Naime, najavljene posete, sastanci i skupovi idu tome u prilog. Kako sada stoje stvari samo će u Srbiju doći trojica predsednika, trojica premijera, biće održani izbori na Kosovu i Metohiji, započeće međupartijski dijalog uz posredovanje Evropskog parlamenta, dok Srpska pravoslavna crkva obeležava veliki jubilej.

Međutim, značajni događaji za našu državu odigraće se i van granica Srbije. No, krenimo redom...

3. oktobar

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boraviće 3. oktobra u jednodnevnoj poseti Češkoj, gde će učestvovati na Samitu Višegradske grupe (V4).

Sastanku Samita Višegradske grupe u Pragu prisustvovaće i predsednica Slovačke Republike Zuzana Čaputova, predsednik Češke Republike Miloš Zeman, predsednik Mađarske Janoš Ader, predsednik Republike Poljske Andžej Duda i predsednik Republike Slovenije Borut Pahor, saopštila je Služba za saradnju sa medijima.

Vučić će učestvovati na samitu na poziv češkog predsednika Miloša Zemana, koji je pre dve sedmice boravio u poseti Beogradu.

Ovaj potez češkog predsednika ima poseban značaj imajući u vidu njegovu izjavu prilikom nedavne posete Beogradu da bi Češka mogla da preispita svoju odluku da prizna nezavisnost Kosova.

Inače, poziv predsedniku Srbije na sastanak grupe centralno-evropskih zemalja, došao je nakon sastanka Odbora za evropske poslove država članica Višegradske grupe, u Bratislavi, na kojem su konstatovani napori Srbije u sprovođenju reformi, te ocenjeno da bi ti napori trebalo da budu valorizovani povećanjem broja otvorenih i zatvorenih poglavlja.

3-5. oktobar

Koliko se bude završila konferencija za novinare u Pragu, Vučić će hitno morati da se vrati za Beograd.

Naime, predsednik Republike Srbije biće domaćin zvanične posete predsednika Republike Jermenije Armena Sarkisijana od 03. do 05. oktobra.

6. oktobar

Ipak, ključni događaj ove sedmice, koji u mnogome može uticati na razvoj događaja u regionu, jesu izbori na Kosovu i Metohiji. Izbori će održani u nedelju, 6. oktobra.

Ovo će biti četvrti izbori posle samoproglašene nezavisnosti 2008. godine i, prema ocenama stručnjaka, pravi test za Prištinu, pred kojom je rešavanje mnogo važnih pitanja koja je vlada Ramuša Haradinaja ostavila otvorena.

Od buduće vlade očekuje se da reši mnoga važna pitanja, saglasni su stručnjaci, a višemesečna tišina koja vlada za pregovaračkim stolom između Beograda i Prištine jedno je od najvažnijih.

Naime, Beograd se povukao sa pregovaračkog stola kada je Priština u novembru 2018. godine uvela takse od 100 odsto na robu iz Srbije i od tada bez odstupanja stoji iza stava da će se za isti vratiti tek kada takse budu povučene.

Tokom kampanje primetan je pojačan pritisak na Srpsku listu, koja ima podršku zvaničnog Beograda, kao i zabrana ulaska srpskim zvaničnicima na teritoriju južne pokrajine.

6-9. oktobar

A, na Kosovu i Metohiji će se održati deo svečanosti povodom velikog jubileja - 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.

Centralna proslava 800 godina samostalnosti Srpske pravoslavne crkve biće u manastiru Žiča i u Beogradu od 6. do 9. oktobra.

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski gospodin Porfirije kaže da je dobijanje samostalnosti crkve koje je izdejstvovao Sveti Sava 1219. godine, odredilo sudbinu srpskog naroda.

On objašnjava da je sedište Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa, bilo u manastiru Žiča.

- Započinjemo ovaj svečani događaj upravo liturgijom u manastiru Žiča gde će svetu liturgiju služiti patrijarh gospodin Irinej - kaže gospodin Porfirije.

Posle Žiče, planirano je da patrijarh i vladike otputuju na Kosovo i Metohiju.

U Beogradu su po programu proslave planirana dva značajna događaja. Prvi je svečana akademija 8. oktobra u Centru Sava.

