Polemika o tome povela se i na Tviteru, a među najčešćim pitanjima je - zašto država ne daje više novca za ugrožene grupe, poput siromašnih i bolesnih?

Uz subvencije domaćim i stranim firmama, država izdvaja velika sredstva za javna preduzeća, na čiju problematiku već nekoliko godina ukazuje Međunarodni monetarni fond (MMF).

Ekonomisti imaju podeljeno mišljenje o tome kada je i da li opravdano davati ovakve podsticaje.

Danilo Šuković kaže da ovo nisu jedine subvencije koje su na neki način problematične, već da je gotova svaka vrsta ovakve pomoći sporna.

“Ako hoćemo otvorenu i slobodnu privredu, onda treba da se omogući slobodna konkurencija i da nema diskriminacije na tržištu, a ne da se neko podstiče davanjem subvencija.

„Uzmimo na primer proizvodnju bojlera. Jedna kompanija recimo pravi novu fabriku za proizvodnju bojlera i dobije određene subvencije po radnom mestu, a druga, koja ih već proizvodi plaća porez, pa izgleda od tih para finansira konkurenciju", objašnjava on.

LJubodrag Savić s druge strane kaže da je u redu davati subvencije, ali kada su one opravdane, kada se zna kako je novac potrošen i ako je to donelo pozitivan efekat.

“Država mora da utvrdi jasna pravila kada i kome daje novac, za šta i pod kojim uslovima", kaže Savić.

Koliko je država novca izdvojila za subvencije?

U republičkom budžetu za 2019. godinu za subvencije je izdvojeno nešto manje od 114,5 milijardi dinara.

Taj novac opredeljen je za subencije za privredu (15,6 milijardi dinara), poljoprivredu (43,7 milijardi), železnicu (15 milijardi), puteve (13,9 milijardi), turizam (1,4 milijarde), kulturu (3,1 milijarda).

Od ovog novca izdvojeno je i 21,7 milijardi dinara za ostale subvencije.

Šta je izazvalo reakciju javnosti?

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je nedavno da je država od 2014. godine, zaključno sa sezonom 2019/20, finansijski pomogla košarkaške i fudbalske klubove Crvenu zvezdu i Partizan u ukupnom iznosu koji je viši od 4,4 milijarde dinara.

On je precizirao da je država u tom periodu košarkaškim klubovima Crvena zvezda i Partizan pomogla sa 1,626 milijardu dinara, odnosno 1,217 milijardu dinara, a da su „večiti" rivali u fudbalu dobili 727 miliona - Crvena zvezda i 899,4 miliona dinara - Partizan.

„Kada saberete ove cifre, to je ukupno više od 4,4 milijarde dinara koje je država izdvojila preko raznih preduzeća, Grada Beograda, lokalnih samouprava, ministarstva, Vlade Srbije za funkcionisanje fudbalskih i košarkaških klubova Crvena zvezda i Partizan", rekao je Mali.

Kolike su ukupne subvencije koje država izdvaja za sportske klubove BBC je pokušao da sazna u Ministarstvu finansija, ali odgovor nije stigao do trenutka objave ovog teksta.

Ove reči ministra Malog izazvale su reakcije nekih korisnika Tvitera.

Siniša Mali je objavio podatak kako je država uravnoteženo pomogla fudbalske i košarkaške klubove Crvenu Zvezdu i Partizan u ukulnom iznosu od 4.4 milijarde dinara.
Porodilje, trudnice, invalidi, borci i socijalno ugroženi, gledaju u pod i raduju se uspesima ovih klubova.

— Predrag Perunicic (@pperunicic76) October 22, 2019

Uveo je penale za penzionere preko 40 godina staža. 40 000 penzionera X umanjenje od 20%, 5000 din. je 200 miliona X 12 meseci 2,4 milijarde. Može svaka vlast pored ovakvog naroda da daje tuđe koliko hoće .Da li ih nećemo za uzimanje i nezakonito davanje kazniti sutra ? Sumnjam.

— Todorović Radivoj (@todorovicradiv1) October 23, 2019

Vlada Srbije donela je 2014. godine uredbu o smanjenju penzija. Tada je utvrđeno da će svi penzioneri koji su imali penziju veću od 25.000 dinara, do kraja 2017. dobijati manje iznose.

Penzije su tada smanjene za 4,9 odsto, da bi do kraja 2017. bile postepeno povećavane.

Novo povećanje plata i penzija najavljeno je za narednu godinu.

Neki traže izveštaj o tome ko je odobrio ta davanja i u tim iznosima.

Odgovor Ministarstva finansija na ovo pitanje nije stigao.

I Šuković kaže da subvencije Crvenoj zvezdi i Partizanu nisu opravdane.

„Ovo je specifična oblast. Radi se o sportu koji je veoma popularan i političarima odgovara da podilaze biračima, navijačima s tuđim novcem.

On kaže da je navijač Crvene zvezde, ali da, ako klub dobija novac to mora da bude regulisano na pravi način.

