"Sekretarijat za energetiku snažno veruje da Severni tok 2 preti energetskoj bezbednosti i nacionalnoj bezbednosti saveznika SAD u Evropi i da jača rusku kontrolu nad snabdevanjem regiona energentima", saopštio je portparol Sekretarijata za energetiku.

"Sjedinjene Države nastaviće da tragaju za svim mehanizmima koji su nam na raspolaganju po pitanju tog projetka. Sve opcije su na stolu", rekao je on.

Danska energetska agencija objavila je da će odobriti predloženi prolazak gasovoda kroz njen eksluzivni ekonomski pojas, saopštivši da je u "obavezi da dozvoli izgradnju tranzitnog gasovoda" po konvenciji Ujedinjenih nacija o pomorskom pravu.

Edvard C. Čou, viši saradnik Programa za energetsku i nacionalnu bezbednost u Centru za strategijske i međunarodne studije, slaže se da Danci nisu imali izbora nego da izdaju dozvolu. Odluka je "rutinska administrativna procedura po danskom zakonu i međunarodnim obavezama", kaže on, podsećajući da je slično saopštenje prošle nedelje izdato po pitanju gasovoda iz Norveške do Poljske.

"Takve odluke bazirane su na kriterijumima zaštite čovekove okoline i bezbednosti", dodao je on.

Ali, Margarita Asanova, viša saradnica u vašingtonskoj DŽejmstaun fondaciji kaže da kompletiranje Severnog toka 2 i dalje nije izvesno, čak ni nakon odluke Danske.

Ona kaže da je Danska zadržavala projekat sve dok je mogla, nakon što je Severni tok AG, građevinski konzorcijum sa sedištem u Švajcarskoj koji upravlja postojećim gasovodom Severni tok 1, popunio prvi zahtev za izdavanje odzvole za izgradnju novog gasovoda kroz danske teritorijalne vode 2017. Ona ukazuje na to da dozvola neće stupiti na snagu mesec dana, što daje prostora za žalbe koje bi mogle da uspore proces.

Asanova kaže da je bi Evropska komisija moga da postavi nove prepreke u skladu sa odredbama EU Direktive o gasu koja uređuje unutrašnje tržište gasa i koja je odobrena u aprilu kako bi uticala na izgradnju gasovoda iz i ka trećim zemljama.

Kongres SAD takođe razmatra uvođenje novih sankcija koje bi ciljale brodove koji postavljaju cevi u okviru ovog projekta.

Senator Ted Kruz, republikanac iz Teksasa, zahtevao je od Senata ove nedelje da po hitnom postupku usvoji zakon sa ciljem "zaustavljanja gasovoda i lišavanja (ruskog predsednika Vladimira) Putina resursa za finansiranje njegovog ekspanzionizma i vojne agresije".

I Predstavnički dom radi na uvođenju dodatnih sankcija, takođe.

Ilja Zaslavski, čelnik istraživanja u Fondaciji Slobodna Rusija, veruje da Sjedinjene Države imaju sposobnost da zaustave projekat izgradnje gasovoda. Zaslavski, koji je prethodno radio kao konsultant za energetiku u Moskvi i Njujorku, kaže da bi SAD mogle da pribegnu taktici sličnoj onoj koju su koristili za drugi ruski gasovod, Južni tok.

"Oni ga koriste kao poslednje sredstvo kao u slučaju sa Južnim tokom. Čekaju da Evropljani sami to reše i čekali su odluku iz Danske o odobravanju Severnog toka 2. Žele da vide Evropsku komisiju kako dela", rekao je Zaslavski.

Međutim, zamenik američkog državnog sekretara DŽon Salivan kaže da nije verovatno da će Vašington moći da zaustavi izgradnju, koja je već 80 odsto okončana. Salivan je komentarisao to tokom ovonedeljnog saslušanja u Senatu povodom njegove nominacije za poziciju ambasadora SAD u Rusiji.

Kupovina vremena

Iako sankcije ne mogu da zaustave izgradnju, one će "obezbediti vreme Evropskoj komisiji da implemenira izmenjenu Direktivu o gasu", kaže Asenova.

Usvajanje zakona koji su sada pred Kongresom "zaustavilo bi fizičku izgradnju gasovoda pre nego što bi on mogao biti u potpunosti izgrađen".

Sankcije SAD daće važnu podršku poziciji Ukrajine i EU, kažu analitičari.

"Sankcije su značajne u zaustavljanju izgradnje gasovoda u kratkom roku takođe zato što će ojačati poziciju Ukrajine i Evropske unije u pregovorima o novom gasnom tranzitu sa Rusima nakon 2019."

Pročitajte OVDE šta je NATO-ova Ahilova peta u Evropi.

Izvor: Glas Amerike