Pre nekoliko dana regijom je odjeknula vest da je srpski glumac Branislav Trifunović, u jednom vidu političkog performansa, na samom kraju predstave Pad, koju je režirao Kokan Mladenović, pocepao zastavu Srbije, a zatim optužio vlastodršce za nemoral i kriminal.

Poznat kao osoba koja se ne ustručava javno iznositi političke stavove, Trifunović je stekao reputaciju čoveka koji uporno prkosi vlastima, pa se i njegov političko-umetnički protest činio logičnim i razumljivim. Već duže vreme Trifunović u javnosti figurira kao osoba koja je na čelu demonstracija “#1 od 5 miliona”, koje se redovno održavaju svake subote i kojima se ultimativno od vlasti traži suočenje s akutnim političkim problemima.

Sledeći informaciju, novinar Al DŽazira Balkans se za komentar obratio Trifunoviću, koji je već u prvoj rečenici izneo informacije koje su u neskladu s onim što se proteklih dana moglo čitati u gotovo svim masovnim medijima u regiji.

Protesti traju, nikad neće prestati

"Nema nikakvog dešavanja, sve je izmišljena priča, predstava je išla kako je išla, Informer je sve izmislio u vezi sa cepanjem zastave. Tu postoji scena gde dete tu zastavu – ne ja, da naglasim – nego dete koje igra u predstavi, kada izgubi oca, iscepa zastavu na tri dela i obuče se u tu zastavu i otpeva jednu pesmu. Nema nikave drame, ljudi su to jednostavno izmislili."

Cilj tog medijskog "spina", dalje objašnjava Trifunović, jest skretanje pažnje javnosti sa događaja koji se desio pre dve godine, a o kojem je javnost u Srbiji prve informacije dobila nedavno. Događaj se odvio u potpunoj tajnosti, kaže Trifunović, i na veoma specifičnom mestu – jahti na Crnogorskom primorju. Još su zanimljiviji akteri tog sastanka, a o čemu su razgovarali može se samo nagađati.

"To govori mnogo o medijima. Mislim da je bitno to da su mogli ovo da izmisle i nađu domaćeg izdajnika zašto su se pre neki dan pojavile fotografije Bedžeta Pacolija i Milana Radoičića na jahti. Uvek kada se neke stvari pojave, oni izmisle neke druge stvari da jednostavno spinuju suštinu problema, a suština je da oni kriju sve svoje dogovore i dilove i uvek mora da se nađe žrtveno jagnje, i to nije ni prvi, a ni poslednji put da sam ja."

Zanimljivo je, kaže Trifunović, opisujući ponašanje medija, da i za protestne šetnje ima sve manje mesta u novinskim izveštajima, iako je činjenica da se oni redovno održavaju svake subote. Na pitanje jesu li protestne šetnje možda stvar društvene prošlosti Srbije, odgovara: "Nije to gotovo, protesti... Ti protesti traju i dalje, ljudi šetaju svake subote, to nije zaustavljeno nikada. Prošlo je mnogo vremena i smanjivao se broj ljudi, a sada se opet povećava na tim protestnim šetnjama."

O Kosovu je dogovoreno, traži se način

Pokušavajući da razume ponašanje vlasti, Trifunović je uveren da je aktuelna vlast sklopila neku vrstu sporazuma s albanskom stranom, samo se o tom dogovoru ne govori javno, niti se otkriva njegov sadržaj. Mnoge su stvari indikativne, a činjenica da se neprekidno održavaju tajni sastanci najvažnijih predstavnika dve strane ukazuje na to da oni koji javno govore da je u tajnosti postignuta neka vrsta sporazuma nisu zagovaraoci "teorija zavere".

"Kada pogledam pritiske stranih ambasadora da se učestvuje na izborima na Kosovu, to je jedini razlog da se taj dogovor donese, a oni kasne sa tim dogovorom, koji je očigledno davno obećan. Samo još treba videti način na koji su se dogovorili. I znamo koliko su puta ručali i sedeli sa raznim posrednicima, pa sa njima i sami. Ja sam ubeđen da se to već završilo."

Hoće li spor koji Srbija ima s Kosovom biti pozitivan pitanje je na koje Trifunović nema konkretan odgovor. Nije potpuno siguran ni u to hoće li doći do međusobnog priznanja, ali je svestan težine i kompleksnosti problema.

"Šta je pozitivan ishod? Nemam pojma šta je to. Tu ima mnogo grešaka, koje je ova država napravila prema tim ljudima, kao što ne mogu nazvati pravdom oteti deo jedne zemlje u kojoj sam ja živeo, šta god se dešavalo tamo, a dešavalo se svašta loše. Ne znam šta je srećan ishod – možda da ne bude sukoba i ubijanja, ali sada kako će se sve završiti to ne znam, stvarno."

Žao mu je što se i dalje glavni problemi Srbije i srpskog društva u celini zanemaruju. Kad vidi kako se ponašaju najznačajniji političari u zemlji, jasno mu je da zemlja nema perspektive. Odseljavanje mladih i opšti nemoral u zemlji direktno su povezani, a sistem u kojem se plagijatori diploma ne kažnjavaju samo je deo sada nerešivog problema.

Ubistvo zemlje koja je mogla biti velika

"Ne možete ništa ponuditi mladima, jer mi imamo ovde ministre i premijere i ministre finansija koji su plagijatori i koji su krali diplome i kupovali škole. Šta možeš da obećaš nekom detetu koje kreće u školu? Da mu kažeš: 'Biće bolje' i da mora da uči... Ta mladost, koja odlazi, a to je već 50.000–60.000 godišnje – to znači da ćemo izumreti kao nacija na ovim prostorima i da nas neće biti, i da će ti pametni ljudi otići i moći da žive normalno od svog rada i da ih neće niko vređati i vređati njihovu inteligenciju."

Na kraju razgovora Trifunović kaže da je jedna od najbesmislenijih stvari u modernoj istoriji ovih prostora bilo razbijanje Jugoslavije. Nekada velika zemlja uništena je, a one koje su nastale njenom disolucijom sasvim su nebitne i beznačajne.

"To i ja i dalje mislim da je bilo besmisleno. Kada god su granice bile, to je bilo pokušaj ubistva jedne zemlje, koja je mogla da bude velika. Ko god bio i stajao iza toga i ko god je to radio. Ali, činjenica je da je postojao neki plan da se ta jedna velika zemlja u Evropi rastoči na sitne komade. Mi, ovako sada mali i jadni, kakvi smo ostali, nismo u stanju baš ništa da napravimo. Ko je to hteo i ko se borio za to neka mu je na čast i na sreću."

Pročitajte OVDE  ko kaže da bojkot izbora nije rešenje.

Izvor: Al DŽazira Balkans