Zvanično ovi sistemi će u Srbiji ostati samo do završetka ove vojne vežbe. Ipak, postoje realne pretpostavke da će nešto od ovoga i trajno ostati, s obzirom na odličnu vojno-tehničku saradnju koja je ostvarena na liniji Beograd-Moskva, ali i na veoma tragična iskustva srpskog naroda iz poslednje decenije 20.veka. Naime, viteški srpski narod i njegova vojska i dalje pamte zločinačke vazdušne udare tehnički superiornog ali i nemilosrdnog neprijatelja, koji su se desili u Republici Srpskoj i SR Jugoslaviji.Nema nikakve sumnje da su Srbi rešeni, da im se 1994, 1995 ili 1999.godina više nikada ne ponove.
Kada konkretno govorimo o formacijskom sastavu jednog raketnog diviziona sistema S-400, njega čini nekoliko važnih elemenata.
Prvi veoma važan segment raketnog diviziona S-4o0 su sredstva borbenog komandovanja. U njega spada komandni punkt 55K6E i akvizicijski osmatrački radar 91N6E efektivnog dometa i do 600km. U okviru ovog segmenta postoji i proširenje koje čini dopunska radarsko-osmatračka stanica 98ZH6E i 96L6E (ovaj predstavlja radar za univerzalne zadatke) koji su specijalizovani za detekciju ciljeva sa smanjenom radarskom refleksijom na velikim daljinama i visinama (100km+), uključujući i specijalni pokretni toranj 40V6M za otkrivanje ciljeva na malim i ultra-malim visinama.
Drugi segment se sastoji od grupe od najmanje pest nišanskih „pucačkih“ radara 92N6E koji fokusiranim snopom zahvataju svoje ciljeve na daljinama i do 400km. Ovi radari imaju i mogućnost sektorskog osmatranja ali im je to sekundarna funkcija. Oni upravljaju lansirnim jedinicama 5P85TE2 ili 5P85SE2 od kojih svaka nosi po četiri transportno-lansirna kontejnera sa raketama.
Treći segment predstavljaju rakete velikog dometa 48N6E, 48N6E2, 48N6E3 + rakete srednjeg dometa 9M96E i 9M96E2, kao i raketa za gađanje ciljeva na ekstremnim daljinama 40N6E. Prepostavka je da jedan divizion u svom kompletu imao oko 200 raketa različitog tipa.
Za tehničko obezbeđenje celokupnog diviziona zadužen je kompleks 30C6E, a u njegovom kompletu se nalazi i univerzalni trenažni kompleks 16Ю6T „Tembr-T“ / „Tenor“.
Zahvaljujući odličnoj elektronskoj izbalansiranosti celog sistema koji obezbeđuje visok stepen automatizacije, jedan raketni divizion može jednovremeno da napadne do 80 neprijateljskih ciljeva različitog tipa, na raznim daljinama i visinama. S-400 „Trijumf“ je u stanju da sa dve rakete u praktično 100% verovatnoći uništi cilj koji leti hiperzvučnom brzinom (4,800 m/sek.). Ukratko, današanja vojna industrija još nije izmislila odgovarajuće naoružanje (osim interkontinentalnih balističkih raketa i ciljeva u kosmosu/sateliti) koje može da savlada ovaj sistem. Naredna generacija PVO/PRO sistema S-500 „Prometej“ treba da dA jasan odgovor i na ova pitanja.
Lazanski objasnio sve o S-400 koji je stigao u Srbiju! Zapad nije imao pojma šta se dešava! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: bog-rata.com
