Dronovi mogu da ispune gotovo svaku misiju naprednog, borbenog aviona sa stelt tehnologijom, ali sa nižim troškovima.
Rusija
Prošlog avgusta rusko ministarstvo odbrane objavilo je video prvog leta svoje borbene, bespilotne letelice S-70 Ohotnik.
Ruska, bespilotna letelica teži oko 20 tona, ima raspon krila od 20 metara i može da postigne brzinu od 1.000 km/č.
Krajem septembra Rusija je takođe podelila video zapis u kom se vidi kako Ohotnik leti pored borbenog aviona Su-57. Dron interaktivno deluje sa borbenim avionom kako bi odredio i uništio ciljeve.
Kina
Azijska zemlja je predstavila svoju bespilotnu letelicu sa stelt tehnologijom Sharp Sword GJ-11 Lijian na paradi povodom 70. godišnjice Narodne Republike, koja se obeležava 1. oktobra. Dron sa parade razlikuje se od onog koji se prethodno pojavio na testovima.
Kina tvrdi da je svo oružje predstavljeno na paradi u službi, međutim, barem do sada, osim na nekim mutnim fotografijama GJ-11 koje se dosta razlikuju od onoga što je prikazano na paradi, Kina nije predstavila dokaze da je njen bespilotni avion operativan.
Izrael
U međuvremenu, Izrael ima kvazi bespilotnu letelicu pod nazivom Harop. Tehnički, to je municija koja luta po bojnom polju, ali ako se njena misija prekine iz bilo kog razloga, Harop se može vratiti u bazu. U suprotnom, dizajnirana je da pogodi metu. Ima domet od šest sati i malu, ali preciznu bojevu glavu od 23 kg.
SAD
Rusi i Kinezi su se možda ugledali na američke dronove X-47B i X-45A kada su konstruisali svoje bespilotne letelice, ali su SAD odustale od oba programa jer su vazduhoplovne snage zemlje verovale da će se nadmetati sa prodajom F-35. Iz istog razloga je američka mornarica obustavila projekat
X-47B
Sada, 2019. godine, znatno zaostajući za svojim konkurentima, čini se da američke vazduhoplovne snage pokušavaju da ožive borbene bespilotne letelice pomoću XQ-58 Valkyrie, koj je prvi probni let obavio u martu.
Valkyrie koji će uključivati razvoj veštačke inteligencije, deo je američkog programa Skyborg koji nastoji da poveže napredne borbene avione sa bespilotnim letelicama.
Postoje dva razloga zbog kojih su se SAD konačno opredelile za razvoj borbenih bespilotnih letelica, a oba su ekonomska.
Kako protivnici razvijaju napredne senzore koji mogu da prate F-35 (nedavno demonstrirano u Nemačkoj), korisnost F-35 kao oružja sa svojstvom duboke penetracije svodi se na važnog protivnika. S druge strane, bespilotna letelica, posebno ako koristi stelt tehnologiju, može da izvrši istu misiju prodora po nižoj ceni i bez rizika da izgubi vrednog pilota ili avion od 100 miliona dolara.
S druge strane, F-35 nisu samo skupi, već jednom izgubljene, u savremenom modelu borbe ne mogu biti zamenjene u prihvatljivom roku.
Međutim, još uvek nije jasno da li će američki Kongres odobriti razvojni projekat borbene bespilotne letelice.
Još jedna država zainteresovana za kupovinu najnovijeg Su-57. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Webtribune.rs