Izložba "Osam vekova umetnosti pod okriljem Srpske pravoslavne crkve" biće svečano otvorena 9. oktobra u Muzeju Srpske Pravoslavne Crkve, koji se nalazi u Patrijaršiji u Beogradu.

7-8. oktobar

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan dolazi u dvodnevnu posetu Srbiji 7. oktobra. On stiže u pratnji osam ministara, a prvog dana posete trebalo bi da bude održana druga sednica Visokog saveta za saradnju Srbije i Turske i precizirani novi elementi političke i ekonomske saradnje dve zemlje.

Turski predsednik je u posetu Srbiji trebalo da dođe 29. avgusta, ali je zbog poslovnih obaveza i putovanja njegov dolazak odložen.

Tada je trebalo da bude otvoren i početak radova na rekonstrukciji puta Novi Pazar-Tutin.

Međutim, kada se pominju putevi, značajniji će biti susret, koji treba da se održi 8. oktobra.

Tog dana je planiran trilateralni sastanak Srbija-BiH-Turska i posle toga i ozvaničenje početka radova auto-puta Beograd-Sarajevo.

Tim povodom u Beograd trebalo bi da dođe predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić i članovi Predsedništva Šefik DŽaferović i Milorad Dodik, a domaćin će im biti predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Izgradnjom auto-puta Beograd-Sarajevo Srbija dobija mogućnost da se poveže s evropskim Koridorom pet, koji povezuje Mađarsku, Hrvatsku i BiH, a BiH sa koridorima 10 i 11 unutar Srbije, odnosno sa auto-putem Beograd-Šid, kao i saobraćajnicom preko Požege.

9-10. oktobar

A, koliko se bude završila svečanost zbog otpočinjenja radova na auto-putu, koji treba regionu da donese bolju povezanost, saradnju i nove investitore na Balkanu, te bolju budućnost, druga dva regionalna lidera dolaze u Novi Sad.

Opet sa gore-pomenutim ciljem: boljim životom na ovim prostorima.

Vučić je u NJujorku sa premijerima Severne Makedonije i Albanije, Zoranom Zaevom i Edijem Ramom, razgovarao i pokrenuo ideju o daljem uklanjanju različitih barijera u poslovanju na teritoriji naše tri zemlje, te slobodnijem protoku robe, ljudi i usluga.

Taj dogovor trebalo bi da bude konkretizovan na skupu u Novom Sadu, 9. i 10. oktobra, na kojem očekuje Zaeva i Ramu, a gde će glavna tema biti konkretizacija planova za jače povezivanje tržišta u regionu, odnosno kreiranje svojevrsnog "malog šengena".

- To što smo razgovarali, to ćemo da konkretizujemo. Hoćemo politički i ekonomski dublje da se povezujemo i da izlazimo kao blok pred Evropsku uniju i druge, a ne pojedinačno - rekao je Vučić novinarima u NJujorku.

To će biti prvi korak, a cilj je da povučemo i druge u regionu, rekao je Vučić i dodao da bi za nas bilo važno, zbog slobodnog protoka robe i usluga, da se u to "uvuče" i Priština, da sve bude na još višem nivou ekonomskih integracija nego u okviru CEFTA, te da se privuku i BiH i Crna Gora.

Međutim, ova dva datuma, odnosno 9. i 10. oktobar su važna i zbog otpočinjanja međupartijskog dijaloga u Skupštini Srbije, uz posredovanje Evropskog parlamenta.

Predsednica Skupštine Maja Gojković izjavila je nedavno da je "dobrodošao angažman" predstavnika Evropskog parlamenta u cilju povratka međustranačkog dijaloga u Skupštinu Srbije i jačanja parlamentarne kulture dijaloga i dodala da je taj odgovor prosledila u pismu predsedavajućem Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta Dejvidu Mekalisteru.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici izjavio je danas da sledeće nedelje očekuje preliminarne razgovore u Skupštini Srbije, uz posredovanje Evropskog parlamenta.

Fabrici je novinarima u Beogradu rekao da je parlament mesto gde bi međupartijski dijalog trebalo da se odvija i da je zadvoljan što je predsednica Skupštine Maja Gojković prihvatila ideju Evropskog parlamenta da posreduje u tom dijalogu.

