“Able Aršer 83" održavala se u povećanoj napetosti između zemalja Varšavskog pakta i NATO saveznika. Odnosi su bili gori nego ikad.
Početkom te godine, američki predsednik Ronald Regan rekao je za Sovjetski Savez da je "carstvo zla". U septembru iste godine sovjetski piloti srušili su koreanski putnički Boing 747 i ubili 269 ljudi.
U međuvremenu, s obe strane gvozdene zavese počele su da gomilaju nuklearne rakete srednjeg dometa, uključujući i krstareće rakete u južnoj Engleskoj, koje su mogle da pogode cilj u roku od pet minuta od lansiranja. Svet je bio na rubu nuklearnog rata.
Prema izmišljenom scenariju vojne vežbe "Able Aršer 83", kriza na Bliskom istoku je stvarala pritisak na sovjetska naftna polja. Istovremeno Jugoslavija, koja je kao nesvrstana bila izvan hladnoratovskog i blokovskog takmičenja, odlučila je da se okrene Zapadu. Sovjeti smatraju da bi Jugoslaviju mogle da slede i ostale zemlje Istočne Evrope, što bi dovelo do osipanja Varšavskog pakta, kao i urušavanja komunističkog poretka.
Zamišljeni "rat" započeo je kada su sovjetski tenkovi prešli preko granice u Jugoslaviju. Odmah nakon toga napadaju Skandinaviju, a ubrzo njihove jedinice ulaze i u Zapadnu Evropu.
Snage NATO prisiljene su na odstupanje. Nekoliko meseci nakon što je započeo sukob, zapadne vlasti odobrile upotrebu nuklearnog oružja. Sile NATO lansiraju nuklearni projektil srednjeg dometa prema Kijevu, kao znak upozorenja da je NATO spreman za eskalaciju rata.
Teorija je bila da bi to pomoglo da se situacija vrati na početak i da se sedne za pregovarački sto hladnije glave, ali to nije pomoglo.
Do 11. novembra 1983. globalni nuklearni arsenali bili su ispucani, većina sveta je uništena, milijarde ljudi su mrtvi, to je kraj civilizacije.
Kad se vežba završila, zvaničnici NATO napustili su svoju zgradu i otišli kući, čestitajući na još jednoj uspešnoj, iako ozbiljnoj vežbi.
Ono što su zapadne vlade otkrile tek kasnije jeste da se "Able Aršer 83" umalo zaista završio pravim nuklearnim ratom.
“Iz vrha tadašnje sovjetske vojske dobili smo dokaze da oni nisu imali pojma da je reč o vežbi i da su mislili da je reč o pravom napadu”, kaže Nejt DŽons, direktor projekta pri Nacionalnom bezbednosnom arhivu u Vašingtonu.
“Sada prikupljamo zbirku dokumenata koji potvrđuju da su Sovjeti bili ozbiljno zabrinuti da bi Zapad mogao pokrenuti nuklearne napade”, dodaje DŽons.
Na Univerzitetu DŽordž Vašington, u kancelariji Nacionalnog bezbednosnog arhiva uredno su složene kutije dokumenata. Svaka polica krije informacije koje bi sve vlade radije čuvale kao najstrožu tajnu.
“Sećam se kad sam počeo da odlazim u arhiv, svi su mi se smejali i govorili da nikad neću doći ni do kakvih papira, jer su to najstrože čuvane tajne. No, nakon 12 godina podnošenja zahteva zbog prava na informaciju, pisanja prigovora i raznih pokušaja opstrukcije, napori su se konačno isplatili 2015. godine. Dobio sam ovaj paket poštom s ključnim izveštajem tajnih službi, a da stvar bude još bolja, paket je stigao na moj rođendan”, govori DŽons.
Dokument, koji je 1990. godine izradio predsednički Savet za strane obaveštajne službe, nazvali su "Sovjetski strah od rata". Sa samo nekoliko kratkih odeljaka, izveštaj od 109 stranica objašnjava neželjene posledice "Able Archera 83".
