- Država je donela odluku da formira jedan bataljon otpisanih ljudi, onih koji ne postoje... Arkanu nije samom palo na pamet da formira bataljon, da nađe za to 100-200 ljudi... Država stoji iza garde. Međutim, to je preraslo u jednu ozbiljnu vojnu jedinicu - priča Pavlović.
Ma kakve krađe
Arkana je, kaže, upoznao januara 1992, ubrzo su se okumili, a kasnije je postao i potpredsednik njegove Stranke srpskog jedinstva i fudbalskog kluba Obilić.
- Željko je od Dafiment banke tražio 28.000 maraka za uniforme, cipele, žilete... Tad se kod Dafine Milanović, vlasnice te banke, pozvao na mene iako me nije još znao. Čuo je da će lakše da dobije novac ako ima moju preporuku, jer sam bio prijatelj s Milanovićevom. Kad sam čuo šta je uradio, hteo sam da se upoznamo - navodi Pavlović i dodaje:
- Otišao sam u Erdut, gde je bilo sedište garde, i dao sam im mojih 50.000 maraka. Video sam da ne skitniče, ne ubijaju, nego se bore za srpsku zemlju. Govorilo se tada da Arkan sa svojim ljudima ratuje s čarapama na glavi, da pljačkaju, kradu zamrzivače, televizore... To nikakve veze sa zdravim razumom nema.
Nije bio cvećka
Pavlović kaže da je u vreme rata sa Arkanom „prošao“ kroz Krivični zakonik i objasnio mu šta je genocid, šta je ratni zločin protiv čovečnosti...
- Objasnio sam mu šta ne sme da se radi na ratištu. On nije bio cvećka, donosio je i neke preke odluke, ali nije bio ni ratni zločinac - tvrdi on.
Komentarišući spekulacije o netrpeljivosti između Ražnatovića i generala Ratka Mladića, među kojima je navodno bilo i fizičkih obračuna, Pavlović kaže da je tačno da se njih dvojica nisu uvažavala. Kako otkriva, jednom prilikom su Mladićevi vojnici dobili batine od Arkana, koji o generalu, tvrdi Pavlović, nije imao visoko mišljenje, te je za njega govorio: „Mladić je pucao samo na svadbama.“
Pavlović na kraju otvara i pitanje Arkanovog ubistva, dovodeći u sumnju zvaničnu verziju.
- Ne, nisu ga ubili ovi što odgovaraju. Drugi su to uradili. Jedan istražni sudija mi je odmah sutradan posle ubistva rekao o čemu je tu reč. Arkan je smrtno ranjen u 17.17 časova u „Interkontinentalu“ 15. januara 2000. Odmah sam otišao tamo i tu sam video 15-20 državnih automobila, koje u to vreme nije bilo šanse da se skupe na jednom mestu za nešto drugo. Meni je sve bilo jasno. Da li ga je ubila država? Moguće da u ovom slučaju ima države.
Odgovor Vukčeviću: Željko bi se pre ubio nego nekog izdao
Pavlović se osvrnuo i na intervju koju je nedavno za Kurir dao bivši tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević. Kako kaže, Vukčević nije u pravu kad kaže da je „Arkan bio veliko zlo“ i da bi završio u Hagu ili bi postao zaštićeni svedok ili svedok-saradnik:
- Dejtonski sporazum, kojim je okončan rat u Bosni, bio je u novembru 1995, a Arkan je ubijen 2000. Imali su pet godina da podignu optužnicu protiv njega. A nisu. A što se tiče priče da bi bio zaštićeni svedok ili svedok-saradnik, mogu samo da kažem da bi se on pre ubio nego što bi odao nekog da izvuče svoju zadnjicu.
Tajna hrvatske pevačice: Doris ludela za Arkanom
Pavlović priča da su Arkana žene obožavale devedesetih, a posebno je u njega bila zaljubljena hrvatska pevačica Doris Dragović.
- Željkova majka Slavka mi je pričala da joj je kući dolazila Doris Dragović i molila je da nešto o njoj govori Željku, da nešto učini... Slavka joj je tad rekla: „Šta je vama, ima četvoro dece sa Natalijom, ne dolazi u obzir.“ Išla je Doris i u Arkanovu poslastičarnicu „Ari“, neko je to dojavio Željkovoj tadašnjoj ženi Nataliji, koja je došla tamo i odvalila mu šamar. Inače, i Natalija i Ceca su božanstvene, fantastične...
Venčanje s Cecom
Svadba Arkana i Cece bila je fenomenalna, kaže Pavlović dok pokazuje fotografije s tog događaja:
- Nisu došli jedno Ivica Dačić iz SPS, današnji predsednik Crne Gore Milo Đukanović i tadašnji šef Carina Mihalj Kertes, inače izuzetan čovek. Đukanović je u to vreme bio dobar s Arkanom, a o tome nikad kasnije nije pričao.
Moskva otkrila svoju strategiju za Balkan u 5 tačaka. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Kurir