„Ako je profesionalni klub, neka se bori na tržištu, neka angažuje dobar menadžment i da angažuje stručnjake", kaže on i dodaje da za to ne treba da dobija subvencije.

Opravdane su za pomoć amaterskom sportu, kojim se popularizuje fizička aktivnost, dodaje on.

„Kada je u pitanju profesionalni sport, subvencije su u koliziji sa logikom. Profesionalci moraju da pokrivaju rashode prihodima."

Savić ne deli ovo mišljenje.

„Ukoliko bi se poštovala samo tržišna pravila, teško da bi bilo koji klub postojao.

Savić smatra da je opravdano da država pomaže profesionalne klubove ako to znači da će više ljudi trenirati, da će biti zdravi, da deca neće biti gojazna i imati krive kičme.

„U redu je davati subvencije ako to znači organizaciju velikih međunarodnih takmičenja", kaže Savić.

Dodaje da nije protiv davanja subvencija, ali da one moraju da daju rezultate i da se tačno zna u šta je novac uložen i šta se od toga dobilo.

Subvencije taksistima

Nekoliko dana pre izjave ministra Malog oko subvencija Crvenoj zvezdi i Partizanu, javnost je uzburkala i vest da će taksisti dobiti državnu pomoć za kupovinu vozila.

Zbog postojanja kompanije KarGo i navodnog nepoštovanja zakona taksisti su tokom prve polovine oktobra blokirali Beograd.

Kako bi problem delom bio rešen, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponudio im je subvencije za kupovinu novih vozila.

Nezvanično se moglo čuti da je reč o subvencijama od 5.000 evra za nabavku novih vozila.

Ekonomista Šuković kaže da je „to samo jedna u nizu mera koje vlast donosi ispoljavajući čistu samovolju".

„Vlast postupa po principu - kako hoću - tako radim", a to što se raspolaže tuđim novcem - to je drugo.

„Zamislite sada da država finansira nekog kome sam na primer ja konkurencija. Ja državi plaćam porez, a onda ona od tog novca daje subvencije. Znači, država mojim novcem finansira moju konkurenciju", priča Šuković.

Savić, s druge strane, kaže da je Srbija talac mnogih strukovnih udruženja, a najviše udruženja taksista i da se može učiniti da je ovde podlegla pritisku.

„Uslov da taksisti dobiju ovaj novac je da prvo isplate dugovanja za porez. Ako država od tog novca njima da subvencije to je sasvim u redu, ali moraju da postoje jasna pravila - da taksi vozila budu uredna, da postoji aplikacija kako bi svi korisnici znali ko će ih voziti pre nego što vozilo dođe, da daju fiskalne račune", kaže Savić.

Javna preduzeća i direktne strane investicije

Javna preduzeća na spisku su onih koji od države dobijaju pomoć kroz subvencije.

I Šuković i Savić saglasni su da su one delimično opravdane.

„Javna preduzeća su u državnoj svojini i država treba da uspostavi menadžment da ta preduzeća ne bi imala gubitke, već suficit, pa će to ići u budžet", navodi Šuković.

On ističe da država mora, ako njeno preduzeće ima gubitke, vidi zašto oni postoje - zbog lošeg stanja na tržištu ili slabog menadžmenta - i da ih nadomesti.

„Pošto je reč o preduzećima koja obezbeđuju infrastrukturu za građane, onda ona moraju da postoje i u tom smislu je nekad opravdano pomoći im", kaže on.

Savić kaže da država mora da zna šta od preduzeća želi, pa da onda na osnovu toga daje subvencije.

„Ako država da subvenciju nekom javnom preduzeću, mora da se zna kako je potrošen, da li preduzeće funkcioniše kako treba ili ne i da se na kraju zna da li je taj novac zaista potroše na ono na šta je trebalo."

Savić dodaje da javna preduzeća često „na sva usta" govore o uspesima, a da u suprotnim situacijama nema ni reči o tome.

Na negativno poslovanje i potrebu da budu reformisana, godinama ukazuje i Međunarodni monetarni fond.

Nakon poslednjih razgovora sa misijom MMF sredinom oktobra, predsednik Vučić rekao je da je potrebna temeljna reforma pojedinih javnih preduzeća.

Još jedan kanal u koji odlaze sredstva kroz subvencije, a što neki smatraju problematičnim su dotacije za otvaranje fabrika po radnom mestu.

Kako je nedavno za BBC rečeno u Razvojnoj agenciji Srbije, država je u periodu od 2010. do 2019. godine opredelila 540 miliona evra za to.

Subvencije su dobila 224 projekta. U većinskom vlasništvo domaćih lica je 70 projekata, a preostala 154 pripadaju stranim investitorima.

Kolika je isplativost tih ulaganja, do sada nije utvrđeno, kaže Ljubodrag Savić.

„I u tim situacijama jedni - najčešće vlast - vide samo belo, drugi - opozicija - vide samo crno. Mora se tačno sve znati - to je novac građana ove zemlje."

Šuković kaže da je davanje takvih dotacija često kratkog daha.

Pročitajte OVDE šta je uradio niški funkcioner opozicionom odborniku.

Izvor: BBC na srpskom