Veza između američke politike i naftnog biznisa odavno je poznata, ali odluka američkog predsednika Donalda Trampa da zadrži trupe u oblasti naftnih polja u Siriji pomalo je čudna, ako uzmemo u obzir da celog meseca govori o njihovom povlačenju iz ratom zahvaćene zemlje.

Američke trupe su se zaista i povukle iz severozapadne Sirije, oblasti istočno od reke Eufrat, gde su turske trupe započele ofanzivu protiv kurdskih snaga, a koja je okončana dogovorom Vladimira Putina i Redžepa Tajipa Erdogana.

Neposredno potom, Tramp se odlučio na još jedan zaokret u spoljnoj politici. Suočivši se sa osudama u Senatu, iz obe partije, kao i u mejnstrim medijima zbog napuštanja tradicionalnih američkih saveznika u regionu, Kurda, Tramp se fokusirao na sirijska naftna polja.

Američki predsednik je u razgovoru sa kurdskim vojnim liderom Mazlumom Abdijem napomenuo da je „vreme da se Kurdi okrenu ka naftnim poljima“, nedvosmisleno aludirajući na sirijska naftna polja oko grada Deir el Zora.

Ova naftna polja Tramp, ali i drugi američki zvaničnici smatraju strateški važnom tačkom, pa je dan pre nego što je razgovarao sa Abdijem naglasio njihovu važnost i bez obzira što stalno pominje potrebu izvlačenja američkih trupa iz Sirije, naglasio da će one ostati u ovoj oblasti.

„Osigurali smo naftu i prema tome, mali broj trupa ostaće na području koja imaju naftu“, rekao je Tramp u sredu dok je govorio o povlačenju Amerikanaca iz Sirije, osim 200 do 300 vojnika iz oblasti u kojima se nalaze naftna postrojenja.

„Štitićemo naftu i odlučićemo šta ćemo sa time u budućnosti“, zaključio je američki predsednik.

Već u petak ujutru iz Pentagona je stigla najava da će trupe u oblasti naftnih polja biti ojačane tenkovima tipa „Abrams“ i oklopnim vozilima „Bredli“, pod izgovorom da postoji opasnost da naftna polja padnu u ruke Islamske države, koji ih je svojevremeno držao.

Povlačenje Amerikanaca - ništa od toga

Karine Gevorgjan, stručnjak za Bliski istok i amerikanista Aleksandar Dormin smatraju da od povlačenja američkih trupa iz Sirije nema ništa, bez obzira na to šta Tramp već duže vreme govori. O tome je prerano govoriti, smatra Gevorgjanova, dok Dormin napominje da se retko kada događa da američke trupe negde uđu i potom izađu. Južni Vijetnam i Somalija su, prema njegovim rečima, izuzeci.

„Na teritoriji Sirije ostaje američka baza, gde je prebačen deo vojnika sa severa Sirije, drugi deo je prebačen na teritoriju Iraka. Tako da Amerikanci nigde ne idu i njihova pozicija neće oslabiti posle turske akcije i rusko-turskog memoranduma. Druga stvar je što su njihove pozicije oslabile već odavno, posle početka ruske vojne operacije u Siriji na zahtev Damaska“, kategorična je Gevorgjanova.

Dormin naglašava da nije jasno šta će nekoliko stotina američkih vojnika raditi na sirijskim naftnim poljima.

„Postalo je sasvim očigledno da se bez Sjedinjenih Država na prostoru Sirije može rešiti pitanje rata i mira, dok bez Rusije to nije moguće. Amerikanci zaista ne vole da izgube obraz i priznaju poraz, tako da je ovo uglavnom simbolični gest“, smatra on.

Trampova cik-cak spoljna politika

Za vojnog analitičara iz Moskve Ivana Konovalova i novinara Boška Jakšića, Trampova odluka da zadrži trupe na sirijskim naftnim poljima nije iznenađujuća.

Kao biznismen i čovek koji je prihvatio bliskoistočnu igru, Tramp danas izjavljuje jedno, sutra drugo, kaže Konovalov.

„To smo videli u situaciji sa povlačenjem Amerikanca iz zone konflikta. On se dugo borio sa Kongresom, Kongres je bio protiv, Tramp je govorio jedno, Kongres drugo i na kraju vidimo da se Amerikanci povlače. Ovde je situacija jednostavna. Smatram da je to poruka za Kurde čiji je smisao, dajte da održavamo kontakte, iako smo vas ostavili i predali“, smatra on i pita se koji je smisao odluke da zadrži trupe na naftnim poljima, kada to Kurdi mogu i sami da rade, a može i sirijska armija koja je već ušla na teritoriju Kurda.

