Ko­li­ko ve­žbi su Sr­bi­ja i NA­TO ima­li do­sad i ka­ko oce­nju­je­te na­šu do­sa­da­šnju sa­ra­d­nju?

- Ve­žbe su sa­mo vrh le­de­nog bre­ga u sa­ra­d­nji iz­me­đu NA­TO i Sr­bi­je po­što se po pi­ta­nju pra­k­ti­č­ne sa­ra­d­nje de­ša­va mno­go to­ga što se na pr­vi po­gled ne vi­di. Sa­ra­d­nja iz­me­đu Sr­bi­je, kao ze­mlje par­t­ne­ra, i NA­TO je na vi­so­kom ni­vou, pri če­mu NA­TO u pot­pu­nos­ti po­štu­je politiku vo­j­ne neu­tral­nos­ti Sr­bi­je. Ot­ka­ko se Sr­bi­ja 2006. pri­džila pro­gra­mu Par­t­ne­r­stvo za mir i Sa­ve­tu evroa­tlan­t­skog par­t­ne­r­stva, ura­di­li smo mno­go to­ga za­jed­no. Mi­slim da su lju­di u Sr­bi­ji vi­de­li ko­li­ko se do­bro sla­žu ge­ne­ral­ni se­kre­tar Je­ns Sto­l­te­n­be­rg i pred­sed­nik Sr­bi­je Ale­k­san­dar Vu­čić, ka­ko una­pre­đu­ju po­li­ti­č­ki di­ja­log i od­no­se iz­me­đu NA­TO i Sr­bi­je na pra­k­ti­č­nom ni­vou. NA­TO sa sr­p­skim ko­le­ga­ma ra­di na uni­šta­va­nju opa­snog za­sta­re­log nao­ru­ža­nja i spro­veo je ve­li­ki broj nau­č­nih pro­je­ka­ta. Ta­ko­đe, Sr­bi­ja je 2018. ve­li­kodušno bi­la do­ma­ćin dve va­žne ve­žbe: "RE­G­EX 18", ko­ji je po­mo­gao Sr­bi­ji u pri­pre­ma­ma za neo­me­ta­no uče­šće u me­đu­na­rod­nim mi­rov­nim ope­ra­ci­ja­ma pod okri­ljem UN, i "SR­B­I­JA 18", ko­ja je ima­la za ci­lj da po­mo­g­ne dr­ža­va­ma da se efika­sni­je suo­ča­va­ju sa va­n­red­nim si­tua­ci­ja­ma kao što su po­pla­ve, po­ža­ri i ze­mljo­tre­si.

Ka­da je u pi­ta­nju sa­ra­d­nja iz­me­đu NA­TO i Sr­bi­je, nju bih oce­nio kao obos­tra­no ko­ri­snu, pra­k­ti­č­nu, kro­je­nu pre­ma po­tre­ba­ma i že­lja­ma Srbi­je. Kroz na­še par­t­ne­r­stvo pru­ža­mo obu­ke za ofi­ci­re Voj­ske Srbi­je. Oni po­se­ću­ju ze­mlje NA­TO i ta­mo po­ha­đa­ju obu­ke. Me­đu­sob­no ra­z­me­nju­je­mo je­di­ni­ce, ima­mo za­jed­ni­č­ke ve­žbe, de­li­mo na­j­bo­lje pra­k­se i iskustva, a NA­TO po­ma­že Sr­bi­ji u izgra­d­nji ka­pa­ci­te­ta za uspe­šno uče­šće u mu­l­ti­na­cio­nal­nim ope­ra­ci­ja­ma. S dru­ge stra­ne, i Sr­bi­ja po­ma­že NA­TO. Na pri­mer, vo­j­ni me­di­cinski ti­mo­vi iz Sr­bi­je su na­da­le­ko po­zna­ti u sve­tu po svom zna­nju i stru­č­nos­ti. Baš zbog to­ga oni su po­ma­ga­li NA­TO na obu­ci ti­mo­va vo­j­nih le­ka­ra Ira­ka. Mi kon­ti­nui­ra­no uči­mo jed­ni od dru­gih.

