Prema izvorima iz bliskoistočnih i zapadnih obaveštajnih službi, najnoviji napadi na saudijska naftna postrojenja izvršeni su sa iranskog tla. Sjedinjene Države, Velika Britanija, Francuska i Nemačka optužile su Iran da stoji iza napada krstarećim raketama, ali direktna tvrdnja da je Iran zaista napao Saudijsku Arabiju - što je ratni čin - još nije zvanično objavljena. Izvori, međutim, tvrde da su obaveštajne službe 100 odsto sigurne da su njihove informacije tačne.

Odluka da se ti podaci ne objave - iako je reč o javnoj tajni - podstaknuta je nadom da postoji način da se diplomatskim sredstvima smanji opasnost od rata u Zalivu. Koliko je hitno da se to postigne došlo je do izražaja na Generalnoj skupštini UN prošle nedelje, gde je Francuska rukovodila nastojanjima da se SAD i Iran navedu na put pregovora.

Priznavanje drskog čina nasilja protiv suverene nacije gotovo neminovno bi zahtevalo odgovor uz primenu sile te zemlje, ili njenih saveznika i definitivno stavilo tačku na diplomatiju.

Rizik za Trampa i druge lidere sastoji se u tome što bi odustajanje od akcije u znak odmazde za ono što je zapravo strateški delotvoran napad na Saudijsku Arabiju, Teheran mogao da shvati kao slabost. To bi moglo da podstakne dalju eskalaciju, koja bi, ocenjuju mnogi izvori u diplomatiji i obaveštajnim službama širom regiona, gotovo sigurno izazvala sukob.

Napad na Iran pokrenuo bi složen rat koji Zapad i saveznici naprosto ne mogu da dobiju.

Operacije za koje su SAD do sada optužile Iran - plovidba kroz Persijski zaliv, naftna industrija Saudijske Arabije i obaranje američkog drona - nisu izazvale krvoproliće, ali, čini se da su akcije Irana brižljivo kalibrirane da nagoveste veće opasnosti i ukažu na vojni domet Irana.

Iran povećava ulog

Zamislite osvetnički napad Zapada, na primer, zbog novog napada koji je (makar i slučajno), izazvao žrtve.

Koalicija predvođena SAD morala bi brižljivo da osmisli odgovor. Odmazda bi morala da bude bolna za Irance, ali i da nagovesti da slede i gore stvari. Meta napada bi, verovatno bili komandne i kontrolne strukture Korpusa Čuvara Islamske revolucije (Iranska revolucionarna garda, IRGC), PVO širom zemlje, skladišta oružja i strateški komunikacijski centri.

Elementi nuklearnog programa u Iranu bili bi izuzeti, ali su oni uglavnom u polupropalom stanju.

Iran to zna. Svako ko namerava da napadne Iran zna da oni to znaju, tako da bi bilo teško naći odgovarajuće ciljeve. Iran bi verovatno proučio međunardne vazdušne napade na Irak u vreme Sadama Huseina, kao i one na Jugoslaviju, Kosovo i Libiju. IRGC i njihovo elitno krilo u inostranstvu Snage “Kuds”, verovatno bi sve što vredi ukopali u planinama i postavili mamce.

Iran ove godine neprekidno povećava uloge, jer su sankcije koje su im nametnule SAD duboko pogodile privredu te zemlje. Gnevni su zbog toga što Evropska unija i drugi očigledno nisu uspeli da zaobiđu sankcije.

Sjedinjene Države su prošle godine istupile iz Zajedničkog sveobuhvatanog plana delovanja (JCPOA), postignutog sa Iranom 2015, koji ograničava nuklearni program te zemlje u zamenu za ukidanje sankcija.

Tramp i ostali “jastrebovi”, naročito Benjamin Netanijahu, ocenili su da je sporazum “užasan” i da Iran i dalje podržava Hamas u Gazi i Hezbolah u Libanu, dok istovremeno razvija raketnu tehnologiju koju su sada i efikasno primenili.

Amerika i njihovi saveznici sada žele pregovore o svemu tome pregovara kako bi se stalo na kraj iranskom raketnom programu i nuklearnim ambicijama. Iran kaže da je spreman da nastavi pregovore, ali samo ako sankcije budu ukinute.