- Uvek smo zagovarali dijalog u svim oblastima društva kao deo procesa pristupanja EU - rekao je Fabrici.

On je konstatovao da Srbiju naredne godine čekaju redovni izbori i da su ohrabrivali Vladu da usvoji preporuke međunarodnih organizacija, uključujući i ODIHR, u cilju poboljšanja izbornog procesa i održavanja fer, slobodnih i transparentnih izbora.

- Aktivnosti Vlade Srbije idu u pravom smeru sa osnivanjem radne grupe i merama koje se preduzimaju, ali ključna će biti njihova primena - rekao je Fabrici.

19-20. oktobar

Vrhunac bilateralnih susreta u Beogradu trebalo bi da bude susret ruskog premijera Dmitrija Medvedeva i srpskog predsednika Aleksandra Vučića. Drugi čovek Kremlja posetiće našu zemlju 19. i 20. oktobra.

Očekuje se da će tokom razgovora s predsednikom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić, ruski premijer razmotriti "čitav niz pitanja iz sfere rusko-srpskih trgovinskih, ekonomskih, kulturnih i humanitarnih odnosa", prenela je agencija Tass.

U saopštenju se dodaje i da bi trebalo da bude potpisano više bilateralnih dokumenata.

Medvedev će takođe učestvovati na proslavi 75. godišnjice oslobođenja Beograda od nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu, 20. oktobra 1944, navedeno je u saopštenju.

21. oktobar

U moru državnih događaja, biće održan i jedan značajan stranački skup. Srpska napredna stranka obeležiće 11 godina postojanja.

Ova godišnjica može biti posebno interesantno, jer naprednjaci mogu dobiti jako pojačanje.

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da ima nameru da se učlani u Srpsku naprednu stranku, iz, kako je rekla, mnogo razloga.

- Imam nameru da se učlanim u SNS, iz mnogo razloga, koje ću objasniti kada to uradim -rekla je Brnabić novinarima odgovarajući na pitanje da li će se učlaniti u SNS.

Pre nekoliko dana, pojedini mediji su preneli da će se Brnabić 21. oktobra, na 11. godišnjicu SNS, učlaniti u tu partiju.

25. oktobar

A, premijerka će nekoliko dana posle susreta sa Medvedevim u Begoradu, otići u gotovo uzvratnu posetu Rusiji.

Naime, 25. oktobra, predsednica Vlade Ana Brnabić potpisaće trgovinski sporazum sa Evroazijskom unijom u Moskvi.

- To je važno za našu zemlju i privredu i poljoprivredu, ali i kao dodatni impuls za određene proizvode za koje do sada nismo imali mogućnosti za izvoz - rekao je Vučić komentarišući ovaj sporazum.

31. oktobar

Sam kraj meseca obeležiće redovna sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na kojoj će biti razmatrana situacija na Kosovu i Metohiji. Ona će biti održana 31. oktobra, najavio je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.

On je rekao da je Južna Afrika ovog meseca predsedavajuća SB UN i da je za 31. oktobar zakazala redovnu sednicu o KiM na kojoj će se razmatrati izveštaj generalnog sekretara svetske organizacije o Kosovu.

Ministar je rekao i da je Srbija posle dugog "zatezanja" sa Velikom Britanijom, dogovorila neku dinamiku tih redovnih sednica i da sada više nema tih problema.

Ta tema se, kaže, sada nalazi na agendi i 31. oktobra će se raspravljati o najnovijem izveštaju generalnog sekretara UN o KiM.

- Za državne i nacionalne interese Srbije, za ostvarivanje svih tih naših zamisli i ideja o tome šta treba da se radi na KiM - Srbi treba da izađu na izbore na KiM, treba da glasaju za predstavnike Srpske liste. Tu je reč o tome da moramo da zaštitimo srpski narod od toga da njima drugi biraju predstavnike. Ako želimo da zaštitimo naš narod na KiM njihovi legitimni predstavnici treba da učestvuju u donošenju svih odluka - istakao je Dačić.

Amerikanci i NATO nemaju ni avione ni rakete koje S-500 ne može da uništi. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Telegraf