Reputaciju i nadimak kosovski Če Gevara stekao je predvođenjem uličnih protesta, borbama protiv režima koje su mu donele zatvorske kazne, ali je ostao upamćen i po bacanju suzavca u parlamentu.
Danas je Kurti revolucionar u elegantnom odelu, kaže za sebe da je njegov politička organizacija socijaldemokratske orijentacije i razmišlja o funkciju premijera.
Odbacio je etikete da je radikalan i nacionalista, mada ima i onih koji smatraju da ta transformacija nije baš kompletna.
„Moglo bi da se kaže da sam romantična osoba, ali nisam šovinista“, opisao je sebe Kurti u intervju za agenciju AFP prošle godine.
Od uličnih protesta do suzavca
Za Kurtija se prvi put čulo u javnosti u drugoj polovini devedesetih kada je organizovao studentske demonstracije protiv Slobodana Miloševića na Kosovu.
Istakao se kao lider nenasilnog otpora, ali je ubrzo uhapšen i služio je kazne u zatvorima u Lipljanu i Požarevcu.
Beogradski dnevni list Naša borba krajem devedesetih dodelio mu je nagradu za toleranciju, ali je on nije prihvatio.
Na početku sukoba na Kosovu Kurti se u avgustu 1998. pridružio nekadašnjem kolegi njegovog oca, Ademu Demaćiju, tada političkom predstavniku OVK koji je 28 godina proveo u jugoslovenskim zatvorima.
Kurti je uhapšen tokom NATO bombardovanja, navodno u pokušaju da napusti Kosovo.
Posle povlačenje srpskih snaga s Kosova u junu 1999, nekoliko stotina zatvorenika, među kojima je bio i on, prebačeni su u Srbiju. U martu 2000. osuđen u Nišu na kaznu od 15 godina zatvora zbog terorizma.
Odbio je da se brani u ovom procesu, izjavivši da priznaje samo „sud svog naroda“.
Nije odslužio kaznu u celosti, jer je novoizabrana demokratska vlast nakon pada Miloševića 2000. oslobodila političke zatvorenike njegovog režima.
Blokada Merdara i borba protiv briselskog sporazuma
Nakon izlaska iz zatvora završio je Elektrotehnički fakultet i nekoliko godina nije bio politički aktivan, ali to nije dugo potrajalo.
„NJegovi stavovi su bili ekstremniji u odnosu na političare iz OVK, za koje se očekivalo zastupaju takva gledišta“, seća se tog perioda Goran Bogdanović, nekadašnji ministar u vladi Kosova tokom mandata Bajrama Redžepija i poslanik Socijaldemokratske stranke u parlamentu Srbije.
Kurtijeve pristalice su 2005. godine na zgradi UNMIK-a napisali „Bez pregovora, samoopredeljenje!“, nakon čega je osnovan pokret tog imena. Ova politička organizacija je zahtevala referendum o državnom statusu, smatrajući da su pregovori dve strane ustupak međunarodnoj zajednici.
Sukobi s policijom su se nastavili 2009, kada su njegove pristalice isprevrtale nekoliko desetina vozila Euleksa reagujući na najavu o sklapanju sporazuma ove organizacije sa srpskim Ministarstvom unutrašnjih poslova.
U januaru 2012, organizovao je blokadu graničnog prelaza Merdare, kako bi kamioni s robom iz Srbije bili sprečeni da uđu na Kosovo.
Protivnik je Briselskog sporazuma, tokom ratifikacije Sporazuma o razgraničenju sa Crnom Gorom i Sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština bacio je suzavac u Parlamentu Kosova.
U intervjuu za bosansku TV 1 2018. godine, rekao je da je „Srbija najveći problem Zapadnog Balkana“, jer se ponaša kao „mala Rusija, kao hobotnica s pipcima svuda po regionu“.