„Prisustvo Amerikanaca nema nikakvog smisla. Ako im je cilj da iznenada zaoštre situaciju, to je glupo. Oni su se već povukli iz glavnih zona, nema razloga za pooštravanjem situacije posle povlačenja. NJegova izjava je više deklarativnog karaktera, ali ne izgleda da će se situacija rešavati takvim metodama“, zaključuje Konovalov.

Trampova odluka da američke trupe ostanu na sirijskim naftnim poljima, prema Jakšićevim rečima, nije previše iznenađujuća.

„Nastavlja se njegova cik-cak spoljna politika. Dopustio je Erdoganu da uđe, pa je pretio da će ga kazniti, pa je povukao vojnike, pa ih, evo, sada zadržava. Motiv da ih zadrži je, očigledno, da bi sprečio Asadove snage da preuzmu kontrolu nad tim regionom, a istovremeno da ipak omogući Kurdima izvore prihoda, jer njima je nafta bila glavni izvor finansiranja, a i da spreči da taj pojas dođe pod kontrolu Rusa“, smatra Jakšić.

Sa vojnog stanovišta, Trampova odluka nema nikakav značaj, jedino ima političku simboliku da nije sasvim napustio Kurde, dodaje on.

Trampova taktika - dodatno iscrpeti Damask

Sa Jakšićevim mišljenjem, da SAD žele da spreče legitimnu sirijsku vladu da uspostavi kontrolu nad naftnim nalazištima, slaže se i Konovalov:

„Ako sirijska vlada uspostavi kontrolu nad nalazištima nafte, to će dovesti do naglog poboljšanja ekonomske situacije u Siriji. To će biti veliki plus za zakonitu sirijsku vladu koju Amerikanci ne podnose.“

Bez naftnih prihoda, a Sirija je pre početka rata izvozila naftu (ne u velikim količinama, ali ju je izvozila i istovremeno pokrivala svoje tržište), sa razrušenom zemljom, američka kontrola nad naftnim izvorima znači dodatno iscrpljivanje vlade u Damasku, naglašava Jakšić.

Opasnost od Islamske države, prazna priča

Scenario prema kome bi Islamska država mogla da ojača i da preuzme kontrolu nad sirijskim naftnim poljima, prema rečima Konovalova, nije moguć.

„To je obmanjivanje. Kada je reč o Islamskoj državi, u vojnom smislu, sa njime je već gotovo. Ali se vodi partizanski rat. Kao jedinstvena moćna sila Islamska država ne postoji. Da bi zauzeli naftne izvore, potrebno je ne samo zahvatiti ta mesta, već i održati osvojeno, a to podrazumeva velike napore i sile koje Islamska država nema. Tako da Tramp obmanjuje“, kategoričan je on.

Realne opasnosti da Islamska država ponovo preuzme sirijske naftne izvore ne postoje ni prema Jakšićevom mišljenju. Ono što je moguće, jeste da se ID konsoliduje, kaže on, da se aktiviraju oni koje je ID ostavila za sobom ili koji su pobegli iz zarobljeničkih logora.

„Ta opasnost realno postoji, ali u ovom trenutku ne mislim da je ID dovoljno jaka da bi mogla da napadne naftna polja“, smatra Jakšić. 

Sirija je trijumf ruske spoljne politike

Prema rečima Željka Budimira, stručnjaka za međunarodne odnose sa Univerziteta u Banja Luci, Trampova odluka je posledica politike pokrivanja svih naftnih izvora u regionu Bliskog istoka. Nakon iračke kampanje, američka politika je bila da se zadrži kontrola nad naftnim postrojenjima, od izvora do rafinerija, bez obzira na političku situaciju i sistem u zemljama gde se oni nalaze.

„Mislim da će to biti teško održivo u uslovima kada postoji sporazum između Ankare i Moskve. To znači da Amerikanci više nemaju saveznika na terenu. Kurdske snage, koje su im bile glavni oslonac, više ih ne doživljavaju kao saveznike. Tako da mislim da je to dugoročno, čak srednjoročno, teško održivo, ostati samo na nekim izolovanim tačkama i držati ih bez obzira na promenjene okolnosti na terenu“, kaže on.

Sirija je definitivno trijumf ruske spoljne politike, ako Vašington odluči da produži svoje vojno prisustvo u toj zemlji, biće samo odraz stava da američka administracija nije u potpunosti odustala od nje, zaključuje ovaj sagovornik.

Pročitajte OVDE kako je džihadiste stigla brutalna osveta.

Izvor: rs.sputniknews. com