Zaev je u obraćanju medijima, nakon jučerašnjeg odbijanja zvaničnika EU da se otpočnu pregovori o pristupanju Severne Makedonije i Albanije, rekao da preuzima odgovornost i razočaranost svog naroda, tražeći brze parlamentarne izbore.
"Moj predlog je brzi prevremeni izbori, najbrže što možemo", rekao je Zaev, ističući da je potreban stav građana.
Prema njegovim rečima, pre dva dana u Briselu je napravljena velika nepravda, jer EU nije isporučila to što je obećala.
"Mi smo naše obaveze isporučili. Rezultate u reformama, sporove sa susedima i drugo... Ono što je EU učinila je njihova istorijska greška. Napravili smo sve što smo mogli i što je bilo do nas", naveo je Zaev.
On se zahvalio velikoj većini lidera EU koji su se borili za datum o početku pregovora Severne Makedonije.
"Cenimo podršku i znamo da možemo da računamo na njih. Žrtve smo istorijske greške i kod njih svih, kao i kod nas, odluka izaziva razočaranost i gorčinu. Ja sam ljut i razočaran. Za mene lično, ovo je loša i nepravedna postavka Unije", jasan je Zaev.
Zaev je na kraju zaključio da će se, uprkos svemu, poneti odgovorno, te da postojeća situacija zahteva ozbiljnost trenutka.
"Poručujem da evropski san makedonskog naroda neće biti srušen", zaključio je Zaev.
Zaev nije podneo ostavku, ali zahteva hitne izbore
Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev, nakon odluke lidera EU da ne dodele datum o početku pristupnih pregovora sa tom zemljom, danas je na konferenciji za medije zatražio održavanje hitnih prevremenih izbora, ali nije podneo ostavku.
"Ja sam Zoran Zaev, mogu da budem gradonačelnik, premijer, ali pre svega sam čovek i odluka Brisela je kod mene izazvala gorčinu. U komunikaciji sa svima, sve opcije su bile na stolu. Ali rekao sam, nemam pravo da odustanem od borbe, narod će odlučiti da li će mi dati mandat da nastavim ovim putem. Sve drugo je ćorsokak", rekao je Zaev.
On je dodao da će, u zavisnosti od sutrašnjeg susreta sa liderima najvećih političkih stranaka u toj zemlji kod predsednika Steve Pendarovskog, biti određen datum izbora, a u zavisnosti od toga, i datum kada će početi mandat takozvane pržinske vlade, odnosno kada će on podneti ostavku.
Reč je, naime, o modelu tehničke vlade koja je prvi put formirana u Severnoj Makedoniji 2015. godine, kada je Zaev, kao lider opozicije, objavio prisluškivane razgovore funkcionera tada vladajućeg VMRO-DPMNE.
Po tom modelu, na čelu tehničke vlade će biti ponovo funkcioner vladajućeg Socijaldemokratskog saveza (SDSM), dok će ministar unutrašnjih poslova, kao i javne administracije, biti iz redova opozicije, kao garant za sprovođenje fer i demokratskih izbora.
Mandat te vlade, po sporazumu iz Pržina, bio je 3 meseca, što bi značilo da u ovom slučaju izbori ne bi mogli da se održe pre 20. januara naredne godine.
Prema Ustavu Severne Makedonije, ostavka premijera povlači i pad vlade, a njen mandat prestaje i u slučaju rasputanja makedonskog Sobranja (skupštine).
Izbori se održavaju 60 dana od dana raspuštanja Sobranja.
Takođe, vlada može da bude raspuštena, prema odredbama Ustava, odlukom o izglasavanju nepoverenja vladi koja se može doneti većinom glasova poslanika od ukupnog broja u makedonskom Sobranju. Ako je vladi izglasano nepoverenje u Sobranju, ona je dužna da da ostavku.
Predsednik Severne Makedonije, prema ustavnim ovlašćenjima, ne može da raspiše izbore. On daje samo mandate za sastav nove vlade.
Predsednik Sobranja raspisuje parlamentarne izbore u Severnoj Makedoniji.
Pročitajte OVDE prvu reakciju u Skoplju posle odluke EU da ne počne pregovore sa Severnom Makedonijom o pristupanju.
Izvor: Tanjug
