EU je, smatra Mirel, potrebno i novo političko angažovanje u regionu iskazano kroz imenovanje specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan koji bi aktivno radio na problematičnim pitanjima i rešavanju sporova.
Podsećajući da je samit EU u Solunu 2003. otvorio evropsku perspektivu Zapadnom Balkanu i da tada ponuđena agenda teško da je završena do danas, Mirel ukazuje da su zemlje regiona doživele zabrinjavajuću demokratsku regresiju u ozbiljnoj demografskoj i ekonomskoj situaciji i u rukama sila koje se ponovo pojavljuju, kao i da su podele u regionu još duboke a pomirenje slabi.
S obzirom na krhku stabilnost u tim zemljama, o kojoj sada brinu treće strane, vreme je za novi pristup, navodi Mirel u dokumentu "EU-Zapadni Balkan: za revidirani okvir za pregovore o članstvu" koji je objavila Fondacija "Robert Šuman".
- Za sigurnost Evrope je od ključnog značaja novo ekonomsko i političko agažovanje, uključujući otvaranje pregovora o članstvu u EU sa Albanijom i Severnom Makedonijom, ali na bazi novog okvira - napisao je Mirel, prenosi EurActiv.rs
Prvi odgovor od Soluna na "spoljne" interese ponudila je nemačka kancelarka Angela Merkel. Ona je u avgustu 2014. pozvala lidere sa Zapadnog Balkana, Austrije, Francuske, Italije i Britanije na sastanak koji je postao Berlinski proces i godišnji samit.
Bio je to dobrodošao samit da se ohrabre lideri iz regiona da pomire razlike, unaprede vladavinu prava i razviju projekte povezivanja (connectivity) u saobraćaju i energetici uz finansijsku podršku EU.
Završna deklaracija sadržala je posvećenost demokratiji i saradnji, što je ponavljano na svakom sledećem samitu u okviru Berlinskog procesa, u Beču, Parizu, Trstu, Londonu i Poznanju.
Samit u Sofiji
Prema Mirelovim rečima, samit EU-Balkan u maju 2018. u Sofiji označio je novo angažovanje cele Unije u regionu uz šest inicijativa u oblastima vladavine prava, bezbednosti, dobrosusedskih odnosa i pomirenja, ekonomskog i digitalnog razvoja i povezivanja.
Međutim, pregovarački proces je u zastoju zbog nedostatka reformi i Crna Gora je od 2012. otvorila 32 poglavlja ali je zatvorila samo tri dok je Srbija od 2014. otvorila 17 a zatvorila dva.
Ipak, EU ne treba da odustane od obećanja da će integrisati Zapadni Balkan, niti može da bude zadovoljna opasnim status kvo stanjem, smatra Mirel koji i predlaže osnove novog pristupa EU regionu.
On predlaže da Zapadni Balkan dobije pristup strukturnim fondovima 2021. u visini npr. 20% sume koju bi mu omogućilo članstvo u EU a s obzirom na to da su ovim zemljama potrebne velike investicije koje im "slučajno" nudi Kina.
Linearno povećanje pomoći
Mirel kao primer navodi Bugarsku koja će, sa populacijom kao što je ima Srbija, između 2014. i 2020. primiti od EU 11,7 milijardi evra dok će Srbija dobiti samo 1,5 milijardi IPA fondova.
Istovremeno se Mirel, koji je na čelu Direktorata za proširenje bio od 2001. do 2013, zalaže za linerano povećanje finansijske podrške koje će, pored ostalog, smanjiti probleme sa apsorbovanjem milijardi evra jednom kada zemlje regiona budu članice EU.
On ukazuje i na značaj uslovljavanja - plaćanja i posebno povećanje alokacija moraju da budu povezani sa reformama po principu "više za više".
Taj princip treba da važi za reforme radi podrške vladavini prava, transparentnosti javnih nabavki i funkcionisanja regionalne ekonomske zone. "Više za više" treba da se odnosi i na rešavanje bilateralnih sporova.
Mirel predlaže i da upravljanje fondovima bude po propisima za nadzor sličnim za IPA a ne za strukturne fondove kako bi se sprečili slučajevi korupcije i zloupotrebe, kao i da višegodišnji budžet EU za 2021-2027. bude izmenjen tako da povećanje sredstava dođe iz dela za Tursku koji je preveliki za zemlju čiji su pregovori sa EU de fakto zamrznuti.
Konačno, treba predložiti izmenu pravila za učešće na konkursima za strukturne fondove tako da na kraju ne ispadne da evropski poreski obveznici finansiraju projekat iza koga stoje kineske kompanije koje su po prirodi finansijski najpovoljniji ponuđači.
Prema Mirelovom mišljenju, od ključnog značaja treba da bude i novo političko angažovanje u regionu koje, pored ostalog, znači i imenovanje specijalnog izaslanika za Balkan u okviru službe Visokog predstavnika/potpredsednika Komisije.
Specijalni izaslanik za region
To bi trebalo da bude osoba koja poznaje region i njegove lidere i koja bi bila direktno odgovorna za dijalog Kosovo-Srbija kao aktivno angažovani posrednik.
NJegov prioritet bila bi i Bosna i Hercegovina. Takođe bi intervenisao u teškim situacijama, bilo bilateralnim (granični sporovi, prava manjina), bilo nacionalnim (bojkot parlamenta).
Mirel, danas predavač na prestižnom pariskom fakultetu političkih nauka, piše i da je veoma teško naći balans između političke prilike i realnosti na polju između "štapa i šargarepe" a dokaz za to je prevremeno pridruživanje Bugarske i Rumunije.
Prema njegovim rečima, deo novog pristupa prema regionu treba da bude i pregovarački proces u dve faze. Prva faza bila bi zatvorena usvajanjem obaveza u oblasti unutrašnjeg tržišta, čime bi se zemlja kandidat našla u položaju koji imaju članice Evropskog ekonomskog prostora, a druga usvajanjem ostalih politika uz period posmatranja koji bi trajao koliko bude potrebno.
"Članice druge klase"
Mirel je naveo i da bi takav pristup verovatno izazvao kritike u delu zemalja kandidata koje bi strahovale od toga da budu članice "druge klase". Međutim, pristup strukturnim fondovima bio bi dokaz posvećenosti EU i, uz reforme, dao procesu kredbilitet, logiku i transparentnost.
- Obnovljeni okvir pregovora doprineo bi usvajanju neophodnih reformi istovremeno omogućavajući Uniji da se pripremi za nove članice a građanima EU priliku da ih postepeno prihvate - zaključio je Mirel.
Ovo je pet tačaka koje je Kurti smislio za pregovaranje sa Beogradom!Više o tome OVDE.
Izvor: euractiv.rs