Upravo opasnost od rata protiv Irana nagoveštava mogućnost još većih užasa u slučaju odlaganja sukoba, ali, istovremeno, svaki napad na Iran mogao bi za kratko vreme da od demonstracije sile Zapada izraste u potpuni požar.

Vojni domet Irana

Stotine hiljada pripadnika šiitskih milicija u Iraku doživljavaju Iran kao svoj duhovni zavičaj. Širom susednog Iraka nalaze se američke baze, odmah pored šiitskih vojnih kampova - vojnici prekaljeni u borbi protiv Islamske države mogli bi da se okrenu protiv svojih američkih suseda.

Hiljade iranskih vojnika, kao i pripadnika milicija iz Iraka i Avganistana, pod komandom Irana, trenutno se bore pored snaga Bašara al Asada u Siriji.

Obaveštajne službe se plaše mogućeg slanja nekih od njih, ako ne i svih, zajedno sa sirijskim snagama, radi povratka kontrole na Golaskom visoravni, koja je trenutno po upravom Izraela, neposredno nakon početka rata sa SAD.

Izrael procenjuje da na jugu Libana Hezbolah ima najmanje 130.000 raketa usmerenih u tom smeru, od kojih neke mogu da pogode Tel Aviv i druge lokacije dalje ka jugu kojima već sada svakodnevno preti opasnost od Hamasovih raketa iz Gaze, gde Iran podržava militantnu grupu.

Najomiljeniji američki saveznik na Bliskom istoku, Izrael, vrlo lako bi mogao da budu uvečen u rat s komšijama, a posledice bi bile katastrofalne, pogotovo za Liban.

Oko 200.000 potomaka Palestinaca, koji su napustili zemlju u vreme izraelskih ratova 1948. i 1967, danas žive u Libanu, a otprilike još toliko živi u Jordanu. Rat u komšiluku mogoa bi da ugrozi jordansku monarhiju ukoliko se Palestinci solidarišu s braćom u Libanu i Gazi.

- Treba da prestanemo da razgovaramo o Iranskom sporazumu i počnemo da razgovoramo o iranskom raketnom programu i njegovom ponašanju u regionu, jer je to isto tako važno, ako ne i važnije. Oni imaju potencijale da postavljaju uslove regionu - rekao je za Si-en-en visoki zvaničnik za situaciju u Zalivu.

Iran je možda već stigao u tu fazu.

U slučaju sukoba izazvanog osvetničkim napadom za iranske postupke, Persijski zaliv bio bi izložen opasnosti od raketnih napada. Jedan, ili dva pogođen cilja, ili čak samo nagoveštaj pogađanja cilja na Aerodrom u Dubaiju, značio bi da bi se njihova turistička industrija našla u slobodnom padu. Abu Dabi ima najviše nafte u Emiratima, ali se, poput Dubaija, nalazi u dometu čak i konvencionalne iranske artiljerije, a o sofisticiranim raketnim sistemima da i ne govorimo.

Saudijska Arabija, Kuvajt, Bahrejn, UAE i Katar izvoze naftu i gas kroz usko grlo Ormuskog moreuza. Iran je već demonstrirao sposobnost da spreči prolazak supertankera - potpuno zatvaranje najvažnijeg puta nafte na svetu relativno je lako izvodljivo.

Samo nekoliko krstarećih raketa, za koje obaveštajne službe tvrde da su prozvedene u Iranu, nanelo je takvu štetu Saudijskoj Arabiji da je na tržištu nafte nastupila prava jagma za naftom, što je za kratko vreme dovelo do skoka cene za 20 odsto.

Zatvaranje Ormuskog moreuza, novi napadi na UAE i Saudijsku Arabiju, kao i blago porast cena nafte mogao bi da izazove vrtoglavi rast cene nafte na 100-150 dolara po barelu.

Iranski plan je jasan: da nagovesti da može da parališe vodeni transport u Persijskom zalivu pomoću mina postavljenih na naftne tankere.

Razlozi zbog kojih su jastrebovi u Trampovoj administraciji hteli da sputaju Iran i izađu iz nuklearnog sporazuma isti su oni zbog kojih bi eventualni napad bio toliko opasan.

Možda upravo Tramp i njegovi saveznici treba da pokažu diplomatsku veštinu. Pregovori treba što pre da počnu, ili bi Iran zaista mogao da izazove katastrofu.

SAD odobrile prodaju vojne opreme Ukrajini! Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: cn. com/ Blic