- Srpskom rodu ću pomagati dok god sam živ i nikada nisam srećniji i ponosniji nego kada kažem da sam Srbin - rekao je Šupica, automehaničar po zanimanju, a "veliko, najveće srce" po vokaciji.
Osnivač srpsko američke humanitarne organizacije "Spasimo srpsku decu" kaže i da mu je humanitarni rad, posebno sa decom, obogatio život više nego što je ikada mogao da zamisli.
Prva akcija koju je, kako kaže, pokrenuo zajedno sa sveštenikom Mihajlom Mikićem iz Indijanapolisa, bila je stipendiranje dece čiji su očevi stradali kao pripadnici Vojske Republike Srpske.
Nakon toga Šupica je počeo da dovodi pripadnije srpskog naroda, vojnike, ali i civile, ranjene u sukobima na tlu bivše Jugoslavije, na besplatno lečenje u Ameriku, ali je, kako dodaje, pre toga bilo potrebno otkloniti veliki problem, jer su Srbe smatrali neprijateljima Amerike i nije im bilo dozvoljeno da dolaze na lečenje.
- Da bih to rešio, iskoristio sam posetu tadašnjeg predsednika Bila Klintona vojnoj bazi u Sakramentu i, uz puno sreće, sam se probio do njega i ukazao mu na problem. Dodao sam da ću se, ukoliko mi ne pomogne, zakucati na krst ispred Bele kuće - kaže on.
I, kako dodaje, verovatno bi i bio "zakucan", da u blizini nisu bili novinari koji su snimili razgovor.
- Klinton je pozvao osobu zaduženu za nacionalnu bezbednost Bele kuće i nakon mesec dana stiglo mi je pismo. Zakon je promenjen. Nekoliko nedelja kasnije, u avgustu 1994. godine primio sam prva četiri ranjena Srbina iz RS - rekao je on i dodao da je, zahvaljujući nesebičnoj pomoći mnogih, uspeo da u SAD dovede na lečenje 137 ranjenih i povređenih u sukobima.
Da bi njihovo lečenje bilo moguće, našao je 29 doktora i tri bolnice koji su pristali da potpuno besplatno leče Srbe, a među prvima je bila devojčica Dragana iz Sarajeva, koju je pogodila granata.
Šupica, čija je kuća nakon te odluke postala svojevrsna bolnica i prihvatilište, dodaje da nikad ne bih spoznao veličinu našeg naroda da nije bilo tih Srba i Srpkinja koji su prelazili okean bez ruku, nogu i očiju, i na pitanje da li bi se opet otisnuli u rat, odgovarali: "Kako drugačije?" U međuvremenu je, kako navodi, upoznao i čelnike jedne od najvećih kompanija u Americi za distribuciju medicinskog materijala, preko koje je u bolnice širom Srbije i Republike Srpske uspeo da pošalje 50 kontejnera medicinske pomoći i isti broj u još 16 zemalja.
Šupica kaže da je sunarodnicima "morao" da pomaže jer su mu u mislima bili detinjstvo i stradanja u Lici, ubijena majka, brat koga su odveli u Jasenovac...
Prema rečima tog velikog humanitarca, Organizacija "Spasimo srpsku decu" slala je i pomoć na Kosovo i Metohiju, u brojne izbegličke kampove širom Srbije, romskoj deci, starima i mnogim drugima.
- Najveću radost koju sam doživeo tokom humanitarnog rada jesu osmesi 20.000 dece koji su dobili neku vrstu pomoći - od novca, odeće, obuće, škoslske opreme do lepog prostora u obnavljenim školama i vrtićima - kaže Šupica koji u SAD živi šest decenija i koji je zajedno sa Milomirom Glavičićem, donatorom (95) iz Kanade, jedan od najvećih srpskih dobrotvora.
Iako je njegova organizacija, koja je, kako kaže, "napravila most izmedu dobrih i nesrecnih", za 25 godina prikupila nešto više od pola miliona dolara u novcu, ukupna vrednost donacije je oko 40 miliona dolara, računajuci vrednost besplatnih lečenja i medicinskog materijala.
Ako se računa i pomoć u medicinskom materijalu, koju je Šupičina organizacija poslala u 16 zemalja, među kojima je i Etiopija, taj iznos dostiže znatno veći iznos.
Šupica, automehaničar sa najvećim srcem, ne prestaje da pomaže svoj narod ni danas.
Ove godine odneo je pomoć sedmočlanoj, socijalno ugroženoj porodici Petrović iz sela Žitkovac kod Aleksinca, koja je ostala bez kuće.
Pre dve godine je monahinjama iz manastira Novi Stjenik, smeštenog visoko u Kučajskim planinama kod Bora, obezbedio 10 solarnih ploča i jedan generator, zahvaljujući čemu su im zasijale sijalice.
Šupicina organizacija je poslala i kompletno opremljenu zubarsku mobilnu ambulantu u Kraljevo, vozilo Hitne pomoći u zdravstveni centar u Milićima, obnovila je i kompletno veterinarsku ambulantu na KiM u Ranilugu, školu u Vlasenici.
Ponosan je, ističe, i na sve Amerikance koji su nesebično pomagali srpskom narodu.
Ovo je govor Vladike Nikolaja Englezima! Više o tome OVDE.
Izvor: Tanjug
