Brojke koje su oni izneli lede krv u žilama. Evropski eksperti i politikolozi upozoravaju da se slične posledice beleže i u našim krajevima koje je NATO 1999. godine zasipao uranijumskim bombama. A pravi "potpis" ovog genocida NATO, pod dirigentskom palicom SAD, tvrde, još čeka da se u potpunosti sagleda.
Jan Valter, švajcarski autor i vlasnik bloga "Legitim", povlači apsolutnu paralelu između ratova koje je Alijansa, posle Zalivskog rata, vodila u Srbiji (1999), Avganistanu (od 2001), Iraku (ponovo 2003), Somaliji, najverovatnije i u Libiji, a naposletku i u Siriji. Sa njim se slaže i Gerd Šuman, autor i urednik nemačkog TV kanala ARD, koji ističe stravičan podatak, da nema srpske porodice koja nije izgubila najmanje jednog člana u NATO bombardovanju 1999. ili od posledica upotrebljenog uranijumskog naoružanja.
Od 1991. do 2003. godine na teritoriju Iraka, koji je najviše kontaminiran osiromašenim uranijumom na čitavoj planeti, bačeno je oko 2.000 tona bombi "filovanih" ovom municijom. Broj obolelih od malignih bolesti u provinciji Babil, južno od Bagdada, "eksplodirao" je sa 500 slučajeva zabeleženih 2004. na 9.082, samo pet godina kasnije.
Zvanični NATO podaci govore da je, pored kasetnih bombi, na teritoriju Srbije i Crne Gore bačeno 15 tona uranijumske municije, ali nezavisni istraživači tvrde da je ovih toksičnih materija bilo barem triput više. Kad se tome doda uranijum, upotrebljen četiri godine ranije na teritoriji Republike Srpske, brojka je još veća.
Količine osiromašenog uranijuma bačene na Irak i naš region ne mogu se porediti, ali prema tvrdnjama eksperata, toksičnost mu je toliko velika da su i najmanje doze zračenja dovoljne za katastrofalne posledice. Prema rečima švajcarskog politikologa Nilsa Petera Amicbela, prva žrtva rata je, kao uvek, istina.
- Rat protiv Srbije može da nam posluži kao ogromno upozorenje. Bio je lokalni, ograničeni rat, vođen sa uništavajućim posledicama, bez sumnje, sa ciljem desetkovanja civilnog stanovništva. Kad se analizira radioaktivni i toksični potencijal osiromašenog uranijuma bačenog na Balkanu, usred Evrope, postaje jasno da broj bombi nipošto nije glavni pokazatelj zločinačkog akta.
Rezultati najnovije naučne studije eksperata okupljenih oko neprofitne organizacije "Trut-aut" (Istinu na videlo), objavljeni u stručnom časopisu "Zagađenje životnog okruženja", odnose se na Irak. Barbara Hug, psiholog koji radi u Švajcarskoj, a koja se posvetila proučavanju prilika u Istočnoj Evropi, naročito bivšoj Jugoslaviji, upozorava da je genocidni karakter NATO agresije na naš region, kao i na Irak, podjednak.
Američki mirovni aktivista Dejvid Svanson, autor mnogobrojnih knjiga, ovih dana je objavio stravične fotografije koje mu je na raspolaganje stavila dr Mozgan Savabijesfahani, naučnica iz Mičigena u SAD, koautor ove novoobjavljene studije. One nedvosmisleno potvrđuju da osiromašeni uranijum dovodi do masivnog oštećenja genetskog materijala, pri čemu se karike lanca DNK menjaju do neprepoznatljivosti.
Svi primeri dece navedeni u studiji potiču iz iračkih sela koja su bila u epicentru američkih, odnosno NATO vazdušnih napada. Najstravičnije malformacije prisutne su kod novorođenčadi sa juga Iraka, gde je koncentracija čestica radioaktivnih teških metala (bila) najveća.
Dr Mozgan Savabijesfahani konstatuje da se na toj deci bukvalno vidi otisak stopala osiromašenog uranijuma.
Prema podacima koje je izneo niški advokat Srđan Aleksić, koji je zvanično podneo tužbu protiv NATO, između 2000. i 2019. godine, od posledica dejstva osiromašenog uranijuma umrlo je između 15.000 i 18.000 ljudi, a oko 30.000 ih je obolelo od raka. Sve je duža lista lekara i naučnika koji tvrde da je uzrok te visoke stope karcinoma upravo ovo toksično oružje.
- Agresija NATO na SRJ dogodila se pre dve decenije i njen genocidni karakter i ogrešenje o osnovna prava naroda ne može više niko da ospori. Pažnja javnosti treba da bude neprekidno usmerena na sva mesta na kojima Alijansa danas dejstvuje oružjem, ali i na ovom regionu Balkana, jer je broj obolelih u centralnoj Srbiji i na Kosovu u ogromnom porastu - zaključuje Barbara Hug.
Bebe
Filmski autor Frider Vagner, koji potpisuje ostvarenje "Smrtonosna praznina", svedoči da je poseta univerzitetskoj akušerskoj klinici u iračkom gradu Basri pogled u pakao. On kaže da je video novorođene bebe koje nisu pripadale ljudskom rodu... Imale su monstruozne potiljke, čitave grbe kože na leđima u kojima su bili smešteni unutrašnji organi.
Skok od 28 puta
Godine 2016. nezavisni istrživači testirali su vlasi kose i zube dece iz sela u blizini nekadašnje američke vazdušne baze Talil u Iraku, nedaleko od grada Nasirije. Pronašli su koncentracije osiromašenog uranijuma i toksičnog torijuma koje su i do 28 puta bile više nego u kontrolnoj grupi.
Pročitajte OVDE čime je to HRT iznenadio.
Izvor: novosti. rs