Mo­že li Sr­bi­ja da sa­ču­va neu­tral­nost i osta­ne van svih vo­j­nih sa­ve­za?

- Mo­ja po­ru­ka je ja­sna: NA­TO u pot­pu­nos­ti po­štu­je Sr­bi­ju, nje­nu neu­tral­nost i Sr­bi­ja je va­žan i ce­njen par­t­ner NA­TO. Po­štu­je­mo pra­vo sva­ke su­ve­re­ne dr­ža­ve da odlu­ču­je o so­p­stve­noj bu­du­ć­nos­ti bez pri­si­le i iči­jeg me­ša­nja bi­lo da ona odlu­či da se uč­la­ni u NA­TO ili ne. U pot­pu­nos­ti po­štu­je­mo pra­vo Sr­bi­je da do­no­si so­p­stve­ne odlu­ke i to se neće pro­me­ni­ti. Po­na­vljam, NA­TO po­štu­je pra­vo Sr­bi­je da bi­ra sa­ma svoj put i ni­ko ne sme da je pri­si­lja­va ili se me­ša u nje­no odlu­či­va­nje. Ovo je fu­n­da­men­tal­ni i klju­č­ni pri­n­cip za NA­TO. Na Sr­bi­ji je da de­fi­ni­še ka­ko že­li da vo­di spo­lj­nu po­li­ti­ku. Sr­bi­ja ima sva­ko pra­vo da bi­ra so­p­stve­ni put, kao i svi nje­ni su­se­di. Mi to po­štu­je­mo. Ne name­će­mo ni­šta svo­jim par­t­ne­ri­ma. Sr­bi­ja u ko­joj vla­da bla­gos­ta­nje, ko­ja je eko­no­m­ski ja­ka pre­du­slov je za mir i sta­bi­l­nost u re­gio­nu i dra­go nam je što je Sr­bi­ja na pu­tu rasta i ko­n­stan­t­nog una­pre­đe­nja.

Kad pri­ča­mo o NA­TO i o to­me da li je mo­gu­će osta­ti vo­j­no neu­tra­lan i sa­ra­đi­va­ti sa na­ma, pri­me­ri kao što su Au­stri­ja, Šved­ska, Fin­ska, kao i neu­tral­na Šva­j­ca­r­ska, po­ka­zuju da je mo­gu­će bi­ti vo­j­no neu­tra­lan i ima­ti par­t­ne­r­stvo sa NA­TO. Par­t­ne­r­stvo iz­me­đu NA­TO i Sr­bi­je je do­bro za Sr­bi­ju, do­bro za za­pa­d­ni Ba­l­kan i do­bro za NATO.

Da li uti­caj Ru­si­je u Sr­bi­ji sme­ta NA­TO i za­što zva­ni­č­ni­ci SAD često ka­ra­k­te­ri­šu taj uti­caj kao loš?

- U pot­pu­nos­ti po­štu­je­mo pra­vo Sr­bi­je da bi­ra svoj put i fo­r­mu­li­še spo­lj­nu po­li­ti­ku. Sa­mo od Sr­bi­je za­vi­si ka­ko ona že­li da vo­di spo­lj­nu po­li­ti­ku. Mi u pot­pu­nos­ti po­štuje­mo izbo­re svo­jih par­t­ne­ra i odlu­ke ko­je Sr­bi­ja do­no­si ili že­li da do­ne­se. Že­lim da ka­žem ja­sno: NA­TO ne tra­ži čla­ni­ce i ne fo­r­si­ra ni­ko­ga da se uč­la­ni.

