“
„To ne znači da se reforme neće nastaviti, ali biće mnogo teže. Biće i lakše za one koji traže prijatelje na drugim stranama i vode se izgovorom 'šta nam EU nudi?'“, objašnjava Biber.
Aleksandra Štiglmajer kaže da je važno da zemlje Zapadnog Balkan shvate da sve što rade u oblasti reformi rade zbog svog boljitka, a ne samo zbog puta u EU. „To je bio slučaj sa rešavanjem imena Severne Makedonije, a isto je i sa sporom Srbije i Kosova”, dodaje profesor Biber.
Iza ovog samita ostalo je obećanje da će se o proširenju ponovo temeljno razgovarati na samitu EU-Zapadni Balkan koji će u prvoj polovini iduće godine biti u Hrvatskoj jer ta zemlja tada predsedava Evropskim savetom.
Pročitajte OVDE sve o čudnim porukama koje su Rusima ostavili Ameri u svojoj bazi u Siriji.
Izvor: Dojče Vele
