Albanske vlasti oglasile su alarm posle sumnjivih aktivnosti nekolicine Iranaca, navodnih pripadnika Revolucionarne garde, koji su navodno planirali napad na njihovu sedište u Draču. MeK je, kako tvrde Amerikanci, bio jedna od glavnih tačaka razdora u samom vrhu administracije Donalda Trampa.
Osuđeni na život u egzilu jer ih vlasti u Iranu terete za smrt 12.000 ljudi, pripadnici organizacije Mudžahedin el Kalk, posle neslavne epizode u Iraku, utočište su potražili u Albaniji. Okolina Drača postala je dom za 3.000 Iranaca, pošto je prethodna albanska vlada smatrala da bi takav potez dodatno ojačao pozicije Tirane u Vašingtonu.
Organizacija Mudžahedin el Kalk, ili MeK kako je na Zapadu zovu, prethodno je morala biti izbrisana sa liste terorističkih organizacija, na kojoj se našla u praskozorje islamske revolucije u Iranu, zbog umešanosti u ubistvo šestorice Amerikanaca, od kojih su trojica bili oficiri Vojske SAD.
Sedam godina kasnije, albanska policija objavila je da je predupredila teroristički napad iranskih obaveštajaca na kompleks kod Drača, koji pripada disidentima iz Mudžahedin el Kalka, kao i da su u celu operaciju umešani i turski kriminalci.
Policija u Tirani je objavila i da je pre nekoliko meseci, nakratko, ispitivala glavnog iranskog operativca, ali da je pušten zbog nedostatka dokaza. Pre nekoliko godina, uhapšen je i turski kriminalac, koji je nekako umakao iz kućnog pritvora.
Posle talasa informacija, koje su albanske vlasti podelile sa ostatkom sveta proteklih dana, ipak ostaje nejasno da li je iko uhapšen u policijskim akcijama, kao i to koliko su zaista daleko odmakle pripreme za taj napad.
Dolazak u Albaniju
Nekoliko stvari je, međutim, prilično jasno. Oko 3.000 Iranaca, koji su na vrhovima bajoneta izneli teret Islamske revolucije, u Drač su stigli kada je postalo izvesno da iranski disidenti neće preživeti rastući iranski uticaj u Iraku.
Najmanje 140 pripadnika te organizacije ubijeno je u bazi Ašraf u Iraku i okolini, gde su se smestili pošto su, posle proterivanja iz Irana, sklopili savez sa Sadamom Huseinom i pokrenuli seriju napada na iranske snage. U tim napadima je, tokom bezmalo dve decenije, ubijeno oko 12.000 Iranaca, a pripadnici organizacije Mudžahedin el Kalk broj žrtava procenjuju na čak 50.000.
Osim za terorizam, Teheran ih tereti i za otvorenu izdaju. Državna agencija Fars, pozivajući se na izveštaje Federalnog istražnog biroa, objavila je da je ogranak te organizacije u San Dijegu pozdravio posadu američke krstarice Vinsens, koja je 1988. godine oborila iranski "erbas" u kojem se nalazilo 290 osoba, uključujući i 65 dece. Amerikanci su tvrdili da je posada krstarice identifikovala putnički avion kao nadolazeći F-14 iranskog ratnog vazduhoplovstva.
Podružnica MeK-a u San Dijegu je, budući da su službenici Ef-Bi-Aja pomno pratili sve iranske emigrante, prilično oduševljeno pozdravila ovaj događaj, smatrajući da će novonastala kriza dodatno razoriti odnose dveju država, što će im, u svakom slučaju, biti od koristi.
Od terorista do saveznika SAD
Dolaskom Amerikanaca u Irak 2003. godine, MeK se našao u prilično lošoj situaciji, jer je ta organizacija već godinama bila na listi terorističkih organizacija, a tokom američke invazije bila je označena i kao "neprijateljska".
U zakulisnim pregovorima, Amerikanci i čelnici MeK-a postigli su dogovor o prekidu vatre, a cela organizacija je razoružana i suštinski ostavljena zaboravu u bazi koju im je ranije dodelio Sadam Husein.
Rastući iranski uticaj u tom delu Iraka rezultirao je brojnim napadima i egzekucijama pripadnika MeK-a, pa su, suočeni sa verovatnim istrebljenjem, pomoć zatražili od Amerikanaca, pre svega od neokonzervativaca, koji su u svojoj viziji budućnosti Irana, upravo ovu organizaciju videli kao osnov novih vlasti.