Što se ti­če dru­gog de­la va­šeg pi­ta­nja, mo­ram da na­po­me­nem da sam ja zva­ni­č­nik NA­TO, a ne zva­ni­č­nik SAD. Je­di­no što mo­gu da ka­žem je­ste da Sr­bi­ja odlu­ču­je ka­ko i u ko­joj meri že­li da sa­ra­đu­je sa Ru­si­jom ili bi­lo ko­jom dru­gom ze­mljom. Že­li­mo da ze­mlje u re­gio­nu ima­ju mo­gu­ć­nost da do­no­se ne­za­vi­sne po­li­ti­č­ke odlu­ke, u kom god sme­ru one bi­le, i da ti­me sa­ču­va­ju po­li­ti­č­ku ne­za­vi­snost i pot­pun in­te­gri­tet bez me­ša­nja spo­lj­nih fa­k­to­ra.

Že­lim da na­gla­sim da iz pe­r­spe­k­ti­ve NA­TO ne pos­to­ji ko­n­fli­kt iz­me­đu do­brih od­no­sa sa NA­TO i do­brih od­no­sa sa Ru­si­jom. Ne na­me­će­mo ni­šta svo­jim par­t­ne­ri­ma. Vo­j­na neutral­nost ni­je u ko­n­fli­k­tu sa sa­ra­d­njom sa NA­TO.

Za­što NA­TO ne nu­di Sr­bi­ji svo­je nao­ru­ža­nje po po­vo­lj­nim uslo­vi­ma, kao Ru­si­ja?

- NA­TO je sa­vez ko­ji či­ni 29 de­mo­krat­skih ze­ma­lja. NA­TO ne­ma svo­ju voj­sku, NA­TO ne­ma svo­je nao­ru­ža­nje ni­ti pro­da­je ili ku­pu­je oru­ž­je - to ra­de ze­mlje čla­ni­ce. NA­TO je Itali­ja, mo­ja do­mo­vi­na, NA­TO je Fra­n­cu­ska, či­ji je pred­sed­nik ne­dav­no po­se­tio Sr­bi­ju, NA­TO je No­r­ve­ška, oda­kle do­la­zi naš ge­ne­ral­ni se­kre­tar Je­ns Sto­l­te­n­be­rg, NA­TO je Gr­č­ka, gde ve­ći­na Sr­ba le­tu­je sa de­com, NA­TO su Ma­đa­r­ska, Slo­va­č­ka i sve dru­ge čla­ni­ce. Na bi­la­te­ral­nom ni­vou mno­go stva­ri se de­ša­va iz­me­đu Sr­bi­je i 29 čla­ni­ca NA­TO, od ko­jih su ne­ke i čla­ni­ce EU. Ove ze­mlje mno­go do­ni­ra­ju i ula­žu u Sr­bi­ju bi­lo da je to kroz po­ve­ri­la­č­ke fo­n­do­ve NA­TO ili fo­n­do­ve EU ili na isklju­či­vo bi­la­te­ral­nom ni­vou, kroz eko­no­m­sku sa­ra­d­nju, di­re­k­t­ne in­ve­sti­ci­je i sli­č­no. Po­red to­ga, NA­TO ula­že u Sr­bi­ju kroz ra­zne pro­je­k­te za­sno­va­ne na spo­ra­zu­mu o sa­ra­d­nji u obla­sti lo­gi­sti­č­ke po­dr­ške iz­me­đu Sr­bi­je i Age­n­ci­je NA­TO za po­dr­šku i na­ba­v­ku (NS­PA). Ovaj spo­ra­zum uspos­ta­vlja na­či­ne na ko­je Sr­bi­ja spro­vo­di pra­k­ti­č­ne pro­je­k­te u obla­sti de­mi­li­ta­ri­za­ci­je, tranfo­r­ma­ci­je od­bra­ne i izgra­d­nje ka­pa­ci­te­ta, ta­ko što omo­gu­ća­va po­je­di­na­č­nim čla­ni­ca­ma i par­t­ne­ri­ma NA­TO da kroz po­ve­ri­la­č­ke fo­n­do­ve pru­ža­ju sred­stva Sr­bi­ji.

