Piše: The Saker
Posmatrajući baltičke države, a posebno Letoniju, one su bile „izlozi“ sovjetskih republika, sa visokim životnim standardom (barem u poređenju sa ostalim sovjetskim republikama) i izuzetnom visokotehnološkom industrijom.
Šta se zaista dogodilo sa ovim ekonomijama nakon nezavisnosti? Kako su „reformisale“ svoje ekonomije prelazeći iz bivše sovjetske u modernu „liberalnu“?
Postsovjetski neoliberalizam je bio veliki uspeh za kleptokrate na vrhu. Oni su prisvojili javne zasluge, od ključnih industrija do nekretnina. Ali Baltičke države su uglavnom dopustile da se njihova sovjetska industrija uruši, ne ulažući nikakav napor da ih spasu ili reorganizuju.
Sa prekidanjem odnosa sa Rusijom, baltičke ekonomije su morale da počnu iznova – vrlo desničarskom poreskom politikom i bez ikakve vladine pomoći, jer je i sama vlada postala privatizovana i u rukama bivših zvaničnika.
Neoliberalni zapadni savetnici, koji su preuzeli kontrolu nad tim ekonomijama, kao da je to bila jedina alternativa sovjetskoj birokratiji – uveli su rušenje programa štednje kako bi vratili makroekonomsku „stabilnost“, što znači sigurnost njihove zemlje i grananja infrastrukture.
To su pozdravili evropski bankari, koji su mislili da su Balti otkrili recept koji omogućava vladama štednje da zadrže vlast u prividnoj demokratiji. Te politike bi srušile vlade bilo gde drugde, ali mogućnost emigracije, plus etničke podele protiv ruskih zagovornika, omogućile su im da vlade opstanu.
Politički, neoliberalna revolucija je takođe bila uspešna i za američke hladne ratnike, koji su poslali rođene Balte iz DŽordžtauna i drugih univerziteta da nametnu doktrinu „slobodnog tržišta“ – odnosno tržište „oslobođeno“ domaće regulative protiv krađe javnog dobra , protiv monopola, protiv poreza na zemljište i drugih poreza na dohodak. Baltičke države, kao i većina ostatka bivšeg Sovjetskog Saveza, postale su Divlji Istok.
Ono što je ostalo baltičkim zemljama bilo je zemljište i nekretnine.
Posle nezavisnosti, baltičke države su pokušale da prekinu što je moguće više veza sa Rusijom. To je uključivalo izgradnju ograde, prisiljavanje Rusa da razviju svoje luke na Baltiku, gašenje velikih i profitabilnih fabrika itd.
Raspad Sovjetskog Saveza značio je da su baltičke zemlje izgubile tradicionalna tržišta i morale su da preusmere fokus na Zapadnu Evropu i, u izvesnoj meri, Aziju.
Ogroman broj stanovništva emigrirao je iz baltičkih država
Baltičke države, posebno Letonija, izgubile su oko 30 procenata svog stanovništva od devedesetih, posebno onih u radnom dobu. U Letoniji, oko 10 procenata gubitka činili su Rusi, koji su izašli ubrzo nakon sticanja nezavisnosti. Ostalih 20 procenata je nakon toga emigriralo.
Evropska komisija predviđa da će se radno sposobno stanovništvo Letonije smanjivati za 1,6 odsto na godišnjem nivou u narednih 20 godina, dok će stopa nataliteta nastaviti da stagnira kao krajem 1980-ih. Penzionisano stanovništvo (starije od 65 godina) će do 2030. godine porasti na pola miliona ljudi, što je više od četvrtine današnjeg stanovništva, a možda i oko trećine preostalog. Ovo nije domaće tržište koje će privući strane ili domaće investicije.
U svakom slučaju, Evropska unija je postsovjetske ekonomije gledala jednostavno kao tržišta za sopstveni industrijski i poljoprivredni izvoz, a ne kao ekonomije koje će se stvarati javnim subvencijama kao što su to činile same evropske zemlje, američka i kineska ekonomija. Evropski moto je „Dajte čoveku ribu i on će se ceo dan hraniti vašim viškom ribe i robom široke potrošnje – ali dajte mu štap za pecanje izgubićete mušteriju.“
Da li to znači da su ekonomske veze između Rusije i tih država zauvek nestale? Da li je sada prekasno ili još uvek postoje mere koje bi ove zemlje mogle da preduzmu da preokrenu sadašnje trendove?
Trampove trgovinske sankcije protiv Rusije posebno štete baltičkim zemljama. Jedan od njihovih jakih sektora bila je poljoprivreda. Litvanija je, na primer, bila poznata po svom siru, čak i u Letoniji. Sankcije su dovele do toga da ruska mlečna industrija razvije sopstvenu proizvodnju sira, a poljoprivreda je postala jedan od najjačih sektora u Rusiji.
Ovo tržište izgleda kao tržište koje će baltičke države trajno izgubiti. U stvari, Tramp pomaže Rusiji da sledi istu onu politiku koja je zapravo obogatila američku poljoprivredu: poljoprivredna izolacija prisilila je da domaća proizvodnja zameni, do sada uvoznu hranu. Verovatno će to dovesti i do robe široke potrošnje i drugih proizvoda.
Jednostavno rečeno baltičke države su sebe uz pomoć zapdnog pritiska izbacile Rusiju iz svih tokova u svojim državama i postale besperspektivne ropske države kolonije tog istog Zapada. Povratka neće biti, Rusija ide dalje, Baltik ostaje da propada.
Rusi ušli u Kobane! Kako su Sirijci pozdravili ulazak Putinovih vojnika u strateški važan grad pročitajte OVDE.
Izvor: webtribune.rs
