Prihotko je tu vest potvrdio ovog vikenda, uoči posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Beogradu. Prema njegovim rečima, pitanje isporuke aviona ruske proizvodnje u Srbiju razmatra se u različitim formatima. Konkretno, kompanija „Suhoj“ sarađuje sa srpskim nacionalnim avio-prevoznikom „Er Srbijom“ na unapređenju flote te avio-kompanije kupovinom ruskih aviona „Suhoj Superdžet 100“.
Ruski zvaničnik je dodao i da bi avion MS-21 u perspektivi mogao da zainteresuje nacionalnog avio-prevoznika „Er Srbiju“.
„Suhoj Superdžet 100“ je bio prvi linijski putnički avion proizveden u Rusiji posle raspada Sovjetskog Saveza, a danas je jedan od najprodavanijih civilnih aviona nove generacije koji dolaze iz Rusije.
„Superdžet 100“ je dvomotorni regionalni putnički avion, koji je prvi probni let imao 2008, a u saobraćaju je od 2011. godine. Taj napredni avion ima 98 putničkih sedišta i može da se koristi na kraćim i srednjim destinacijama, a njegov dolet je do 4.500 kilometara.
Generalni direktor ruske kompanije „Alijansa avijacionih tehnologija Avintel“ Viktor Prjadka kaže da postoje velike razlike između aviona „Superdžet 100“ o kojem Srbija i Rusija pregovaraju i aviona MS-21, koji bi eventualno mogao da zainteresuje Beograd.
“Pre svega, oni se razlikuju po veličini. ’Suhoj Superdžet 100‘ je više regionalna letelica, koja može da leti na srednjim destinacijama. Kapaciteta je do 100 putnika, razvija maksimalnu brzinu od oko 850 kilometara na sat pri visini leta od 11.000 metara. Avioni MS-21 su savremeniji. To je možda jedan od najsavremenijih aviona na svetu u ovom trenutku. On ima komforniji salon, pa je samim tim udobniji i prijatniji za putnike. MS-21 je kapaciteta do 200 putnika, odnosno taj avion praktično ima dva puta veći kapacitet. Mislim da će MS-21 biti značajno ekonomičniji avion, jer će imati savremenije motore. Ovde je potrebno analizirati potrebe Srbije, pre svega protok putnika, i u zavisnosti od toga treba se fokusirati na određenu letelicu“, objašnjava Prjadka.
MS-21, ruski „avion 21. veka“, najavljuje obnovu nekad moćne civilne avio-industrije. Reč je o modernoj letelici impresivnih karakteristika. Pripada klasi uskotrupnih aviona, onih sa jednim prolazom između sedišta, kratkog i srednjeg dometa (do 6.400 kilometara) i ima kapacitet od 150 do 211 putnika, u zavisnosti od modela.
Eksperti ističu da MS-21 ima brojne tehnološke i komercijalne adute. Prvo, izgleda izuzetno moderno, i spolja, i iznutra. Napravljen je od laganih kompozitnih materijala čime je unapređena komercijalna efikasnost. Ima originalna krila, izuzetan enterijer i „svemirsku“ pilotsku kabinu.
NJegova glavna prednost u odnosu na zapadne konkurente je ekonomičnost. Ojačano kompozitno krilo značajno poboljšava aerodinamiku, što znači da će operativni troškovi leta biti za oko 15 odsto manji od onih koje prave „Boing“ i „Erbas“ iste klase, a takođe pominje se i da će cena ruskog aviona biti za 20 odsto niža od konkurentskih američkih i evropskih aviona.
MS-21 je prvi put leteo u maju 2017, a ove godine je uspešno izveo i prvi međunarodni let na liniji Žukovski-Istanbul.
Završetak sertifikacije planiran je za 2020. godinu, a očekuje se da će serijska proizvodnja početi 2021. godine.
„MS-21 je bolji od ’Superdžeta‘, jer je savremeniji avion, ali on još prolazi sertifikaciona testiranja. Ovde je veoma važno sačekati trenutak da stupi u eksploataciju i počne da stiže do kupaca. Moguće je da će biti više modifikacija aviona MS-21, sa različitim putničkim kapacitetima, kao što su recimo tipovi aviona A-320, koji mogu da prime od 100 do 200 ljudi. Ako bude postojala odgovarajuća modifikacija MS-21, onda će za Srbiju biti korisno da naruči avion MS-21“, ističe Prjadka.
Pored vesti o nabavci novih aviona, visoki zvaničnik Vlade Rusije Sergej Prihotko naveo je i da Srbija i Rusija takođe razmatraju mogućnost postavljanja servisnog centra za te avione u bazi preduzeća za opravku „JAT Tehnike“ na Međunarodnom aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu. On je rekao da je kompanija u junu završila sertifikaciju rada za održavanje tih letelica u skladu sa zahtevima Evropske agencije za bezbednost u vazduhoplovstvu, obuku osoblja i opremanje hangara.
Pročitajte OVDE kakve opasne poteze EU vuče na Balkanu.
Izvor: rs.sputniknews. com