Da li je Kfor spo­so­ban da za­šti­ti Sr­be na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, ko­n­kre­t­no da ih za­šti­ti od na­pa­da Al­ba­na­ca po­put ne­dav­nog na­pa­da na sr­p­skog de­ča­ka bli­zu mos­ta ko­ji de­li se­ve­r­ni, sr­p­ski, i ju­žni, al­ban­ski, deo Mi­tro­vi­ce?

- NA­TO oštro osu­đu­je sva­ki oblik na­si­lja. Bez­bed­nost svih lju­di na Ko­so­vu je od klju­č­ne va­žnos­ti za NA­TO. NA­TO je na Ko­so­vu pri­su­tan u vi­du na­še mi­si­je Kfor, pre­ma ja­snom me­đu­na­rod­nom UN man­da­tu. Tu smo da obez­be­di­mo sta­bi­l­nost, mir i da šti­ti­mo sve za­jed­ni­ce na Ko­so­vu, uklju­ču­ju­ći i Sr­be. Shva­ta­mo svoj po­sao veo­ma ozbi­lj­no. Kfor je u potpu­nos­ti po­sve­ćen mi­si­ji i ura­di­će sve što je neo­p­hod­no da se oču­va bez­bed­no i si­gu­r­no okru­že­nje. NA­TO blis­ko sa­ra­đu­je sa Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma, Evro­p­skom uni­jom i dru­gim me­đu­na­rod­nim ak­te­ri­ma ka­ko bi ispu­nio mi­si­ju i po­dr­žao ra­zvoj sta­bi­l­nog i mi­r­nog okru­že­nja.

Ži­vot u Beo­gra­du i uti­sci o Sr­bi­ji?

- Beo­grad je di­van, sja­jan glav­ni grad, sa ka­fi­ći­ma ko­ji slu­že espre­so, ko­ji mo­že da se me­ri sa na­j­bo­lji­ma u Ri­mu. Pun je pri­ja­te­lj­ski na­stro­je­nih i do­brih lju­di. Izne­na­đu­je me ko­li­ko lju­di pri­ča mo­jim je­zi­kom, ita­li­jan­skim. Pro­veo sam sko­ro če­ti­ri pre­le­pe go­di­ne u va­šem gra­du i mo­ram re­ći da mi je pri­ra­stao za sr­ce. Ži­ve­ći u Sr­bi­ji sa porodi­com, imao sam pri­li­ku da sva­ki dan nau­čim ne­što no­vo o bo­ga­toj ku­l­tu­ri i tra­di­ci­ji ove ze­mlje i imao to za­do­vo­lj­stvo da isku­sim pra­vo sr­p­sko gos­to­pri­m­stvo, va­šu dru­že­lju­bi­vost, tra­di­ci­ju i vi­dim le­po­tu sa­me ze­mlje. To­kom vre­me­na ko­je sam pro­veo u Beo­gra­du, ra­de­ći i ži­ve­ći me­đu Sr­bi­ma, po­čeo sam da vas ra­zu­mem, pre­po­zna­jem vaš sen­zi­bi­li­tet i emo­cio­nal­ni od­nos obi­č­nih gra­đa­na pre­ma NA­TO. Za­to mo­ram da ista­k­nem da, bez ob­zi­ra na pro­šlost, na­kon svih ovih go­di­na, sa za­do­vo­lj­stvom mo­gu da ka­žem da su od­no­si iz­me­đu Sr­bi­je i NA­TO bo­lji ne­go što se či­ne obi­č­nom čo­ve­ku, a Sr­bi­ja ima na­j­vi­ši mo­gu­ći ni­vo sa­ra­d­nje sa NA­TO kao par­t­ne­r­ska ze­mlja u okvi­ru pro­gra­ma Indivi­dual­nog ak­cio­nog pla­na par­t­ne­r­stva, ta­ko­zva­nog IP­AP.