Uprkos protivljenju tadašnje državne sekretarke Kondolize Rajs, koja je bila protiv saradnje sa organizacijom koju SAD smatra terorističkom, Donald Ramsfeld i Dik Čejni su ih videli kao sjajno oružje za borbu protiv Irana, pa je Ramsfeld, kako navode izveštaji iz tog vremena, izgovorio čuvenu rečenicu: "Momci prvo idu u Bagdad pa onda u Teheran".
Da bi stvar bila još konfuznija, mlađi DŽordž Buš je, predstavljajući razloge za invaziju Iraka 2003. godine, u nekoliko navrata pominjao Mek kao jedan od ključnih dokaza saradnje režima Sadama Huseina sa teroristima.
Istovremeno, u mnogim zakulisnim radnjama, Bušova administracija odbijala je ponude Teherana da razmeni nekoliko pripadnika Al Kaide, uključujući i rođake Osame bin Ladena, za isto toliko pripadnika Mudžahedin el Kalka.
Kako bi uklonili rezerve skeptika, administracija Baraka Obame je na gotovo volšeban način uklonila Mek sa liste terorističkih organizacija 2012. godine. Ova operacija je smišljena kako bi se pronašao novi domaćin za potencijalne saveznike, jer je posle serije ubistava u Iraku postalo kristalno jasno da pripadnici Mek-a u Iraku jednostavno ne mogu da prežive.
Danijel Bendžamin, koji je u vreme kada je Mek brisan sa liste terorističkih organizacija bio visoki zvaničnik Stejt departmenta, rekao je da je takav potez podržao iz čisto humanitarnih razloga, jer je postajala realna opasnost da svi pripadnici Mudžahedin el Kalka budu pobijeni u Iraku.
Bivši američki obaveštajci, suštinski, ovu grupu smatraju bizarnom i brutalnom, a Mek je navodno bio i jedan od ključnih faktora u razdoru između državnog sekretara Majka Pompea i sada već bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost DŽona Boltona. Naime, Pompeo ni po koju cenu nije želeo da administraciju vezuje sa organizacijom tek izbrisanom sa liste terorističkih organizacija.
"Da budemo jasni oko ovog pitanja. Ambasador Bolton je govorio na njihovim skupovima, predsednik Tramp i ja nismo", objasnio je Pompeo.
Među lobistima koji su bili plaćeni da podržavaju Mudžahedin el Hak bili su DŽon Makejn, Rudi Đulijani i NJut Gingrič. Računa se da je za svoje nastupe u korist ove organizacije samo DŽon Bolton naplatio oko 180.000 dolara, od toga 40.000 za pojavljivanje na godišnjem skupu Mudžahedin el Kalka u Parizu pre dve godine.
Sticajem čudnih okolnosti, nekih 3.000 iranskih disidenata marksističko-islamističke ideologije našlo se nadomak Drača u Albaniji.
Posle epizode u Iraku, Amerikanci su im potražili novo stanište, što su vlasti u Tirani, na čijem se čelu nalazio Salji Beriša, videle kao ozbiljnu šansu da se dodatno približe Vašingtonu, pa su pristali da 300 pripadnika MeK-a naseli u toj državi. Opozicija je podržala ovakav potez, a nekoliko godina kasnije njihov broj je, u saglasnosti sa vladom Edija Rame, dostigao tri hiljade.
Nedaleko od Drača, uz zdušnu finansijsku pomoć iranske emigracije, izgradili su pravi kompleks, koji vlasti u Teheranu vide kao jedan od glavnih centara antiiranske propagande u svetu.
Albanske vlasti tvrde da je nadziranje premašilo granice tolerancije, pa su iznenada objavili da je nekoliko pripadnika iranskih paravojnih formacija planiralo napade na Mudžahedin el Kalk. Iranski obaveštajci su se, navodno, povezali sa turskom mafijom i uz pomoć nekolicine bivših pripadnika Mudžahedin el Kalka prikupljali informacije o aktivnostima disidenata u Albaniji.
Policija je navela da je pokušaj napada sprečen u martu, ali je ostalo nejasno da li je tokom policijske akcije bilo uhapšenih. Godinu dana ranije, Ramina vlada proterala je iranskog ambasadora i još jednu osobu, objašnjavajući taj potez namerom da ugroze stabilnost Albanije.