Za razliku od prethodnih vežbi, "Able Aršer 83" obuhvata šifrovane komunikacije i razdoblja potpunog prekida komunikacije. Neke vazdušne baze u SAD čak su vežbale rukovanje raketama i njihovo guranje iz hangara.
Na osnovu obaveštajnih podataka prikupljenih u mesecima nakon vežbe, izveštaj iz 1990. istražuje sovjetski odgovor. To je uključivalo prevoz nuklearnog oružja i pripremu za njihovu implementaciju u sukob, te određivanje prioritetnih ciljeva. Takođe, podigli su civilnu zaštitu na najviši nivo pripravnosti, jer je sve izgledalo kao da se sprema pravi rat.
Sovjetsko vođstvo nije verovalo da je "Able Aršer" bila vežba, već je da je to prikrivena priprema za pravi nuklearni napad, pa su se ozbiljno pripremali za odmazdu. Danas čudi kako je jedna obična godišnja vežba krenula po zlu i kako se mogla tako pogrešno tumačiti s druge strane Gvozdene zavese? Da bi istražili odgovor, DŽons i njegove kolege nedavno su pretraživali ruske izvore, uključujući KGB-ovu arhivu u Ukrajini.
“Pronašli smo poverljivi sovjetski vojni žurnal iz 1984. s detaljnom analizom "Able Aršera", kaže DŽons.
“Jasno je iz intonacije tekstova, da su Sovjeti bili zabrinuti i prestrašeni. Predsednik SSSR-a u to vreme bio je Juri Andropov. Bivši šef KGB-a i staromodni političar i kadar Komunističke partije u to vreme je već bio ozbiljno bolestan. I vrlo paranoičan”, kaže Martin Šalmers.
“Sovjetsko vođstvo imalo je traumu zbog Hitlerovog iznenadnog napada 1941. godine, koji je gotovo uništio Sovjetski Savez, pa je to bila prizma kroz koju su promatrali američku politiku. Pronašao sam dokument u kojem Andropov govori visokopozicioniranom KGB-ovcima da naročitu pažnju posvete nuklearnim napadima. Operativci su morali da podnose izveštaje na svake dve nedelje. Budući da su glavešine u Moskvi želele da dobiju konačno dokaz da se tako nešto sprema, operativci su im ispunili tu želju”, dodaje Šalmers.
“Operativci su živeli na Zapadu, znali su da nema nikakve opasnosti od nuklearnih napada, ali su izveštavali onako kako im je rečeno. Moskva je prikupila njihove izveštaje i izvukla vlastite zaključke. Drugim rečima, sovjetske obaveštajne službe nisu postupile racionalno. Ali istovremeno, ni zapadni lideri nisu razumeli opasnosti simuliranja napada Sovjeta. Bio je to nedostatak obostranog razumevanja, koje je izazvalo napetosti. Vežba se održavala u blizini granice sa zemljama istočnog bloka i na severu uz sovjetske granice. Nakon što su zapadne sile sastavile izveštaje, i Margaret Tačer i Ronald Regan bili su šokirani činjenicom da su Sovjeti bili spremni na nuklearni rat. Nakon toga, napetosti između blokova su se smanjile”, objašnjava DŽons.
I Regan i naredni sovjetski predsednik Mihail Gorbačov počeli su da potpisuju niz ugovora o smanjenju nuklearnog naoružanja. Međutim, ovaj poučni događaj trebalo bi da služi za primer i danas kad su odnosi Rusije, SAD-a i Kine opet pri tački usijanja. SAD insistira da je Rusija, uprkos sporazumu, razvila novu raketu srednjeg dometa, pa Tramp preti da će se povući iz sporazuma.
“Ukoliko se prekrše dogovori o kontroli naoružanja, obe strane će svoje protivnike gledati kao one koji bi mogli učiniti nešto strašno. Stoga su šanse za ponavljanje ovakvog scenarija sve veće i tako će biti dokle god postoji nuklearno naoružanje”, smatra Šalmers.
Pročitajte OVDE da li svetu preti apokalipsa “crnog labuda”.
Izvor: Kurir/Ekspres
