Piše: Đorđe P. Mamula
Podsetili smo se da reč država potiče od staroslovenskog pojma „silom držati na okupu“.
Španija je kao članica EU ušla u evro zonu, odrekla se nacionalne valute pezete i dobijala mnogo evra iz pristupnih fondova što je pomoglo ekonomiji države. Onda su prestali pokloni pa je Madrid počeo da se zadužuje, sve više, posebno kod nemačkih banaka. Dug je narastao, a najbogatija pokrajina Katalonija je najviše vraćala dugove, u odnosu na ostale manje bogate delove Španije.
I Grčka se odrekla drahme, Portugal eskuda, Italija lire i prešle su na evro koji je rođen 1999. godine. Ostale evropske države u evro zoni još nisu osetile u većoj meri prelazak na evro, kao ove navedene. Sve četiri države su u ogromnim dugovima, posebno prema nemačkim bankama. Naime, Španiju razbija evro, a ne Katalonija.
Sve države evro zone, a posebno Španija, Italija, Portugal i Grčka ne mogu da više utiču na kurs evra. Kurs evra određuje Evropska centralna banka. Dok su imale svoje nacionalne valute mogle su da povećavaju ili smanjuju kurs tih valuta i da utiču na izvoz, ili uvoz robe. Na taj način su imale poluge za jačanje svoje ekonomije, uz ostale mere ekonomske politike. Na primer, devalvaciju valute. No ne bez, često, većih ili manjih teškoća.
Prvih desetak država Evropske ekonomske zajednice, kasnije EU, su oko 400 godina pljačkale svoje kolonije, tako da dosta dugo iz njihovih kolonija dolaze migranti u EU po opljačkanu prošlost i budućnost njihovih predaka i potomaka i opljačkanu sadašljost. Međutim, ekonomske krize su potresale i taj svet.
Sada u evro zoni sve te države ne mogu da utiču na kurs evra ni na devalvaciju evra, a svaka ima svoj poreski sistem i svaka ubire poreze po tom sistemu. Evro zahteva jedinstveni kurs evro zone i jedinstvenu kamatnu stopu, da bi države prikupljale takav novac i trošile. Te četiri pomenute države ne mogu da se vrate na svoje stare nacionalne valute bez katastrofalnih posledica. Evro, na žalost, nema alternativu i pokazalo se od početka da je evro politički, a ne finansijski projekat. Za Italiju nije uteha ni što je u ugovoru sa fudbalerom Ronaldom, Juventus potpisao ugovor u kome je predviđeno u kojoj će valuti biti isplaćivan, ako Italija izađe iz evro zone. A kako će izaći? Države koje su prihvatile evro, a posebno jug i jugozapad Evrope su svoju vlast prenele na EU. Nazad ne mogu.
Zaštitni mehanizmi u EU nisu stvoreni, tako da je izgleda evro neuspešan projekat, pa je uočeno pretvaranje evra u švajcarske franke i sklanjanje tog novca u Švajcarsku.
Hladan tuš za Makedoniju i Crnu Goru i zaustavljanje na putu ka EU pokazuje da o integracijama sa prosperitetom u ujedinjenu EU nema ništa. Evrozona stagnira sa Nemačkom, a u Italiji je recesija. Italija kao budžetski bolesnik svake godine šalje budžet Evropskoj komisiji na kontrolu. Uz Nemačku, Italija je inače, najveći spoljno trgovinski partner Republike Srbije.
Čekamo da EU reši svoje unutrašnje probleme.
Pročitajte OVDE šta je Mamula rekao o dodeli Nobelove nagrade za književnost Peteru Handkeu.
Izvor: Pravda
