Piše: Thomas Luongo
Setite se da epicentar virulentnih anti-ruskih, pro-izraelskih osećanja nije počeo sa Neokonima i K Street-om. Počinje sa ostacima britanske carske klase koja i dalje ima ogroman uticaj nad britanskom politikom.
Mislite da grešim u vezi sa tim. Pogledajte Bregzit.
Putin održava situaciju pod kontrolom postavljanjem temelja za vin-vin situaciju za sve u regionu.
Od trenutka kada je Putin započeo svoju intervenciju u Siriju, američka panditokratija je rekla da će zaglibiti u močvaru. Da on ne može da izdrži nadolazeći rat sa borcima ID.
To je zasnovano na činjenici da SAD nisu mogle da pobede ID. Ali ta logika je važila samo ako ste verovali da se SAD zapravo bore protiv ID. Kada je Rusija ušla u Siriju, otkrila je sve laži o snazi ID.
Tokom nekoliko dana od početka ruskih vazdušnih operacija sirijska Arapska vojska je počela da preuzima velike delove teritorije od američkih i turskih pobunjenika i od ID.
Preokret je bio upečatljiv. A SAD su ostale iznenađene, žaleći se kako Putin bombarduje pogrešne ljude. Efikasnost ruskih vazdušnih snaga bila je zapanjujuća, a rezultati na terenu govorili su za sebe.
Ovo nije revizionistička istorija. To su činjenice. Rusi su u tom trenutku prebacivali avione tri do četiri puta dnevno.
Očigledno je da je Putin dizajnirao rusku vojsku tako da brani ruske granice, a ne da napada i održava carstvo.
Upravo svedočimo uspostavljanju mira.
Dosta se spekulisalo o Velikoj pogodbi na Bliskom Istoku izgrađenoj oko Putina, koji garantuje za svoje saveznike – Izrael, Hezbolaha, Siriju, iračke šiite – i predsednika Trampa koji garantuje za svoje – Izrael, Saudijce i ostatak Zalivskog saveta za saradnju.
Ta vizija Velike pogodbe se nikada nije ostvarila jer je uticaj saveznika na Trampovu vladu bio previše jak da bi mogao politički da se odupre.
Putin je bio pametan što je ostao skeptičan prema Trampovim mogućnostima da ispuni svoja obećanja. A Tramp je, sa druge strane, upućen niz put koji će njegov prvi mandat definisati kao haos, zahvaljujući njegovoj nesposobnosti da shvati veličinu problema sa kojim se suočava.
Američku politiku je previše gurnuo u pro-izraelskom i pro-saudijskom pravcu kako bi prodao svoju verziju mira na Bliskom Istoku, za koju su intenzivno lobirali Bendžamin Netanjahu, Kušner i njihove pristalice koje su pomagale u postavljanju neokonskih jastrebova oko Trampa, poput DŽona Boltona, Majk Pompea , Fiona Hil i Haspela.
Ovi ljudi su postavljeni kako bi držali Trampa u neznanju o opasnostima njegove politike, dok je tamošnji državni sekretar DŽejms Matis bio tamo kako bi vojno nasrnuo na Iran. Dodajte tome ulogu generala DŽozefa Danforda za suzbijanje strateških zaključaka o američkim operacijama u Iraku i Avganistanu.
Sada, sa odlaskom Danfordovog režima na mesto zajedničkog šefa stupa general Milej, sa značajnim promenama u javnoj politici koje su već na vidiku. Na primer, svoje istraživanje o ratu u Iraku – dugo očekivano i odlagano vojnim pritiskom kako bi se sprečilo puštanje negativnog izveštaja – Milej je javno objavio u januaru 2019. U izveštaju se navodi, „da je koaliciono ratovanje u Iraku bilo „uglavnom neuspešno“ iz više razloga. Dakle, odlaskom Danforda i Matisa, kao što ćemo videti, omogućen je put za izlazak SAD-a sa severoistoka Sirije.
Ne mislim da je isključenje SAD-a samo moguće. Mislim da se upravo događa pred našim očima.
Izrael je slab. Saudijska Arabija slaba. Turska slaba.
Amerika slabija više nego što iko želi da prizna.
EU se iscrpela služeći politici unije koju niko osim Davosove gomile ne želi. Ujedinjeno Kraljevstvo je decenijama iskorišćavano od strane EU, koja je crpela njihovo bogatstvo.
Osa Rusija/ Kina / Iran je napravila odličan potez, savršeno shvatajući ekonomsku i političku situaciju dok je sprovodila pan-evroazijsku strategiju integracije, odvajanjem od američkih i britanskih finansijskih institucija.
Rusija je jedina zemlja sa jedinstvenom kombinacijom resursa, reljefa i finansijske stabilnosti, zahvaljujući svojoj politici dedolarizacije i opreznom fiskalnom upravljanju, koja može da ispuni bilo koja obećanja koja daje svojim potencijalnim partnerima sa druge strane pregovaračkog stola.
Tramp sledi Putinovo vođstvo u svojim obračunima sa Turskom. Svima je jasno da je ovo pogodba koja može da bude dobitna za sve koji su direktno uključeni.
Sirija dobija svoju teritoriju, Turska izbacuje kurdski SDF van svoje granice u važnom gradu, a SAD upozoravaju svet da je stara igra gotova i da počinje nova.
Obojica su učinili korake ka stabilizaciji Saudijske Arabije – Tramp sa trupama da Iran održi časnim, a Putin sa velikim ugovorima za pomoć saudijskoj finansijskoj poziciji putem ulaganja. Tramp je sarađivao sa pakistanskim premijerom Imranom Kanom koji je bio njegov zastupnik u saudijsko-iranskim mirovnim pregovorima.
Putin ograničava turski Erdoganov prodor u Siriji u potpunosti podržavajući Asada i obnavljanje sirijskog teritorijalnog integriteta diplomatijom sa JPG Kurdima.
Putin i Tramp čekaju da vide ko će preuzeti vlast u Izraelu. U ovom trenutku to je najbitnije. Međutim, bez obzira na taj ishod, ostatak Putinove vešte upotrebe diplomatije i njegove efikasne vojske stvorili su Izraelu drugačiju stvarnost, koji, čak i sa potpunom obnovom neokona posle Trampa, neće im biti naklonjen. I da, možete zahvaliti Vladimiru Putinu za to.
U čemu se sastoji toliko ponižavanje Srbije od strane SAD pročitajte OVDE.
Izvor: Webtribune.rs
