Ruska ekonomija je u velikoj meri povezana sa vađenjem i preradom nafte. Naravno, niske cene nafte uticale bi na ekonomski razvoj zemlje. Zato Rusija namerava da smanji zavisnost od svetskih cena energetskih resursa.
On je u intervjuu za američki kanal CNBC objasnio da će Rusija, bez obzira šta se dešava sa cenama, imati sredstva da ispuni svoje obaveze pošto je akumulirala velike zlatne rezerve, više od sedam odsto BDP-a.
Ministar je rekao da čak i pad cena nafte sa 30 ili 20 dolara po barelu neće poremetiti ruski budžet tokom prve tri godine.
Međutim, Rusija je zainteresovana da cene nafte učini stabilnim i predvidljivim, rekao je Siluanov.
Početkom oktobra, rusko Ministarstvo finansija otkrilo je koliko će zemlja izgubiti u slučaju drastičnog pada cene nafte.
Banka Rusije kupila je više zlata u prvom kvartalu 2019. godine nego bilo koja druga država.
Na istom kanalu, ranije ovog meseca, ekonomski strateg D. Roš, objasnio je da će, s obzirom na politike centralnih banaka sveta, ljudi tražiti alternativnu valutu, a zlato bi moglo da bude dobra opcija.
Objasnio je da je zlato dobra alternativna valuta jer je sigurno i jer njegovo posedovanje ne košta ništa u poređenju sa plaćanjem negativnih kamatnih stopa.
U tom kontekstu, cene zlata bi mogle da porastu oko 30 odsto, da bi dostigle 2.000 dolara za uncu sledeće godine, prognozira Roš.
Rošovi komentari stižu nakon mera koje su preduzele glavne centralne banke. Američke federalne rezerve smanjile su svoju referentnu kamatnu stopu na raspon od 1,75 odsto do dva odsto. Evropska centralna banka je takođe pooštrila stopu na -0,5 odsto i pokrenula novi program kupovine obveznica.
Evropa pravi krvoproliće na Balkanu! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Webtribune.rs
