Okupljene je prvo pozdravio Miodrag Simović, jedan od organizatora.

On je rekao da je nedavna blokada Rektorata učinila da ta institucija stane na stranu studenata.

Građanima se potom obratila Valentina Reković, jedna od studentkinja koja je učestvovala u nedavnoj blokadi Rektorata.

- Želim da se obratim predstavnicima vlasti i da ih pitam da li znaju čega se jedan student odriče da bi stekao diplomu. Želim da kažem izvinite što nas bole lažne diplome na našem univerzitetu - rekla je Reković koja se zahvalila svim studentima koji su učestvovali u blokadi Rektorata.

- Polovina ministara u Vladi Srbije ima lažne diplome. Od 4. novembra ministar Siniša Mali više neće biti doktor nauka - rekla je Rekovićeva i dodala da Univerzitet u Beogradu mora da očuva intergritet.

Nakon nje, okupljenima se obratio profesor Filozofskog fakulteta Oliver Tošković koji se u govoru prisetio ranijih studentskih protesta.

- Palo mi je na pamet da su 68. studenti na ovom Trgu tražili slobodu štampe, 50 godina ovde mi tražimo slobodu - rekao je Tošković.

- Ova vlast mora da shvati da politički protivnici nisu roditelji čija su deca nastradala, niti rektorka. Zato mislim da je važno da svi mi i vlast dozvolimo odboru za etiku da na miru sedne i da napiše svoje mišljenje i da svojom čašću sami potpišu taj papir u miru bez pritiska. Imaju vreme da sednu i razmotre - rekao je Tošković.

Reč je preuzeo Vladimir Radojčić iz inicijative "Ne davimo Beograd". On je rekao da građani treba da se podsete na oktobar 2000. godine.

- Tada sam bio sa drugim izborima i mislio sam da smo se izborili za normalnu Srbiju. Tog dana život su izgubili Jasmina Jovanović i Momčilo Stakić kao žrtve za slobodu - rekao je Radojičić nakon čega je održan minut ćutanja.

- Gde se nalazimo 19 godina kasnije kao ljudi i društvo? Srbija je okupirana, oteli su izbore i pravo da slobodno biramo. Mi ne pristajemo na lažirane izbore, krivotvorene mandate - rekao je Radojčić.

Kako je najavljeno, učesnici će nakon obraćanja organizatora krenuti u protestnu šetnju. Protestna kolona će se kretati od platoa ispred Filozofskog fakulteta, ulicama Vase Čarapića, Francuske, Simine, Dečanske, Makedonske, Svetogorske i Takovske, gde je zgrada Radio-televizije Srbije, a završava se na Trgu Republike.

Kako su počeli protesti

Podsetimo, prvi građanski protest održan je 30. novembra u Kruševcu, nekoliko dana pošto je lider Levice Srbije Borko Stefanović napadnut pre održavanja tribine u tom gradu. Dan posle napada, Stefanović je na konferenciji za novinare pokazao svoju košulju okrvavljenu u tom napadu, pa je prva protestna u Kruševcu održana pod nazivom "Stop krvavim košuljama".

Nedelju dana kasnije, 8. decembra, šetnja je prvi put organizovana i u Beogradu. Od tada, građani svake subote šetaju centralnim gradskim ulicama, a jedini izuzetak je bio 16. januar, sreda, kada je, na godišnjicu ubistva organizovana šetnja za Olivera Ivanovića. Okupljeni su tada u tišini prošetali do Hrama Svetog Save, gde su zapalili sveće.

Na samom početku, i protest u Beogradu nosio je naziv "Stop krvavim košuljama" da bi posle nekoliko šetnji glavna parola postala "1 od 5 miliona".

Borelj u ponedeljak odgovara na pitanja o Kosovu! Više o tome OVDE.

Izvor: Blic