Od revolucionara do izdajnika
Priča o ovoj organizaciji je gotovo neverovatna. Rame uz rame sa ostatkom revolucionarnog pokreta, kao islamističko-marksistička milicija zbacili su vlasti u Iranu šaha Rezu Pahlavija, ali su se kasnije dokačili sa čelnicima islamske revolucije i postali smrtni neprijatelji.
Tokom rušenja šahovog režima, važili su za nepokolebljive borce koji ulazili u gotovo samoubilačke akcije protiv snaga bezbednosti i redovno napadali predstavništva zapadnih kompanija. Navodno, organizacija Mudžahedin el Kalk snosi odgovornost za smrt najmanje šest Amerikanaca u Iranu. Poznata je i po pesmi u kojoj se neprestano ponavljaju "smrt i uništenje" Amerike.
Homeini ih je, odmah po povratku iz egzila, označio kao opasne, jer su okupljali regrute iz srednjeg staleža i bili prilično popularni među lokalnim intelektualcima i studentima islamistike.
Mudžahedin el Kalk je do tačke sa koje nema povratka dospeo posle serije eksplozija automobila bombi u kojima je 1981. godine stradalo više od 70 iranskih zvaničnika, uključujući tek izabranog predsednika Irana Muhameda ali Radžala i premijera Muhameda DŽavada Bahonara.
Homeinijeva tajna policije je počinioca ubistva idenifikovala kao pripadnika Mudžahedina el Kalka. Kontranapad pristalica vlasti u Teheranu bio je strašan, pa su preživeli jedva uspeli da se domognu Iraka, gde im je utočište pružio Sadam Husein.
U narednih dvadeset godina organizovali su seriju napada na iranske vlasti, a Sadamu Huseinu su pomagali prilikom obračuna sa lokalnim rivalima.
U iračko-iranskom ratu učestvovali su na strani Iračana, zbog čega su ostali bez ozbiljne podrške u Iranu i bili osuđeni na život u egzilu.
Analitičari navode da se ova organizacija, kako su godine u egzilu prolazile pod pritiskom i pretnji iz Teherana, polako pretvarala u kult.
Lider organizacije, Masud Radžavi nije viđen još od 2013. godine, pa zapadne obaveštajne službe zaključuju da je mrtav. U međuvremenu, ključna ličnost pokreta postala je njegova supruga Merjam Radžavi, koja je uspela da u zapadnoj Evropi i Americi dobije podršku desničara, rešenih da kad-tad napadnu Iran.
Nekadašnji američki savetnik za nacionalnu bezbednost DŽon Bolton je prošle godine, dok je još bio u milosti Donalda Trampa, naveo da vidi Mudžahedin el Kalk na čelu Irana pre isteka 2019. godine.
Merjam Radžavi je do statusa zvezde u neokonzervativnim krugovima u SAD došla pošto je stihove iz ranije navedene pesme o Americi zamenila odlučnošću da u Iranu odbrani ljudska prava i odrekla se nasilja.
Navodno su bili odgovorni za napade na ključne osobe u iranskom nuklearnom programu. Od 2007. do 2012. izvedeno je sedam takvih napada, a američki mediji tvrdili su da su ih organizovali izraelski obaveštajci, dok su ih obavljali pripadnici Mudžahedin el Kalka. Organizacije je odbijala svaku vezu sa tim akcijama.
Istraga u Albaniji
Tezu o umešanosti turskog podzemlja i iranskih obaveštajaca u navodnom planiranju napada na kompleks kod Drača, albanska policija zasniva na materijalu koji su prikupili o izvesnom Ervinu Aramu, austrijskom državljaninu, koga su pre nekoliko meseci ispitali na aerodromu u Tirani.
U daljem nastavku ove sage, operacijom je rukovodio pripadnik Kuda, snaga republikanske garde, koji je vrbovao pripadnike Mudžahedin el Kalka kako bi mu prenosili informacije o razvoju situacije u Draču.
Turski deo ove afere čine dvojica značajnih turskih mafijaša, koji se bave švercom droge. NJihov direktan interes da učestvuju u ovakvoj operaciji, međutim, nije u potpunosti razjašnjen.
Pročitajte OVDE zašto Libija traži pomoć od Rusije.
Izvor: RTS