O NA­TO ka­n­ce­la­ri­ji u Beo­gra­du

- Bez ob­zi­ra na pro­šlost, na­kon sko­ro če­ti­ri go­di­ne pro­ve­de­ne u Beo­gra­du na po­zi­ci­ji še­fa NA­TO vo­j­ne ka­n­ce­la­ri­je za ve­zu, sa za­do­vo­lj­stvom mo­gu da ka­žem da su od­no­si iz­me­đu Sr­bi­je i NA­TO bo­lji ne­go što se či­ni obi­č­nom čo­ve­ku. Sr­bi­ja pos­ta­je sve va­žni­ji par­t­ner NA­TO, za­to što i jed­ni i dru­gi bi­ra­mo da bu­de­mo par­t­ne­ri. Bi­ra­mo da bu­de­mo par­t­ne­ri i za­to smo osno­va­li ovu ka­n­ce­la­ri­ju pre 13 go­di­na. Odlu­č­ni smo da sa­ra­đu­je­mo ne za­to što je to la­ko već za­to što nas to una­pre­đu­je i či­ni bo­lji­ma, za­to što će ovo par­t­ne­r­stvo gra­di­ti sa­ra­d­nju i ja­ča­ti po­li­ti­č­ki di­ja­log, po­što su mir i sta­bi­l­nost osno­ve bla­gos­ta­nja, a bez­bed­no okru­že­nje za sve je je­di­na bu­du­ć­nost ko­ju že­li­mo da pri­hvatimo bu­du­ć­nost ko­ju ne že­li­mo da odla­že­mo, a ko­ju na­me­ra­va­mo da stva­ra­mo uz pu­nu po­dr­šku na­šeg par­t­ne­ra Sr­bi­je. Da­nas, Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja na­por­nim ra­dom i po­svećenošću da­je pri­mer una­pre­đe­nja mi­ra i sta­bi­l­nos­ti na za­pa­d­nom Ba­l­ka­nu.

Srpski oficiri na dobrom glasu

- Sr­bi­ja je do­mo­vi­na po­no­sne na­ci­je, s ofi­ci­ri­ma ko­ji su na do­brom gla­su. Voj­ska Sr­bi­je je veo­ma ce­nje­na i po­što­va­na ši­rom sve­ta. Po­red to­ga, moj po­gled na Sr­bi­ju obli­ko­va­li su i hra­bri sr­p­ski ofi­ci­ri ko­ji uče­stvu­ju u mi­rov­nim mi­si­ja­ma ši­rom sve­ta. Oni su pri­mer ka­ko je kroz po­sve­će­nost i pro­fe­sio­na­li­zam Sr­bi­ja pos­ta­la ce­nje­ni par­t­ner koji izvo­zi mir i sta­bi­l­nost. De­lom ovo sma­tram i na­šim uspe­hom, za­to što je NA­TO taj ko­ji obez­be­đu­je ak­ti­v­nos­ti za izgra­d­nju ka­pa­ci­te­ta ko­je omo­gu­ća­va­ju Sr­bi­ji da dos­ti­g­ne ni­vo in­te­ro­pe­ra­bi­l­nos­ti ko­ji je neo­p­ho­dan za uče­šće u mi­rov­nim mi­si­ja­ma UN i EU u ze­mlja­ma kao sto su Cen­tral­noa­fri­č­ka Re­pu­bli­ka, Li­ban i dru­ge. Ne­ke od mo­jih ko­le­ga u NA­TO ko­je su ima­le tu ča­st i za­do­vo­lj­stvo da slu­že za­jed­no sa va­šim ofi­ci­ri­ma u ovim mi­si­ja­ma ima­ju sa­mo re­či hva­le za njih.

Koja je država dozvolila Prištini da učestvuje na Generalnoj skupštini Interpola pročitajte OVDE.

Izvor: Srpski Telegraf