Međutim, Bogdanović ističe da Kurti nikada nije rekao ništa loše za Srbe sa Kosova, već je zagovarao da za pregovarači sto treba da sednu Srbi i Albanci koji žive na istom prostoru, bez mešanja Beograda.
Na Zapadu je Kurti dugo bio percipiran na osnovu nekih dogmatskih, populističkih crta političkog programa partije, tvrdi Bodo Veber, viši saradnik Veća za demokratizaciju politike iz Berlina.
„Na toj osnovi neki zapadni akteri su se 2014. umešali u proces formiranja vlasti na Kosovu i sprečili da Samoopredeljenje bude deo vladajuce koalicije. Postojao je strah da bi takva vlada odvela politički dijalog u krizu“, kaže Veber za BBC na srpskom.
On smatra da je na taj način napravljena šteta demokratizaciji Kosova, jer taj potez nije sprečio krizu dijaloga.
„Verujem da zato ovaj put nećemo videti slična dešavanja“, dodao je Veber.
Izborna kampanja
Tokom izborne kampanje, Kurti je najavio ukidanje taksi za robu iz Srbije i uvođenje principa reciprociteta u odnosima.
Takođe, očekuje se da će Kurti preuzeti vođenje pregovora sa Srbijom od dosadašnjeg pregovarača, predsednika Hašima Tačija.
Izjavio je i da, pod njegovim vođstvom, „neće biti pitanje šta Kosovo daje Srbiji u zamenu za priznanje, već dug koji Srbija ima prema Kosovu“.
„NJegov odnos prema Srbima biće iskreniji, znaćemo tačno na čemu smo“, kaže Bogdanović,
Bogdanović objašnjava da Kurti neće činiti ustupke predstavnicima srpske manjine, što je bio slučaj sa vladama Tačija i Haradinaja. Oni su Srbima davali ministarske pozicije, mesta u upravnim odborima i ministarstvima.
„On će tu biti rigidniji“, smatra Bogdanović.
Od Kurtija se očekuje „vraćanje kosovskog dostojanstva, približavanje vlasti narodu“, kaže Ramuš Tahiri, politički analitičar iz Prištine, dodajući da iako to deluje populistički, to jeste Kurtijeva orjentacija.
San o Velikoj Albaniji – nije prioritet
Kurti je zagovornik ideje o ujedinjenju Kosova sa Albanijom, ali sagovornici BBC-ja tvrde da je stavove ublažio i pre početka kampanje za izbore.
Danas o toj ideji govori kao snu, koji nije prioritet, pošto je najvažnije da se „ojača država Kosovo“, kaže Tahiri.
Očekuje se da će biti tvrd, ali kooperativan pregovarač u budućim razgovorima sa predstavnicima Srbije.
Veber kaže da nastavak pregovora Srbije i Kosova, pre svega zavisi od toga da zapadni akteri definišu zajednički pregovarački okvir za svojevrsni „reset“ pregovora, koji mora da isključiti rešenja poput razmene teritorija i korekcije granica.
„Ako do toga dođe, a verujem da hoće, onda neće biti važno ko će postati novi premijer Kosova“, smatra Veber.
Kurti nema iskustva sa međunarodnim pritiskom, ali sa druge strane i „ucenjivački potencijal“ Zapada je u njegovom slučaju manji, pošto se ne tereti za ratne zločine, tvrdi Goran Bogdanović.
Ako Vjosa Osmani iz DSK bude izabrana za ministarku spoljnih poslova, ona će kao „američki đak“ biti dobar saradnik međunarodne zajednice, kaže Tahiri.
„Biće prava umetnost (za Kurtija) da ugradi sopstvene principe u vlast, koja je prepuna administrativnih procedura, a on im nije vičan“ smatra Tahiri.
Jedanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 116 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Borel objasnio poslanicima zašto je važno da se nastave razgovori Beograda i Prištine! Pročitajte OVDE sve detalje.
Izvor: BBC News na srpskom
