Sveta Petka je jedna od najznačajnijih svetica u istočnoj i južnoj Evropi, a zanimljivo je da je na Bliskom istoku poštuju i mnogi nehrišćanski narodi.

Sveta Petka ili Paraskeva je najznačajnija svetica srpskog porekla. Živela je u Epivatu (Mala Azija) krajem 10. i početkom 11. veka. Po predanju je najveći deo svog života provela u pustinji uz molitvu, post i usamljenost. Ostala je devica celog života.

Verovanja na veče uoči Svete Petke

Prema narodnom verovanju i veče uoči sutrašnjeg praznika Svete Petke ima posebno značenje. Posle večere obično se ide na spavanje. Obavezno se treba tri put prekrstiti, pa izgovoriti molitvu

"Pomozi Bože, Sveta Petko i Sveta Nedeljo, oprosti nas ako smo što pogrešili; pomozi mi i sačuvaj me Bože od tuđe bede neviđene; sačuvaj me od rđavih misli; pomozi sutrašnji danče; daj Bože zdravlje, dobro da spavam, rđavo da ne snim, već smilje i bosilje; daj Bože zdravlje, sreću i napredak i da zdravi i živi dočekamo sutrašnji dan!"

Ovako se obično molio samo domaćin, a žene i deca se samo triput prekrste. Posle molitve se spava. Glava se uvek tokom spavanja okreće istoku, jer se tako valja. Jedna ruka se stavi pod glavu, a druga pruži. Uvek se leže na desnu stranu, jer se tako valja. Gde ima dece, soba se okadi tamjanom, da se deca ne bi u snu plašila.

Predanje kaže i da joj je u snu Isus Hrist naredio da se vrati u civilizaciju, dajući joj moć da leči bolesne. NJena čudotvorna moć ostala je po legendi da traje i posle smrti, te su ljudi nastavili da se isceljuju na čudotvornim izvorima koje je ostavila iza sebe.

Narodna verovanja i običaji

Narodna verovanja kažu da na današnji dan ne sme da se pere veš, da se šije, da se radi težak posao, pogotovu to ne treba da rade žene.

Na Svetu Petku, dešavala su se velika čuda. Mnogi bolesni su ozdravili na današnji dan. Zato ljudi sa zdravstvenim problemima čekaju ovaj praznik verujući da će im svetiteljka pomoći.

U beogradskom naselju Železnik nalazi se čudotvorni izvor velike hrišćanske svetiteljke Prepodobne mati Paraskeve - Svete Petke. Izvor se nalazi u prelepoj šumi koja na sve strane odiše božanskim mirom i blagoslovom Svete Petke.

Legenda kaže da je izvor nastao kao izraz zahvalnosti oca, zbog čudesnog izlečenja svoje bolesne kćeri. Nekada davno baš ovom trasom, vodio je put od Ostružnice do Beograda.

Bogati i ugledni ostružnički trgovac ovim putem često je svoju kćer, slepu od rođenja vodio kod lekara u prestonicu. Na jednom od takvih proputovanja, zastali su pored izvora malo da se okrepe, umiju i popiju malo hladne izvorske vode. Sledeće jutro, posle buđenja kroz plač, devojčica je uzviknula da vidi svetlost. Tu noć u snu trgovcu se javila Sveta Petka. Kao znak zahvalnosti, na tom mestu bogati trgovac je uredio izvor i postavio mermernu ikonu Svete Petke.

Prema predanju, čudotvorni izvori Svete Petke nastali su prilikom prenošenja njenih svetih moštiju, iz Carigrada, preko Srbije, dalje putem za Rumuniju do grada Jaši.

Na svim mestima gde je povorka zastajala da prenoći, nastajao je čudotvorni izvor sa svetom i lekovitom vodom.

Veruje se da čudotvorna voda sa izvora kod kapele Svete Petke u crkvi Ružica leči mnoge bolesti, a naročito probleme sa očima. Pravoslavci iz mnogih zemalja zato upravo svakog 27. oktobra dolaze da uzmu vodu sa svog izvora u nadi da će im podariti dobro zdravlje ili izlečenje od trenutnih oboljenja.

Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u grad Jaši.

Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu, gde svake godine kolona žena čeka u redu za čudotvornu vodu. Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad. Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.

Pročitajte OVDE  kakav je to novi raskol na pomolu.

Izvor: Srpski telegraf