Međutim, ono što hoće biti važno, jeste rešavanje kosovskog problema, odnosno sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Ovo, između ostalog, piše u analizi ovog evropskog tink-tenka, koji se bavio prioritetima spoljne politike Evropske unije do 2024. godine. Srbija je u tom kontekstu pomenuta samo tri puta, Zapadni Balkan ni toliko (jednom), a proširenje Unije nijednom.
Posebnih detalja i razrade za sada nema, već je posredni samo okviran opis onoga šta bi EU trebalo da radi pre svega kada je u pitanju ona sama, pa i u delu koji se odnosi na normalizaciju odnosa.
Sa druge strane, neko će reći da ima i kontradiktornosti u samoj analizi koja, sa jedne strane hvali Uniju kada je reč o posredovanju u dijalogu, dok sa druge govori o njegovom zastoju.
- EU je imala presudnu ulogu u posredovanju u direktnim razgovorima između Srbije i Kosova (dijalog pod okriljem EU), usmeren na normalizaciju odnosa dve strane - piše u dokumentu, u kome se pominje i uspeh EU kada je reč o pregovorima o naoružanju u Iranu.
Odmah nakon ove dve konstatacije, ide i opaska: "ovi uspesi su pre izuzetak nego pravilo, a neki će verovatno biti kratkotrajni".
Sa druge strane, govori se i o zastoju u razgovorima između Beograda i Prištine koji su, prema ovoj analizi usporeni od od 2016. godine. Takođe, piše i da EU nije uspela da ponovo pokrene pregovore ni posle nekoliko pokušaja.
U delu izveštaja koji se bavi "evropeizacijom ad hoc koalicija", ponovo se pominje Srbija. Preciznije, govori se o Lisabonskom ugovoru, tačnije o tome da je sasvim izvestan scenario da će u narednim godinama neka država želeti da deluje i napreduje sa odabranom grupom partnera (država) u vezi sa nekim pitanjem i u samoj uniji ali i van nje.
I u tom kontekstu pominje se dijalog između Beograda i Prištine, ali i Normandijski format, za koje se u analizi navodi da su obe stvari pokazale da čitava EU može imati koristi kada su u pitanju neformalni grupni postupci u spoljno političkim pitanjima.
- Oboje su pojačali evropsku spoljnu politiku postižući konkretne rezultate - navodi se u tekstu.
Kada je reč o zadacima Unije, prema analizi, "glavna briga" EU u narednom periodu mora biti preuzimanje praktičnih koraka ka efikasnijoj i zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici.
- Promovisanje evropskih interesa i vrednosti na globalnoj sceni i povećanje kapaciteta EU da deluje samostalno jedan su od glavnih prioriteta nove strateške agende Evropskog saveta za 2019-2024. godinu - piše u tekstu.
Spoljnopolitički izazovi
Takođe, navodi se da iako je lista spoljnopolitičkih izazova EU dugačka, izdvajaju se četiri ključne oblasti "jer potresaju same temelje evropske spoljne politike".
- U tim oblastima, Evropljani imaju samo dve mogućnosti: kolektivno osnaživanje ili autonomni pad - navodi se u analizi prema kojoj su četiri glavna izazova: zaštita multilateralizma zbog narastajućeg nacionalizma, podsticaj transatlantskih odnosa, suočavanje sa rastućom moći Kine i učešće u trci kada je reč o novim tehnologijama i veštačkoj inteligenciji.
U analizi koju potpisuje dr Jana Puglierin, navodi se da trenutno u opticaju nije promena Lisabonskog ugovora, ali i da nije verovatno da će države članice pokazati veću spremnost da Briselu predaju veći suverenitet.
- Međutim, postoji nekoliko dobrih načina za dalji razvoj zajedničke spoljne i bezbednosne politike kako bi se omogućilo EU da se pozabavi izazovima i oslobodi spoljnopolitički potencijal EU - piše u teksTu, u kome se navodi da je za džave članice i institucije važnije da govore jednim glasom i da preduzimaju mere za jačanje, a ne da "potkopavaju" koheziju EU.
Kakvu politiku možemo da očekujemo od Aljbina Kurtija pročitajte OVDE.
Izvor: Blic
